NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

HERUVIMSKA PESMA

Blagoobrazni Josif, skinuvši sa drveta

Polaganje časnih Darova na sveti Žrtvenik i zatvaranje Carskih Dveri je poslednja sveštena radnja velikog Vhoda.
Razmeštajući sveti putir i sveti diskos na sveti Presto, sveštenik izgovara tropar: Blagoobrazni Josif Sveti diskos, na kome se nalazi izvađeni deo prosfore, Agnec, simvolizuje ruke svetih Josifa i Nikodima, „koji pogreboše Hrista“ (sveti German[1]). Vozduh, odnosno veliki pokrivač položen na časne Darove, simvolizuje plaštanicu u koju je Josif uvio prečisto Telo Hristovo, a kađenje ikonizuje mirise kojim ga je pomazao pre Pogrebenja. Napokon, zatvaranje Carskih Dveri simvolizuje pečaćenje životvornog Groba.
Liturg činodejstvuje delo Hristovog pogrebenja, dakle ono što su učinili sveti Josif i sveti Nikodim. I on, u tom času duboko potresen, kao i oni, vidi odeveno! svetlošću kao haljinom. Rida, i ridajuću govori: Avaj meni, preslatki Isuse! koga malopre sunce gledajući na Krstu obešena, tamom se zaodenu; i zemlja sa strahom se potresaše, i zavesa hrama se razdiraše. A evo sada vidim Te, mene radi dragovoljno sišavšeg u smrt. Kako da Te pogrebem, Bože moj, i kako plaštanicom da Te uvijem? Kojim li rukama da se dotaknem netljenoga Tela Tvoga? Ili koje pesme da otpevam ishodu Tvome, Milosrdni? Veličam stradanja tvoja, pesmoslovim i pogrebenje tvoje, sa Vaskrsenjem, govoreći: Gospode, slava Tebi.[2]
Svaki verujući dužan je da podražava svetog Josifa koji „podiže telo Isusovo uvijeno u čisto platno i stavi ga u novi grob. A to znači u novoga čoveka. Neka se, dakle, svako revnosno brine da ne sagreši, kako ne bi pokazao nipodaštavanje prema Bogu Koji obitava u njemu i kako Ga ne bi odagnao iz svoje duše.“[3]
Duša svakog vernika postaje tako novi grob koji treba da primi presveto Telo Hristovo.


NAPOMENE:

  1. Sozercanje, str. 421S.
  2. Posni Triod, Sveta Velika Sedmica – strasna, Prizren 1996, Na sveti Veliki Petak na večernji, Slava, I sada. Glas 5. str. 171.
  3. Veliki starečnik, Pouke pustinjskih otaca (tematska zbirka), Bgd. 2004, Deseto poglavlje, pouka 46, str. 217.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *