NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Tajna mira Božijeg

Đakon: U miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.

Odmah posle slavoslovlja Carstvu Božijem, majka Crkva nas uči na koji način se treba liturgijski moliti: Molimo Boga u miru, to jest sa mirom. U miru Gospodu se pomolimo.
Put koji vodi do božanstvene Liturgije je duševni mir. Bez njega se ne možemo uvesti u Liturgiju, ne možemo je doživeti, jer „bez tišine pomisli um se neće pogruziti u skrivene tajne“ (Avva Isak Sirijski[1]). Suštinsko saučestvovanje u evharistijskoj Tajni ravno je meri našeg unutrašnjeg spokojstva: „Što je srce spokojnije od sećanja na spoljašnje stvari, to je um zadivljeniji promišljanjem božanskih misli“ (Avva Isak Sirijski[2]).
Međutim, istinski mir se duši pruža onde gde se sveštenodejstvuje sveti Prinos, na nadnebesnom Žrtveniku: „Gore je istinski mir“. I Žrtveniku rnpncrušmo u miru. Vasilije Veliki piše: „Zatraži mir… Neka ti um bude spokojan a duša neustalasana i neuznemirena… kako bi stekao mir Božiji koji prevazilazi svakium (Fil. 4,7), kao čuvara nad svojim srcem.“[3]

* * *

Budući da je čovek ikona Božija, to znači da je čovečija priroda stvorena „kao mirna, nebuntovna i čvrsto vezana svezom ljubavi kako sa Bogom, tako i sa samom sobom“ (Sveti Maksim Ispovednik[4]). Mir koji je čovek prvobitno primio kao blagodatni dar od Boga, upravo je onaj mir koji čovek ponovo prima živeći pored Njega, živeći vrlinskim životom. Jer „ništa drugo ne donosi mir našoj duši kao poznanje Boga i sticanje vrline“ (Sveti Jovan Zlatoust[5]). Greh je čoveku i svetu doneo pometnju i nemir. „Jer zlo je po svojoj prirodi razorno, buntovno, mnogoliko i razdorno“ (Sveti Maksim Ispovednik[6]). Zarad greha čovek je postao neprijatelj samome sebi i Bogu. Čovek je dospeo dotle da je jedino Hristos mogao da mu pomogne, da mu pruži mir. „Jedino Hristos nas miri sa Bogom i jedino On nam dariva duševni mir“ (Blaženi Nikola Kavasila[7]). Čovekoljubivi Bog je postao čovek, kako bi čovečiju prirodu privio uz Sebe i tako je sprečio da se i dalje rđavo odnosi prema samoj sebi, ili bolje rečeno, da ustaje protiv same sebe i tako se podvaja“ (Sveti Maksim Ispovednik[8]).
* * *

Mir koji je Hristos Svojim vaploćenjem doneo ljudima, zadobijamo pokajanjem: „Kroz nepresušne suze duša prima umirenje pomisli. Od umirenja pomisli duša se uzvisuje do čistote uma, a pri čistoti uma čovek dospeva do viđenja tajni Božijih“ (Avva Isak Sirijski[9]). Suze pokajanja su tek početak puta, prvi stepenik lestvice koja nas uznosi do sozercanja božanskih Tajni. Drugi stepenik je duševni mir.
Kada Mu pristupimo s pokajanjem, Hristos nas šalje onamo gde caruje Njegov mir: Idi u miru (Lk. 7,50). Šalje nas u sveti Hram, gde je „palata nenarušivog mira“ Božijeg. Onde se naša duša, rukovođena Arhijerejem Hristom, vežba u Duhu Svetome sozercanju Boga, sozercanju koje je „mir i sloboda od svakog nemira“ (Sveti Maksim Ispovednik[10]).
Božanstvena Liturgija je Tajna mira Božijeg: „Ta Tajna je Tajna mira“ (sveti Jovan Zlatoust[11]). Jer božanstvena Liturgija je naš susret sa Hristom Koji je istinski mir čovekov.


NAPOMENE:

  1. Podvižnička slova, 57. slovo, Bgd. 2006 str. 256.
  2. Isto, Slovo 23. Grčko izdanje str. 98.
  3. Vasilije Veliki, Om. Na 33. Psalm 10, PG 29, 376VS.
  4. Glave o raznim bogoslovskim i domostrojstvenim temama, Prva stotina, 46, PG 90,1196 B.
  5. Om. Na Psalm 4. 11, PG 55, 57.
  6. Isto, 1,49, PG 90,1197A
  7. Tumačenje svete Liturgije, 44, PG 150, 464V.
  8. Isto, 1,47, PG90, 1196C.
  9. Podvižnička slova, 59. slovo. Bgd. 2006, str. 270.
  10. Mistagogija 23, PG 91, 697D.
  11. Om. Na Mateja 50, 3, PG 58, 508.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *