NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE

Zajedničko slavoslovlje anđela i ljudi

Pobednička trisveta pesma je dokaz sjedinjenosti nebeskog i zemaljskog sveta. Anđeli i ljudi zajedno slavoslove Gospoda.
Govoreći o Pobedničkoj pesmi, svešteni Zlatoust pita: „Prepoznajete li taj glas? Da li je to naš glas, ili glas Serafima? I naš je to glas i glas Serafima, blagodareći Hristu, koji razruši pregradu koja je rastavljala (Ef. 2,14) i izmiri nebesko i zemaljsko… Prethodno su, naravno, samo na nebesima pevali ovu pesmu. Ali kada se Gospod unizio i došao na zemlju, preneo nam je ovu melodiju. To je razlog što nas arhijerej, kada stane pred sveti Žrtvenik… ne poziva tek tako na slavoslovlje, nego, pošto prvo spomene Heruvime i Serafime, tek onda poziva sve da uznesu glas koji izaziva toliko straha i trepeta. Pošto naše misli odvoji od zemlje pomenuvši one koji pevaju zajedno sa nama, kao da svakoga od nas pojedinačno poziva i kaže: ‘Pevaš zajedno sa Serafimima. Stani onda uz Serafime, raširi zajedno sa njima svoja krila, poleti sa njima oko carskog Prestola.'“[1]
Na Liturgiji Carstva nebeskog, anđelski redovi se javljaju kao četiri živa bića, puna očiju spreda i pozadi. I prvo biće beše slično lavu, i dpylo biće slično teletu, i treće biće imaše lice kao čovek, i četvrto biće beše slično orluuletu. Isvako od četiri živa bića imađaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju, i dan i noć ne miruju toeopehu: Svet, Svet, Svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i Kojijeste i Koji dolazi (Otk. 4,68).
Četiri mnogooka živa bića simvolišu anđelske Sile i celokupnu Tvorevinu. Car svih ptica (orao), car domaćih životinja (tele), car divljih životinja (lav) i car Tvorevine (čovek), pevaju danju i noću Pobedničku pesmu Gospodu Svedržitelju: „orao pevajući, tele mučući, lav ričući, a čovek govoreći“ (Sveti German[2]). Vascela tvorevina saučestvuje u slavoslovlju Boga.

* * *

I zemlja i nebo sada su se sjedinili. Anđeli, ljudi, veštastvena tvorevina, umni, slovesni i veštastveni svet, zajedno pevaju pesmu Bogočovekove pobede:
Jer zaista je dostojno i pravedno, dolično i dužno Tebe hvaliti, Tebi pevati… Kome pevaju nebesa i nebesa nad nebesima i sve njihove Sile, sunce i mesec i sav zvezdani zbor, zemlja, more i sve što je u njima, Jerusalim nebeski, slavlje izabranih, sabranje prvorođenih i zapisanih na nebesima, duhovi Pravednika i Proroka, duše Mučenika i Apostola, Anđeli, Arhanđeli, Prestoli, Gospodstva, Načalstva i Vlasti i Sile strašne, Heruvimi mnogooki u šestokrili Serafimi… bez počinka ustima, bezćutnim bogoslovstvovanjem, Pobedničku pesmu Tvoje prekrasne i veličanstvene slave zvonkim glasom pevajući, mučući, slavosloveći, ričući i ioeopehu: Svet, svet, svet, Gospod Savaot.[3]
Zajedničko slavoslovlje tvorevine mogu da shvate svi oni koji poseduju duhovna čula. U Duhovnom lugu čitamo: Na bogohodnoj gori Sinajskoj „na dan Pedesetnice, služila se božanstvena Liturgija gore, na samom vrhu. U času kada je sveštenik vozglasio Pobedničku pesmu Tvoje prekrasne i veličanstvene slave zvonkim Glasom pevajući, sve gore strašnom jekom tri puta ponovivši odgovoriše: Svet, Svet, Svet. Sve je naokolo jekom odjekivalo oko pola sata. Ali sve to nisu čuli svi, nego samo oni koji su imali uši da čuju (Mt. 11,15) pesmu Anđela.“[4]


NAPOMENE:

  1. Omilija na Icaujy 6, 3, PG 56,138
  2. Sozercanje, stp. 429D.
  3. Božanstvena Liturgija Jakova brata Gospodnjeg.
  4. Duhovni lug, grčko izdanje, str. 60. Ova božanstvena Liturgija se verovatno služila u osmom veku, s obzirom da je liturgijski tekst iz Božanstvene Liturgije Jakova brata Gospodnjeg.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *