NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

HERUVIMSKA PESMA

Prenošenje Svetih Darova

Zatim đakon kaže svešteniku: Uzmi, vladiko. Sveštenik uzima vozduh i polaže ga na pleća đakonu, govoreći: Podignite ruke svoje ka Svetinji i blagoslovite Gospoda (Ps 133,2). I daje sveti Diskos đakonu. [služebnik: Zatim, uzevši diskos stavlja ga đakonu na glavu sa svakom pažnjom i pobožnošću, dok đakon drži kadionicu jednim prstom;] Sveštenik uzima sveti Putir, govoreći: Uziđe Bog sa usklicanjem, Gospod sa Glasom trubnim (Ps. 46,6). [Služebnik: sam pak sveštenik uzima u ruke sveti Putir. Tako tvore veliki Vhod] A kada se otpeva: Kao oni koji će primiti Cara svih, onda polako i đakon i sveštenik izlaze na severna vrata i tvore veliki Vhod, dok đakon izgovara vozglas: Cve vac da pomene Gospod Bog u Carstvu svome, svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
[Služebnik: dok pred njima idu svećenosci, i prolaze kroz hram moleći se obojica za sve, i govoreći: đakon: Blagočestivi i hristoljubivi rod hrišćanski, ktitore i priložnike svetoga hrama ovoga (ako je manastir: svete obitelji ove) da pomene Gospod Bog u Carstvu svome svagda i uvek i u vekove vekova.
Zatim sveštenik: Najsvetijega patrijarha (ili visokopreosveštenoga mitropolita, ili preosveštenog episkopa) našega (ime), sveštenički i monaški red i cav klir crkveni da pomene Gospod Bog y Carstvu svome svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
(ako je manastir: Nastojatelja ove svete obitelji, prepodobnog igumana (ime) i cve u Hristu bratstvo njegovo da pomene Gospod Bog u Carstvu svome svagda, sada i u vekove vekova) Blagoverni i hristoljubivi, pravoslavni rod naš da pomene Gospod Bogu Carstvu svome svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
Cve vac pravoslavne hrišćane da pomene Gospod Bog u Carstvu svome svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
I peva se drugi deo Heruvimske pesme.
Đakon, ušavši na svete Dveri, staje sa desne strane, i kad sveštenik ulazi, đakon mu govori: Sveštenstvo tvoje da pomene Gospod Bog u Carstvu svome svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
A sveštenik njemu: Đakonstvo tvoje da pomene Gospod Bogu Carstvu svome svagda, sada i uvek i u vekove vekova.]
Narod: Amin. I peva se drugi deo Heruvimske pesme. A sveštenik, polaže svete Darove na sveti antimins [Služebnik: sveštenik stavlja sveti putir na sveti Presto, i uzevši sveti diskos od đakona, stavlja ga na sveti Presto], govoreći: Blagoobrazni Josif, skinuvši sa drveta prečisto Telo tvoje, obavi ga čistom plaštanicom, i mirisima pomazavši položi ga u novi grob.[1]
[Služebnik: U grobu telesno, u adu dušom kao Bog, u raju sa razbojnikom, i na prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, cve ispunjavajući, Neograničeni.
Grob tvoj, Hriste, izvor vaskrsenja našega, pokaza se kao živonosan, kao lepši od paja, vaistinu svetliji od svake carske odaje.]
Đakon: Učini dobro, vladiko.
I sveštenik kadi Svetinje, govoreći po treći put kraj 50. psalma: Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce, i pomiluj me Bože.
[Služebnik: Onda uzevši pokrivače sa svetog diskosa i putira meće ih na jednu stranu svetog Prestola, i uzevši vozduh sa đakonovih pleća, i okadivši, pokriva svete Darove, govoreći:
Blagoobrazni Josif…

