NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE

Silazak Utešitelja

Sveštenik tiho: Još Ti prinosimo ovu slovesnu i beskrvnu službu, i molimo te, i prizivamo, i preklinjemo: nispošlji Duha tvoga Svetoga na nas i na ove predložene Darove.
Đakon: Blagoslovi, vladiko sveti Hleb.
Sveštenik: I učini ovaj Hleb časnim Telom Hrista Tvoga.
Đakon: Amin. Blagoslovi, vladiko, svetu Čašu.
Sveštenik: A što je u Čaši ovoj časnom Krvlju Hrista Tvoga.
Đakon: Amin. Blagoslovi, vladiko, oboje.
Sveštenik: Pretvorivši ih Duhom Tvojim Svetim.
Đakon: Amin. Amin. Amin.

U tekstu božanstvene Liturgije svetog Jakova, pre no što počne sveto Uznošenje, odigrava se sledeći dijalog između liturga i naroda. Liturg kaže: Veličajte Gospoda zajedno sa mnom i uzvisujmo ime Njegovo uz to. A narod odgovara: Duh Sveti neka dođe na tebe i sila Višnjega neka te oseni. Odgovor naroda nas podseća na razgovor između Blagodatne Bogorodice i arhanđela Gavrila, na Blagovesti[1].
Svaka božanstvena Liturgija su nove Blagovesti. Preklinjanje Crkve, nispošlji Duha Tvoga Svetoga na nas, na neki način ponavljaju reči Prisnodjeve Marije: Evo sluškinje Gospodnje – neka mi bude po reči tvojoj! (Lk. 1,38). I sveštenodejstvuju se Blagovesti Bogorodice Crkve.
Kroz božanstvenu Evharistiju sveta Crkva postaje Mati Bogorodica. Utešitelj silazi na Nju i na Časne Darove. Tajinstveno se začinje Logos Božiji, rađa se Bezvremeni i prinosi se za život sveta (Jn. 6,51). I Crkva prima izvršenje što joj je kazao Gospod (Lk. 1,45): ovo je telo moje… ovo je krv moja (Mt. 26,26-28).

* * *

Da bi mogla da se vrši tajna božanstvene Evharistije, Gospod je Apostolima i njihovim naslednicima podario „Silu kojom će to činiti“[2], to jest Svetoga Duha. „U tome je delo silaska Svetoga Duha. Jer, On nije sišao samo jedanput, a potom nas napustio, nego je sa nama, i biće tako zauvek… On kroz ruke i reči sveštenika, osveštava svete Tajne.“[3]
Silazak Svetoga Duha na nas i napredložene Darove odgovor Božiji na usrdno moljenje Njegove dece. To je potvrda da nas Bog smatra Svojom decom i da su naši darovi primljeni od strane Njegove ljubavi. Svešteni Zlatoust piše: „Kada vidiš da Sveti Duh preobilno silazi, ne sumnjaj u naše pomirenje s Bogom.“[4]
Zahvaljujući božanstvenoj Liturgiji „uvek je Pedesetnica“[5]. Silazak Utešiteljev je evharistijska Pedesetnica: „Ovaj trenutak [svete Tajne] izobražava onaj trenutak [događaj svete Pedesetnice]“ (Sveti Nikola Kavasila[6]).
Prisustvo Utešiteljevo sabira narod Božiji oko svete Trpeze. „Da nije bilo prisustva Svetoga Duha, ne bi bila osnovana Crkva: ali, kako Crkva postoji, jasno je da je Sveti Duh prisutan“ (Sveti Jovan Zlatoust[7]).
Prepodobni Simeon Novi Bogoslov je, krijući sopstveni opit, govorio da je od nekog drugog čuo sledeće: „Nikada nisam bogoslužio a da nisam video Svetoga Duha, onako kao što sam da ugledao kada je sišao na mene dok me je arhijerej rukopolagao u čin sveštenika… Video sam Ga bez obličja, ali kao svetlost. I dok sam još bio udivljen… Sveti Duh mi reče: ‘Tako ja silazim na sve proroke, apostole, svetitelje i izabranike Božije, koji i danas žive. Jer ja sam Sveti Duh Božiji.'“[8]


NAPOMENE:

  1. Vidi: Lk. 1,35
  2. Sveti Nikola Kavasila, Tumačenje svete Liturgije, Dvadeset deveta beseda, Beseda Novi Cad 2002, stp. 110. (PG 150, 481D-428AB)
  3. Isto.
  4. Na svetu Pedesetnicu 1, 3, PG 50, 457.
  5. Isto , 1, 1,PG 50,454.
  6. Tumačenje svete Liturgije, Dvadeset osma beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 142.(PG150, 452B.)
  7. Na svetu Pedesetnicu 1,4, PG 50,459.
  8. Glave Delatne i bogoslovske, PG 120, 685D-688A.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *