TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE
SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE
Zablagodarimo Gospodu
Sveštenik: Zablagodarimo Gospodu.
Narod: Dostojno je i pravedno [Služebnik: klanjati se Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici jednosuštnoj i nerazdeljivoj].
Mi verni smo već spremni da nastavimo sa prinošenjem žrtve. Način prinošenja je naše blagodarenje Gospodu, i to sada naglašava liturg. Sam Hristos nas je poučio kako da blagodarenjem [evharistijski] savršavamo ovu svetu Tajnu: Uze Isus hleb u Blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje. I uze čašu u zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi (Mt. 26,2627).
Najbolji način da sačuvamo darove Božije je da ih se sećamo i da Mu blagodarimo na njima. „Strašne Tajne koje se savršavaju na svakom sabranju vernih i iz kojih se izliva obilno spasenje, nazivaju se Evharistija, jer predstavljaju sećanje na mnogobrojna dobročinstva, projavljuju nam sam vrhunac božanskog Promisla i na svaki način nas pripremaju da blagodarimo Bogu… Zato nas i sveštenik, dok se vrši Žrtvovanje, podstiče da blagodarimo Bogu za celokupnu vaseljenu, za sve prošlo i sadašnje: za sve što se zbilo i što će se zbiti. Blagodarenje nas oslobađa zemlje i prenosi nas na nebesa. Preobražava nas iz ljudi u anđele“ (Sveti Jovan Zlatoust[1])
Blagodarimo Bogu za Njegova dobročinstva, a i sama Evharistija je dobročinstvo Božije, jer Njemu ne domeće ništa, a nas „čini još bliskijim Sebi“[2].
NAPOMENE:
KOMENTARI