Zatim, uzevši kadionicu od đakona, kadi svete Darove tri puta, govoreći:
Po dobroti svojoj, Gospode, čini dobro Sionu, i neka se sazidaju zidovi Jerusalimski; tada će Ti biti blagougodna žrtva pravde, prinos žrtve paljenice; tada he prinositi na žrtvenik tvoj teoce.)
Za Malog vhoda liturg je pokrio lice svetim Jevanđeljem, čime je trebalo da simvoliše Hrista koji je došao da propoveda. Tokom Velikog vhoda liturg zaklanja lice Darovima koje prinosi, što treba da ikonizuje Hrista Koji se uspinje na Golgotu da bi se žrtvovao.
Sveštenik dolazi do svetog predloženja i, pošto se pokloni časnim Darovima, podiže ih i „držeći ih u visini svoje glave, vrlo smerno izlazi. Noseći ih na taj način, on prolazi kroz hram, između sabranog naroda, koračajući polako i svečano, i upućuje se ka Žrtveniku. Za to vreme vernici… [mu se] poklanjaju… uz svako poštovanje… Sveštenik prolazi praćen svećama i kađenjem, i tako stupa u Žrtvenik“ (Sveti Nikola Kavasila[2])
Heruvimska pesma, sveće, ripide, kao i sve ostalo što priliči sveštenosti Velikog vhoda, pomaže nam da doživimo Hristov dolazak. Otkriva nam, pored toga i „ulazak Svetih i svih pravednika, koji ulaze zajedno sa Svetim nad Svetima. Pridružuju im se i heruvimske Sile, anđelske vojske, zborovi bestelesnika i neveštastveni redovi i nevidljivo hitaju i prilaze, slavosloveći tvore pratnju pred velikim Carem Hristom Koji dolazi na tajinstveno žrtvovanje“ (Sveti German[3]).
Praćen vojskama anđela ulazi u Svetinju nad svetinjama noseći u svojim prečistim rukama naš život, kao i život celoga sveta. Časni Darovi su čovek i svet, koji se kroz Hrista vraćaju Bogu. Veliki vhod simvoliše povratak i predavanje čoveka i sveta Bogu.

* * *

Sveta Crkva nas podstiče: svaku sada životnu brigu ostavimo. Poveravamo Hristu, Koji se žrtvuje, ceo svoj život i On ga vodi kroz smrt do Svog vaskrsenja. Međutim, predavanje našeg života Hrista, samo je ikonizacija smrti, „dok naše obnavljanje… predstavlja istinski život“ (Sveti Nikola Kavasila[4])
Dok je sveštenoslužitelj vršio proskomidiju, položili smo u časne Darove sav naš život: naše nevolje i radosti, naši neprijatelji i prijatelji, živi i upokojeni, sada su u rukama Hristovim. A On sve nas prinosi Bogu Ocu.
Kada molimo Hrista: Pomeni me, Gospode, u Carstvu svome[5], od Njega ištemo da nas se seti u Carstvu svome, to jest da nas izvuče iz zaborava smrti i da nas uvede u Istinu i Život, a to je On sam, kako bismo mogli mi Njega da pominjemo kroz tajnu Njegovog spomena, kroz božanstvenu Liturgiju.

* * *

Prenošenje svetih Darova sa svetog predloženja na sveti Žrtvenik (sveti Presto) „izobražava ulazak Gospodnji iz Vitanijeu Jerusalim“ (sveti German[6]). Car careva ulazi u sveti Grad. Liturg tako postaje magare na koje niko od ljudi nije usedao (Lk. 19,zo.) i zato je dostojan da prenosi Cara slave. Verni, umesto haljina svojih[7] prostiru sami sebe: padaju ničice. I duhovno pripremljeni dočekuju Hrista.

„Grančicama umno očistivši duše,
kao deca, s verom kličemo Hristu,
na sav glas uzvikujući Vladiki:
Blagosloven da si, Spase, Ti Koji si došao u svet
da spaseš Adama od starog prokletstva…

Reči [Logose], Koji si domostrojem svojim sve na korist učinio, slava Tebi.“[8]


NAPOMENE:

  1. Tropar od Velike Subote.
  2. Tumačenje svete Liturgije, Dvadeset peta beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 99. (PGISO,420 AB.)
  3. Sozercanje, str. 420A.
  4. Tumačenje svete Liturgije, Četvrta beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 40. (PG 150,380A
  5. Upor. Lk. 23,42.
  6. Sozercanje, str. 420D.
  7. Upor. Lk. 19, 36.
  8. Jutrenje u nedelju Cveti.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *