NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE

Bog tako zavole svet

Sveštenik: Sa ovim blaženim silama, čovekoljubivi Vladiko, i mi kličemo i Govorimo: Svet jesi i presvet, Ti i Jedinorodni Sin i Duh tvoj Sveti; Svet jesi i presvet, i veličanstvena je slava tvoja. Ti si tako zavoleo svet tvoj da si i Sina Cvoga Jeduuopodnoga dao, da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego ima život večni (Jn. 3,16). On, došavši i ispunivši cav domostroj spasenja za nas, u noći u kojoj beše predan, upravo Camoga Sebe predade za život sveta (Jn. 6,51), uzevši hleb u svoje svete i prečiste i neporočne ruke, zablagodari i blagoslovi, osveti, prelomi i dade svojim svetim Učenicima i Apostolima, rekavši:
Glasno: Primite, jedite, ovo je Telo moje, koje se za vac lomi na otpuštenje grehova.[1]
Narod: Amin.
Sveštenik tiho: A tako isto i čašu po večeri govoreći:
Glasno: Pijte iz nje svi: ovo je Krv moja Hovoga Zaveta, koja se za vas i mnoge izliva na otpuštenje grehova.[2]
Narod: Amin.

Veličina Dara koji je Bog Otac podario svetu svedoči veličinu Njegove ljubavi: Ti si tako zavoleo svet tvoj da si i Sina Svoga Jedinorodnoga dao. Dao je jedinorodnog Sina Svoga umrtvljenom svetu, da bi iznova došao u život. „Ali ne zato što na drugi način nije mogao da nas iskupi, nego da bi nas time poučio Svojoj preizobilnoj ljubavi. On nas je smrću Svog jedinorodnog Sina približio Sebi. Da je imao nešto dragocenije, On bi nam i to dao da bi time pridobio naš rod za Sebe“ (Avva Isak Sirijski[3]).
„Jer Bog tako zavole svet (Jn. 3, 16). Obrati pažnju koliko udivljenja sadrže ove reči. Razmišljajući o veličini onoga što treba da saopšti, kaže tako (toliko mnogo), pa zato tako i započinje svoj iskaz. Pouči nas, dakle, blaženi Jovane: kad kažeš ‘toliko’, koliko je to? Reci nam meru, reci nam veličinu, pouči nas neuporedivosti božanske ljubavi. Jer Bog tako zavole svet da je Sina svojeia Jedinorodnoga dao“, piše sveti Jovan Zlatoust[4], a na drugom mestu još tumači: „Svaka reč ovde ima svoju težinu: i tako zavole i Bog… svet, pokazuju prekomernost božanske ljubavi. Jer udaljenost između Boga u ljudi bila je veoma velika, beskrajna. Bog besmrtni, bespočetni, beskrajne veličanstvenosti, zavoleo je one koji su sazdani od zemnoga praha, one koji su bili prepuni bezbrojnih grehova. Zavoleo je one koji su uvek išli protiv božanske volje, zavoleo je gnusne“[5].
Žrtva Hristova je svedočanstvo božanske ljubavi: U tome se pokaza ljubav Boždžja prema nama što je Bog Sina svojega Jedinorodnoga poslao u svet da živimo Njime. U tome je ljubav, ne što mi zavolesmo Boga, nego što On zavole nas, i posla Sina svojega, kao žrtvu pomirenja za grehe naše (I.Jn 4, 9-10).


NAPOMENE:

  1. Mt. 26,26; 1.Kop. 11,24.
  2. Mt. 26, 27-8; Lk. 22,20.
  3. Podvižnička slova, 48. slovo, Bgd. 2006 str. 179.
  4. Na Postanje 27, 1 PG 53, 241.
  5. Ha Jovana 27, 2, PG 59, 159.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *