NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE

Savršava se žrtva Hristova

Na Tajnoj Večeri Hristos na svetotajinski način činodejstvuje Svoju krsnu žrtvu. Prinosi Svoju Krv i nazivajući je krvlju Novoga Zaveta, „pokazuje da Mu predstoji da umre. Zato ima na umu i govori o zavetu. Podseća i na prethodni, Zavet (Stari), koji je takođe ozvaničen krvlju“ (Sveti Jovan Zlatoust[1]) Na Tajnoj Večeri u Hristovoj ličnosti se susreću i jednovremeno postoje prošlost (Stari Zavet), sadašnjost (Novi Zavet) i budućnost (predstojeća Njegova smrt).
U božanstvenoj Liturgiji Jakova, brata Božijeg, pre osvećenja časnih Darova, narod sa umilenjem peva: Smrt Tvoju, Gospode, najavljujemo i Vaskrsenje Tvoje ispovedamo. Božanstvena Liturgija je svetotajinsko proživljavanje Hristove žrtve. Tokom činodejstva „prisutan je Vladika Hristos i savršava se Njegova smrt, strašna Žrtva“[2] Svešteni Zlatoust još kaže: „Odajte poštovanje ovaj sveti Žrtvenik, Žrtvu koja je na njega položena, to jest Hrista koji je nas radi bio zaklan.“[3]
Gospod se nas radi predao na smrt, ili bolje rečeno, dobrovoljno se predao. U Svetome Pismu „se navodi da je bio izdat[4], ali isto tako piše i da je predao Sebe“ (Sveti Grigorije Bogoslov[5]). Hristos „je radije svojevoljno pretrpeo smrt za nas i radi nas, iako je lako mogao da izbegne Stradanje“ (Sveti Kirilo Aleksandrijski[6]). U noći Tajne Večere Hristos je od strane Jude predat prvosveštenicima, upravo Samoga Sebe predade za život sveta.
Na Tajnoj Večeri Hristos već prinosi Učenicima Svoje presveto Telo raskomadano (prelomljeno), a za Svoju svetu Krv kaže da se izliva. Gospod je, na za čovečiji um nedokučiv način, unapred video izdajstvo i Krst. Prinoseći Dvanaestorici Svoje sveto Telo kao hranu, „jasno pokazuje da je žrtvovanje Jagnjeta već izvršeno“ (Sveti Grigorije Nisijski[7]). Večera se naziva tajnom, zato što nam otkriva spasonosnu Žrtvu i što nas toj Žrtvi priopštava.
Božanstvena Liturgija „ne predstavlja samo obličje žrtve, niti obraz Krvi, već istinsko zaklanje i istinsko žrtvoprinošenje“[8], jer se Hristos žrtvuje i prinosi vernima. Svešteni Zlatoust kaže: „Nalaziš se pred Žrtvom strašnom i svetom… Hristos se, kao zaklano jagnje, nalazi tu pred tobom.“[9]
Golgotska žrtva i Žrtva božanstvene Evharistije je jedna ista, jer „uvek prinosimo istoga Hrista. Ne prinosimo danas jednu ovcu,. a sutra drugu, nego uvek istu. Tako je i žrtva ista… Onu žrtvu koja je prineta tada, prinosimo i mi sada, žrtvu koja nije propadljiva.“

* * *

Božanstvena Evharistija je tajna Hristove krsne žrtve. Prema tome, zajedničareći u toj Tajni kušamo plodove Hristovog žrtvoprinošenja.
Hristovim Krstom uništena je smrt, podareno nam je vaskrsenje, otvorene su rajske dveri i postali smo čeda Božija. Čovek i svet osvećeni su u vekove: „Nekoliko kapi krvi presazdaju ceo svet“ (Sveti Grigorije Bogoslov[10]).
Na svetom Žrtveniku gledamo koren koji je iznikao u drvo Života: ljubav Božiju prema čoveku. Pitamo se: „Šta se sa tom ljubavlju može meriti? Šta je čovek tolikom ljubavlju zavoleo? Koja majka ima toliko nežne ljubavi za svoju decu, ili koji otac toliko ljubi svoja čeda? Ili ko je toliko obuzet bezumnom ljubavlju prema nekome?“ (Sveti Nikola Kavasila[11]).
Za Trpezom Života susrećemo nežnog i brižnog Oca, Koji se „kroz stradanja Sina sprijateljio sa ljudskim rodom i zavoleo Svoje neprijatelje.“[12] Božanska ljubav je koren, a ujedno i plod Krsta.


NAPOMENE:

  1. Na Mateja 82,1, PG 58, 738.
  2. Sveti Jovan Zlatoust, Na Dela apostolska 21, 5, PG 60,170.
  3. Na Poslanicu Rimljanima, 8, 8, PG 60,465.
  4. Vidi: Mt. 26,21. i Ef. 5,2.
  5. Na svetu Pashu 27, PG 36,660C.
  6. Ha Jovana 6, PG 73,1049B.
  7. Na svetu Pashu 1, PG 46, 612C.
  8. Sveti Nikola Kavasila, Tumačenje svete Liturgije, Trideset treća beseda, Beseda Novi Sad 2002, stp. 126. (PG 150, 440C).
  9. Ha Judino izdajstvo 1,6, PG 49, 381.
  10. Beceda 45, 29, PG 36,664A.
  11. O životu u Hristu, Šesta beseda, Beseda, Novi Sad 2002. str. 187. (PG 150, 645D-648A)
  12. Isti svetitelj, Tumačenje svete Liturgije, Dvadeset sedma beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 105. (PG ISO, 424C).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *