NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

JEKTENIJA ZA PREDLOŽENE ČASNE DAROVE I SIMVOL VERE

Dveri, dveri!

… I onda proiznosi:
Dveri, dveri, sa mudrošću (pre mudrošću) pazimo!
Narod: Ispovedanje vere.
A sveštenik, podigavši vozduh nad svetim Darovima, leluja njime i govori i on kao i narod:
Verujem u jednoga Boga oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog; rođenog, ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao čovek;
I Koju je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben;
I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu;
I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca;
I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja.
I Duha Svetoga, Gospoda Životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.
Čekam vaskrsenje mrtvih.
I život budućeg veka. Amin!

Nakon otpusta oglašenih, zatvarale su se dveri hrama. Đakoni i ipođakoni su stajali kod dveri, kako u hram, za vreme svetog Uznošenja ne bi niko od vernih izašao, kao i da niko od nevernika i jeretika ne bi ušao u hram. U Apostolskim Ustanovama piše: „Neka se čuvaju dveri hrama, da ne bi unutra ušao neko bezveran ili nedostojan. I ako dođe neki brat ili sestra iz druge parohije, noseći neku hitnu poruku, đakon neka ih ispita… da nisu možda oskvrnuti nekom jeresi.“[1]
Kao što hram ima dveri, koje treba da čuvamo, kako unutra ne bi ušao neko nedostojan, tako i čovek, čija duša je hram Božiji, kao dveri ima čula, koja treba čuvati u tom sveštenom času, kako u njega ne bi ušao greh. Moguće je, naime, da tada sagrešimo na više načina: vidom, sluhom, čulom mirisa, čulom dodira, čulom ukusa, jezikom i pomišlju. I tada se obistinjuju prorokove reči: Jer se pope smrt na prozore (Jer. 9,21). Stoga, kada đakon vozglašava: dveri, dveri, sa mudrošću pazimo, to znači: Kada stojimo na svetoj Liturgiji treba sebe da očuvamo čistima od svakog bludnog pogleda, od osuđivanja braće, ruženja i ispraznog razgovora, neumesnog smeha i svake laži… Samo tada zaista stojimo smerno i sa strahom Božijim na svetoj Liturgiji.
Zatvaranje dveri hrama ukazuje i na zatvaranje čula i udaljavanje uma od zemaljskih pomisli. Tako oslobođen slika i predstava ispraznog sveta, čovek dospeva do sozercanja božanstvenosti. Reč [Logos] vodi dušu „do umnih otkrivenja“ (Prepodobni Maksim Ispovednik[2]).


NAPOMENE:

  1. Apostolske ustanove 2,578, PG 1,737V-740A. Prema Apostolskim ustanovama, na Liturgiji odmah nakon celiva ljubavi đakon kaže: Da ne bude nikoga od oglašenih,nikoga od slušalaca, nikoga od bezvernih, nikoga od inovernih. (8,12, PG 1, 1092A)Tokom vremena od ove zapovesti ostao je đakonov vozglas: Dveri, dveri,… Prema tome, ovaj vozglas je imao i treba da ima praktični cilj.
  2. Mistagogija 13, PG 91, 629B.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *