NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

SVETO UZNOŠENJE (ANAFORA) – KANON EVHARISTIJE

Milost mira, žrtvu hvale

Na đakonov podsticaj upućen vernima da sveti Prinos uznesu u miru, oni odgovaraju: Uznosimo ga u miru i s ljubavlju prema Gospodu i prema svojoj braći. Uznosimo milost mira. Uznosimo milost, to jest ljubav, koja je plod mira. I zaista „kada dušu nikakva strast ne uznemirava, tada nema nikakve prepreke da ona bude ispunjena milošću“ (Sveti Nikola Kavasila[1]).
Kroz reči proroka Osije, Bog nam kaže da je Njemu ugodniji prinos ljubavi prema Njemu i prema braći, od žrtve koja se prinese bez ljubavi: jer je meni milost mila, a ne žrtva (Os. 6,6). Uostalom, „sve zapovesti o žrtvovanju i paljenicama u Starom Zavetu sadrže ujedno i zapovest o milosti i ljubavi“ (Sveti Vasilije Veliki[2]). Sledstveno tome, ne možemo da uznesemo žrtvu slavoslovlja Božijeg, pre no što uznesemo žrtvu svoje ljubavi. Žrtva koja se u,znosi s ljubavlju je žrtva blagougodna Bogu. To je onda žrtva koja proslavlja i pesmama slavi Njegovu ljubav: Žrtva hvale.
Takvu žrtvu Bog od nas traži: Prinesi Bogu žrtvu hvale (Ps. 49,14). „To jest, žrtvu blagodarenja, sveštenih tropara i slavoslovlja kroz dela… Treba da živiš tako da se tvoj Bog proslavlja. Tako je poučavao i Hristos, govoreći: da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima (Mt. 5,16). Neka, dakle, tvoj život bude takav da se proslavi tvoj Vladika i tada si prineo potpunu žrtvu“ (Sveti Jovan Zlatoust[3])
Verni hrišćanin zna kakva žrtva je blagougodna Bogu i obraća se Njegovoj ljubavi ovim rečima: „Prineću Ti slavoslovlje iz srca, sa žrtvenika svoje duše. I savršiću za ljubav Tvoju žrtvu hvale, koja je blagougodnija od bezbroj paljenica. Savršiću je za Tebe, savršenoga Boga“ (Sveti Vasilije Veliki[4]).
Na božanstvenoj Liturgiji uznosimo žrtvu hvale po prevashodstvu. Mi verni kroz Hrista prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje ispovedaju Ime njegovo (Jev. 13,15). Uznoseći sveti Prinos, mi verni, kaže svešteni Zlatoust, prinosimo „molitve, pesme, blagodarenje. To su plodovi usana… A izraz koje ispovedaju Ime njegovo, znači da Mu blagodarimo na svemu, a osobito za sve što je pretrpeo za nas.“[5]
Gospodu je ugodna ova žrtva hvale, jer je u njoj sadržan put čovekovog spasenja: Žrtva hvale proslaviće me, i tamo je put kojim ću mu pokazati spasenje Božije (Ps. 49,23). Na božanstvenoj Liturgiji mi verni prinosimo Bogu žrtvu hvale, a Bog nam za uzvrat dariva Svoje spasenje, to jest Hrista.


NAPOMENE:

  1. Tumačenje svete Liturgije, Dvadeset sedma beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 104.(PG150,424B)
  2. Ha Isaujy 1, 27, PG 30,172C.
  3. Na Ps. 49, 5, PG 55, 248.
  4. Na Ps. 115,5, PG 30,113V. Paljenica – ολοκαυτωμα (kada se na žrtveniku spaljivala cela žrtvena životinja), bila je, po Mojsijevom zakonu najuzvišenija žrtva.
  5. Na Poslanicu Jevrejima 33,4, PG 63, 229-130.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *