NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Hristos je naš mir

Đakon: Za višnji mir i spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo.

Pošto nam je na naš prvi zahtev pokazala kako da se molimo, Crkva nas sada poučava šta prvo da zaištemo: mir Božiji i spasenje duša naših. Tome nas uči Hristos govoreći: ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu (Mt. 6,33). „Svakako da se reči spasenje duša odnose se na to Carstvo, a da se reči višnji mir odnose na pravednost Božiju“ (Blaženi Nikola Kavasila[1]). Pravda Božija je vrlinski život, život koji je čovek prezreo svojim padom i koji mu je ponovo, kao blagodatni dar podario Onaj koji nam postade… od Boga pravednost i osvećenje (l.Kop. 1,30).
Hristos je svojim rođenjem doneo na zemlju istinski mir, kao što poju sveti Anđeli: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja (Lk. 2,14). Anđeli su sačuvali položaj koji im je bio dat „i imaju mir sa Bogom. Jer ni na koji način ne zanemaruju Njegovu volju, već su postojani u pravdi i osveštanju. A mi, bednici, preuznoseći se pretpostavili smo svoje želje volji Vladikinoj i usprotivivši joj se postali smo protivnici Njegovi. To je Hristos poništio, jer On je naš mir i kroz samoga Sebe sjedinio nas je sa Bogom i Ocem, izgoneći greh… Hristos je, dakle, postao naš mir i dobra volja“ (Sveti Kirilo Aleksandrijski[2]).

* * *

Hristos je izvršio pomirenje zemlje sa nebom: U Hristu Isusu, vu koji ste nekad bili daleko, postadoste blizu krvlju Hristovom. Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala… da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga čoveka, stvarajući mir; i da pomiri sa Bogom i jedne i druge y jednom telu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu. I On došavši blagovesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu (Ef. 3, 13-17).
Hristos je postao čovek i ljudima doneo mir Božiji. Na Časnoj Trpezi „nalazi se položen zaklani Hristos. Za koga je zaklan i zašto?“ pita svešteni Zlatoust. Pa odmah odgovara: „Da bi izmirio nebesko sa zemaljskim, da bi tebe učinio prijateljem anđela i pomirio te sa Bogom svih. Da bi učinio prijateljem tebe, neprijatelja i protivnika… Da bi ti imao mir sa svojim bratom, zato se žrtvovao.“[3]
Blagodareći Hristovoj svepomiriteljskoj žrtvi možemo da prevaziđemo prepreke koje nas odvajaju od Carstva mira: „Kada dođemo k sebi od opijenosti strastima i ustanemo protiv zla i tiranskog carstva đavolovog… onda ćemo u sebe nevidljivo primiti svepomiriteljski dolazak miroljubivoga i krotkoga Cara Hrista“ (Sveti Maksim Ispovednik[4]). Kada čovek dospe do bestrašća, onda se njegov um „tajanstveno nazidava mirom i postaje boravište Božije“ (Sveti Maksim Ispovednik[5]).
Mir Božiji preobražava čoveka u hram. I Bog se nastanjuje u čoveku: I bu u miru mesto Njegovo, i obitavalište Njegovo na Sionu (Pc.75,3).


NAPOMENE:

  1. Tumačenje svete Liturgije, Trinaesta beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 63. (12, PG150,393C).
  2. Na Luku 2, PG 72, 493CD-496A.
  3. Sveti Jovan Zlatoust, Om. Na Judino izdajstvo 1,6, PG 49, 3812.
  4. Poslanica 43, PG 91,640AB.
  5. 200 glava o bogoslovlju, Prva stotina, 53, PG 90,1104A.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *