NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

POMINJANJE IZ DIPTIHA I PROZBENA JEKTENIJA

Jednim ustima i jednim srcem

Sveštenik se moli tiho: Pomeni, Gospode, grad ovaj u kome boravimo (ili: selo ovo; ili: svetu obitelj ovu), svaki grad i kraj, i one koji sa verom borave u njima. Pomeni, Gospode, one koji plove, putnike, bolesnike, patnike, zarobljenike i spasenje njihovo. Pomeni, Gospode, one koji plodove donose i one koji dobro tvore u svetim Crkvama tvojim, i one koji se sećaju sirotinje, i na sve nas nispošlji milost tvoju.
Vozglas: I daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo i pevamo prečasno i veličanstveno ime tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.

Da bi liturgijska zajednica slavoslovila prečasno i veličanstveno ime Trojičnog Boga, treba da ima jedan glas i jedno srce. Često biva da se ljudi, koji žive izvan Crkve i božanstvene Liturgije, slože oko nečega i to jednim ustima traže, pri tome imaju i jedan glas. Ali njihova srca ne kucaju jednim damarom. Mogu ti ljudi imati i najuzvišenije ciljeve, ali to u njihovim rečima ne zvuči jednoglasno.
U Crkvi, međutim, vlada drugačiji poredak. U evharistijskom slavoslovlju usklađeni su i glasovi i srca vernih. Blagodaću Svetoga Duha svi mi verni postajemo jedna usta, jedno srce, postajemo jednodušni, jednomisleni (Fil. 2,2). To jedinstvo ljubavi je poklon savršeni odozgo (Jk. 1, 17).
Takvim jedinstvom su u velikom stepenu živeli prvi hrišćani. Bili su mnoštvo sa jednim srcem. Sveti Vasilije Veliki nas podstiče: „Potrudimo se da se ugledamo na prvu hrišćansku zajednicu. Kod njih je sve bilo zajedničko: i način života i duša! Vladalo je među njima saglasje mišljenja, imali su zajedničku trpezu, nerazdeljivo bratstvo! Njihova ljubav bila je nelicemerna i blagodareći takvoj ljubavi mnoga tela delovala su kao jedno, a različite duše sjedinjavale su se u jednu skladnu celinu!“[1] U toj atmosferi sjedinjujuće ljubavi, punota verujućih je „poput žica na liri. Ima ih mnogo, ali, kada se dobro usklade, sve sviraju jednu veselu melodiju“ (svešteni Zlatoust[2]). Postajemo jedna usta koja pevaju Ljubav i jedno srce koje kuca za Ljubav.


NAPOMENE:

  1. Omilija o gladu i oskudici 8, PG 31, 325V.
  2. O savršenoj ljubavi i umilenju 2, PG 56, 281.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *