ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
СВЕТО УЗНОШЕЊЕ (АНАФОРА) – КАНОН ЕВХАРИСТИЈЕ
Милост мира, жртву хвале
На ђаконов подстицај упућен вернима да свети Принос узнесу у миру, они одговарају: Узносимо га у миру и с љубављу према Господу и према својој браћи. Узносимо милост мира. Узносимо милост, то јест љубав, која је плод мира. И заиста “када душу никаква страст не узнемирава, тада нема никакве препреке да она буде испуњена милошћу” (Свети Никола Кавасила[1]).
Кроз речи пророка Осије, Бог нам каже да је Њему угоднији принос љубави према Њему и према браћи, од жртве која се принесе без љубави: јер је мени милост мила, а не жртва (Ос. 6,6). Уосталом, “све заповести о жртвовању и паљеницама у Старом Завету садрже уједно и заповест о милости и љубави” (Свети Василије Велики[2]). Следствено томе, не можемо да узнесемо жртву славословља Божијег, пре но што узнесемо жртву своје љубави. Жртва која се у,зноси с љубављу је жртва благоугодна Богу. То је онда жртва која прославља и песмама слави Његову љубав: Жртва хвале.
Такву жртву Бог од нас тражи: Принеси Богу жртву хвале (Пс. 49,14). “То јест, жртву благодарења, свештених тропара и славословља кроз дела… Треба да живиш тако да се твој Бог прославља. Тако је поучавао и Христос, говорећи: да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима (Мт. 5,16). Нека, дакле, твој живот буде такав да се прослави твој Владика и тада си принео потпуну жртву” (Свети Јован Златоуст[3])
Верни хришћанин зна каква жртва је благоугодна Богу и обраћа се Његовој љубави овим речима: “Принећу Ти славословље из срца, са жртвеника своје душе. И савршићу за љубав Твоју жртву хвале, која је благоугоднија од безброј паљеница. Савршићу је за Тебе, савршенога Бога” (Свети Василије Велики[4]).
На божанственој Литургији узносимо жртву хвале по превасходству. Ми верни кроз Христа приносимо Богу жртву хвале, то јест, плод усана које исповедају Име његово (Јев. 13,15). Узносећи свети Принос, ми верни, каже свештени Златоуст, приносимо “молитве, песме, благодарење. То су плодови усана… А израз које исповедају Име његово, значи да Му благодаримо на свему, а особито за све што је претрпео за нас.”[5]
Господу је угодна ова жртва хвале, јер је у њој садржан пут човековог спасења: Жртва хвале прославиће ме, и тамо је пут којим ћу му показати спасење Божије (Пс. 49,23). На божанственој Литургији ми верни приносимо Богу жртву хвале, а Бог нам за узврат дарива Своје спасење, то јест Христа.
НАПОМЕНЕ:
- Тумачење свете Литургије, Двадесет седма беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 104.(PG150,424B)
- Ha Исaujy 1, 27, PG 30,172C.
- На Пс. 49, 5, PG 55, 248.
- На Пс. 115,5, PG 30,113В. Паљеница – ολοκαυτωμα (када се на жртвенику спаљивала цела жртвена животиња), била је, по Мојсијевом закону најузвишенија жртва.
- На Посланицу Јеврејима 33,4, PG 63, 229-130.
