NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE

Tvoje od tvojih Tebi prinoseći

Čovek je primio svet iz ruku Božijih kao dar preispunjen božanskim blagoslovima. Stoga on hoće da iskaže svoju blagodarnost i nemajući šta da Mu prinese za uzvrat, uzvraća Mu tim istim darom. Tako svet, kao sredstvo koje je prenelo ljubav Božiju čoveku, vraćajući se sada Bogu, postaje sredstvo pomoću koga se prenosi čovekovo blagodarenje [Evharistija] Bogu.
Bogu prinosimo dar koji nam je podario, stavljajući na njega pečat svoje blagodarnosti. Oranje zemlje, setva, žetva, orošavanje daždom, muljanje grožđa… sve to predstavlja čovekov pečat na Božijem svetu. Pšenični hleb, čista voda, sveže ulje, to je svet koji se vraća Bogu sa tovarom čovekovog napornog truda, nesreća, radosti i nada.
Međutim, taj Božiji dar nije ni jedini ni najveći Njegov blagoslov. Jer ako je svojim prvobitnim stvaranjem Bog otkrio čoveku Svoju ljubav, dajući mu svet na dar, u novoj tvorevini otkrio je čoveku Svoju ljubav prinoseći mu na Dar samoga Sebe! Zato i sada prilikom novog žrtvoprinošenja, Bogu uznosimo isti taj Hristov Prinos.
Čovek u kome se razgorela ljubav prema Bogu, svoju ljubav iskazuje prinoseći tvar kao evharistijski dar Tvorcu. I držeći Darove u rukama uznosi se ka visinama Božijim zajedno sa svetim Prinosom. „Istinski se uznosi… i čuje neizrecive reči i vidi nepojmljiva viđenja. Sav se ispunjava udivljenjem… i pesmama se pridružuje neumorbim slavosloviteljima (Anđelima), postavši tako zaista i sam anđeo Božiji na zemlji. Te tako uza se Bogu uzvodi vascelu tvar“ (Sveti Grigorije Palama[1]).
Kroz čoveka i zajedno sa čovekom tvorevina dospeva do nadnebesnog Žrtvenika. Prima i ona osveštanje blagodati Utešiteljeve i postaje mesto susreta tvarnog i Nestvorenog, postaje Evharistija. Čovek postaje pričasnik „blagodarstvene hrane“[2] – Hrista – i postaje hristolik.

* * *

Toliko je velika ljubav Božija prema čoveku, da prima od nas darove koje nam je Sam podario, kao da su naši: Jer Bog „prima ono što je Njegovo, kao da je naše, kada Mu mi prinosimo“.[3] I mi ispovedamo da Mu neizrecivo mnogo dugujemo.
Tvoje od tvojih Tebi prinoseći… Tebi blagodarimo. „Prinosimo Ti onaj isti prinos koji je i Jedinorodni Tvoj Sin prineo Tebi, Bogu i Ocu; i prinoseći ga, blagodarimo jer je i On, prinoseći Ti Darove, blagodario. Zbog toga mi ovome prinosu Darova ne prilažemo ništa svoje; jer ni sami Darovi nisu naše delo, nego Tvoje; jer Ti si Sazdatelj svega. Niti ovaj način služenja predstavlja naš izum… Zbog toga, sve ovo što prinosimo, potiče od onoga što si nam Ti dao; sve je ovo Tvoje zbog svega i za sve“ (Sveti Nikola Kavasila[4]).
Prinoseći Gospodu ono što je Njegovo, blagodarimo Mu zbog svega i za sve. Blagodarimo Mu na svakom mestu, i u svako vreme, za svako Njegovo dobročinstvo. Blagodarimo Mu zahvaljujući svagda za sve Bogu i Ocu u ime Gospoda našega Isusa Hrista (Ef. 5,20).


NAPOMENE:

  1. Pismo monahinji Kseniji, F 4,111.
  2. Sveti Justin, 1. Apologija, 66, PG 6, 427S.
  3. Sveti Maksim Ispovednik, Odgovori Talasiju 51, PG 90,481D.
  4. Tumačenje svete Liturgije, Pedeseta beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 183. (PG 150,481D-484A)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *