NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

JEKTENIJA ZA PREDLOŽENE ČASNE DAROVE I SIMVOL VERE

Savršenstvo bez kraja

Dopunimo molitvu svoju Gospodu.
Narod na svaku prozbu odgovara: Gospode, pomiluj.
Za predložene časne Darove, Gospodu se pomolimo.
Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božijim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo.
Da nas izbavi od svake nevolje, gneva, opasnosti i teskobe, Gospodu se pomolimo.
Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Sav dan savršen, svet, miran i bezgrešan. od Gospoda molimo.
Narod: Podaj, Gospode.

Svakodnevni život, sa svim svojim opasnostima, brigama i najrazličitijim nevoljama i iskušenjima, ne ostaje izvan božanstvene Liturgije. Nalazeći se u prostoru duhovnosti, čovek ne gubi svoju tvarnu dimenziju. I duša i telo ispunjavaju se mirom Božijim.
Ovim prozbama, dakle, koje sada liturg započinje, ištemo od Gospoda da taj dan bude miran, da anđeo čuvar bude anđeo mira, da se ceo svet raduje miru i da u miru bude i svršetak ovoga života. U božanstvenoj Liturgiji mir Božiji postaje pesma koju poju verni: „O ljubljeni mire, koji si i moje razmišljanje i moj ukras“ (Sveti Grigorije Bogoslov[1]).

* * *

Duhovni život je neprekidno kretanje ka savršenstvu. Ono je zaista neprekidno, jer vrlina nije kraj: „Jedna je granica savršenstva: neograničenost“ (Sveti Grigorije Nisijski[2]). A kraj delanja vrlina, bestrašće, je savršenstvo koje nema svršetka: Ona je „savršeno savršenstvo savršenih, čijem usavršavanju nema kraja“ (Sveti Jovan Lestvičnik[3]).
Ovu definiciju savršenstva razjašnjava sveti Jefrem: „Bestrasnici, dok se nezaustavljivo sve više uspinju ka onome za čim najviše žude, čine savršenstvo neusavršivim… A savršenstvo je, naravno, ograničeno, što se tiče mere čovekovih mogućnosti, ali joj u stvari nema kraja, jer svakodnevnim napredovanjem, ona uvek samu sebe prevazilazi, pa se tako neprestano kreće naviše, uspinjući se prema Bogu“[4]
Sveti Makarije Egipatski, osvrćući se na duhovno savršenstvo, kaže: „Kada duša dospe u savršenstvo Svetoga Duha, to jest kada se savršeno očisti od svih strasti i neizrecivom zajednicom se sjedini sa Duhom Utešiteljem… tada cela postaje svetlost, cela postaje oko, cela postaje duh. Cela postaje radost, počinak, veselje, cela postaje ljubav, cela postaje milosrđe, blagost i dobrota.“[5]
Na liturgijskom sabranju tražimo savršenstvo, jer „savršenstvo proishodi iz bogonačalnog usavršiteljnog dara“[6] evharistijske Tajne.


NAPOMENE:

  1. Omilija 22, 1, PG 35, 1132A.
  2. O Mojsijevom životu, 1, PG 44, 301V.
  3. Lestvica, Bgd. 1999, Pouka XXIX, str. 279.
  4. U delu Kalista i Ignatija Ksantopula, O onima koji su dostigli život u bezmolviju 87, F 4,281.
  5. Duhovne 6ecede 18,10, PG 34, 641A.
  6. Sveti Dionisije Areopagit, O crkvenoj jerarhiji 3,1. PG 3,424D.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *