NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

HERUVIMSKA PESMA

Kao oni koji će primiti Cara svih

Služebnik. Dok sveštenik čita molitvu, đakon, uzevši kadionicu i primivši uobičajeni blagoslov od sveštenika, kadi svetu Trpezu unaokolo, oltar i sveštenika, a zatim, izišavši pred svete Dveri, kadi svete ikone i narod, govoreći u sebi Pedeseti psalm.
Po molitvi i kađenju sveštenik i đakon pred svetim Prestolom govore Heruvimsku pesmu tri puta, klanjajući se.
Sveštenik: Mi koji Heruvime tajanstveno izobražavamo, i Životvornoj Trojici Trisvetu pesmu pevamo, svaku sada životnu brigu ostavimo.
Đakon dopunjava: Kao oni koji će primiti Cara svih, Anđelskim Silama nevidljivo praćenoga. Aliluja, aliluja, aliluja.
Potom sveštenik i đakon odlaze Predloženju; đakon ide napred; sveštenik kadi Svete Darove, moleći se u sebi: Bože, milostiv budi meni grešnome (triput).
Grčki tekst: Po molitvi, sveštenik po treći put govori: Mi koji Heruvime tajanstveno izobražavamo, i Životvornoj Trojici Trisvetu pesmu pevamo, svaku sada životnu brigu ostavimo.
Đakon dopunjava: Kao oni koji će primiti Cara svih, Anđelskim Silama nevidljivo praćenoga. Aliluja, aliluja, aliluja.
Potom sveštenik kadi sveti Oltar, svete ikone i narod. U toku kađenja govori: Vaskrsenje Hristovo videvši… (govori se kad god je nedelja), zatim: Hodite, poklonimo se (tri puta), i 50. psalm do stiha:
Tada ćeš blagovoliti… Potom sveštenoslužitelji, klanjajući se tri puta pred svetom Trpezom, celivaju antimins[1], govoreći skrušeno ove tropare: Sagreših, pred Tobom Spase, kao bludni sin: primi me, Oče, pokajanoga i pomiluj me Bože.
Vapim, Hriste Spase, Glasom Carinika: Milostiv budi prema meni, kao prema njemu i pomiluj me, Bože.
Potom klanjajući se saslužiteljima, govori: Oprostite mi braćo i saslužitelji. Zatim klanjajući se sabranom narodu traži oproštaj. Potom sveštenik i đakon odlaze do svetog Predloženja i poklonivši se celivaju časne Darove, govoreći: Bože, milostiv budi meni grešnome i pomiluj me (Lk. 18,13).

* * *

Da bi liturg u svojim rukama držao časne Darove neophodno je da duboko u sebi oseća pokajanje i da priđe Žrtveniku kao bludni sin.
Psalam pokajanja, koji izgovara liturg dok kadi, skrušeno izgovaranje tropara, klanjanje svetom Žrtveniku i svetom Predloženju, traženje oproštaja od Boga i od saslužitelja, kao i od naroda, sve to otkriva srce skrušeno (Ps. 50,19). Svojim primerom liturg pokazuje vernima put pokajanja i „ikonizuje Jovana Preteču i Krstitelja, koji je prvi počeo da propoveda govoreći: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko (Mt. 3,2)“ (Sveti German[2]). Liturg nas podstiče da pripremimo put Gospodnji (Mt. z, z), to jest put kojim će dovesti Cara Hrista u naše duše. A taj put je pokajanje. Tako, svi zajedno i liturg i sabrani verni narod u pokajanju dočekuju Hristov dolazak.
Kroz pokajanje se osveštavamo, pa kada potom dođe Hristos na naše sabranje, dočekaćemo Ga dostojni svetih Tajni. Hristos nam prinosi Svoj život. On „Koji je sav oganj, nedostupan i nepristupan anđelima“ (Sveti Simeon Novi Bogoslov[3]), prinosi Sebe vernicima za hranu. A svaki vernik s radošću, a ujedno i sa trepetom, pričešćuje se ognjem neizrecivo se blažeći.
Greh jeste rodio smrt, ali pokajanje otvara put Života: „Greh je smrt i ko je onaj ko će kroz njega umreti, a sam od sebe vaskrsnuti? Niko, razume se“ (Sveti Simeon Novi Bogoslov[4]).
Pokajmo se, dakle, i pribegnimo Neuvenivom Hristu, jer On je Vaskrsenje i Život. Pokajanje predstavlja izlaz iz greha, a ujedno i ulaz u božanstvenu Liturgiju, gde se prinosi Život.

* * *

Prema starijem liturgijskom tekstu, liturg posle svetog Pričešća kaže: Neka dođe Blagodat Tvoja, i neka prođe ovaj svet.[5] Upravo u taj prostor blagodati vodi nas božanstvena Liturgija. To je cilj i prepodobnome Maksimu Ispovedniku. Za tog velikog upućenika u nebeske tajne i mistagoga vernih, Veliki vhod „je početak i uvod u novu pouku koju ćemo dobiti na nebesima o Domostroju Božijem za nas i o otkrivenju tajne našega spasenja, koja je skrivena u nepristupnoj božanskoj tajanstvenosti“.[6] Pouku, koja se odnosi na delo žrtvovanja samog Učitelja.


NAPOMENE:

  1. Antimins je osvećena ikonopisana tkanina na kojoj se savršava božanstvena Evharistija. Ako sveti presto nije osvećen, antimins treba da sadrži čestice časnih moštiju. On simvolizuje plaštanicu kojom je blagoobrazni Josif obavio presveto Telo Gospodnje. Reč antimins (άντιμήνσιον) potiče, po jednom tumačenju, od grčkog predloga anti (αντί) i latinske reči tensa (trpeza). Po drugom tumačenju potiče od grčke reči anti (αντί) i druge grčke reči mins (μίνσος), koja znači malu crkvenu službu, ili sasud koji se koristi za prinos dara, i trebalo bi da se piše kao u starija vremena: antimins (άντιμίνσιον).
  2. Sozercanje, str. 401A.
  3. Himna 22, 36, SC 174, 172.
  4. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Sabrane besede, Bgd 2005, Katihetske besede, Beseda dvadeset treća, str. 181.
  5. Dela apostolskih učenika, Didahi – Učenje dvanaestorice apostola Vr.Banja-Trebinje, 2002. 10, 6, stp. 139.
  6. Sveti Maksim Ispovednik, Mistagogija, 16, PG 91, 693S.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *