NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE

Dostojno je vaistinu blaženom zvati Tebe, Bogorodicu

[Samo u služebniku: I đakon, priklonivši glavu svešteniku, govori: Pomeni me grešnoga, vladiko sveti.
Sveštenik govori: Da te pomene Gospod Bog u Carstvu svome.
Đakon: Amin.]
Sveštenik, priklonivši glavu, moli se tiho:
Da ove svete Tajne budu onima koji se njima pričešćuju na trezvenost duše, na otpuštenje Grehova, na zajednicu Duha tvoga Svetoga, i na ispunjenje Carstva nebeskoga, na smelost prema Tebi, ne na cyd ili na osudu.
Još Ti prinosimo ovu slovesnu službu za preminule u veri Praoce, Oce, Patrijarhe, Proroke, Apostole, Propovednike, Evanđeliste, Mučenike, Ispovednike, Podvižnike, i za svaki duh pravednika, preminulog u veri.
Sveštenik, kadeći pred svetim Prestolom, govori:
Osobito za presvetu, prečistu, preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju:
Narod: Dostojno je vaistinu blaženom zvati Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i preneporočnu, i Mater Boga našega. Časniju od Heruvima i slavniju neuporedivo od Serafima Tebe što Boga Reč neporočno rodi. Suštu Bogorodicu veličamo.

Božanstvenu Evharistiju prinosimo za sve svete, a osobito za Presvetu Bogorodicu. Prvo da bismo im ukazali čast, a drugo, da bismo zablagodarili Bogu što nam ih je podario da nas zastupaju na naše spasenje. Svi svetitelji, ali osobito Presveta Bogorodica, jeste sama po sebi čovekovo blagodarenje Bogu za Njegova dobročinstva. Zbog toga Njoj osobito iskazujemo čast i nazivamo blaženom.
Vladičica Bogorodica predstavlja vrhunsku Tvorevinu ljubavi Božije. Ona predstavlja izuzetno i krajnje savršeno bogoliko ispunjenje Tvorevine Premudrosti Božije. Presveta Bogorodica „je jedinstvena, ona je sama granica između tvarne i netvarne prirode. Niko ne može da se približi Bogu, osim i jedino preko Nje i Zastupnika Koji je od Nje rođen. I ni jedan od darova Božijih ne može se podariti ni Anđelima ni ljudima, osim i jedino preko Nje!“ (Sveti Grigorije Palama[1]). S pravom se dakle uznosi zajednička pohvalna pesma Anđela i ljudi i pravedno se Ona i na nebesima i na zemlji pesmama veliča. To nam otkriva i himna Dostojno je… upućena Bogomajci koja se peva baš u ovom svetom času. Prvi njen deo čini otkrivenje arhanđela Gavrila svetogorskom monahu. Arhanđel je to tada po prvi put pevao, zajedno sa već poznatim irmosom Časniju od Heruvima…[2]
Dostojno je i pravedno Tebi pevati… izgovorili su liturg i verni narod, zajedno se obraćajući Bogu Ocu. Dostojno je vaistinu bpaženom zvati Tebe, Bogorodicu, pevaju verni, obraćajući se Presvetoj Bogorodici. Jer Ona je „jedina posle Boga božanska i druga po preimućstvu posle Svete Trojice“[3]. Anđeli i ljudi se sjedinjuju u jedešstveni zajednički hor da bi veličali Suštu Bogorodicu.
Mnogobrojna imena pridevamo Presvetoj Bogomajci, ali je prvo od njih Bogorodica i tako je imenujemo, jer „to ime sadrži u sebi celokupnu tajnu božanske ikonomije. Jer ako je ona, koja je rodila, Bogorodica, onda je, svakako, Bog onaj ko je od nje rođen; međutim, svakako da je i čovek. Jer kako bi, inače, mogao biti rođen od žene Bog koji predvečno postoji, a da nije postao čovek?“ (Sveti Jovan Damaskin[4]).
Dajući Presvetoj ime Bogorodica, propovedamo istovremeno i tajnu Hrista, koja se činodejstvuje na božanstvenoj Liturgiji.


NAPOMENE:

  1. Beceda 53, 23.
  2. Sinaksar svetog Nikodima Svetogorca, 11.juni.
  3. Bogorodičan, gl. prvi, Nedelja, večernje, Izobraziteljna
  4. Istočnik znanja, Sveti Jovan Damaskin, Tačno izloženje pravoslavne vere 3,56, Nikšić 1997, stp. 260.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *