ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ХЕРУВИМСКА ПЕСМА

Јер си Ти, Господе, Који приноси и који Се приноси

Свештеник говори молитву Херувимске песме: Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити – велико је и страшно и самим Небеским Силама. Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља cвогa, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архијереј, и као Владика свих, предао си нам свештенодејство oee Литургијске бескрвне жртве; јер Ти једини, Господе Боже наш, владаш небеским и земаљским тварима, Ти си ношен на престолу херувимском, Господ Серафима u Цар Израиља, једини си Свет и у Светима почиваш. Зато молим Тебе, јединога благог и готовог да саслуша: погледај на мене грешнога и непотребнога слугу Tвог, и очисти моју душу и срце од зле савести, и оспособи ме силом твога Светога Духа, дa обучен у благодат ceeштенства, предстанем овоме светом Престолу твом, и свештенодејствујем свето и пречисто Тело твоје и пречасну Kpв, јер Теби прилазим приклонивши главу своју, и молим Ти се: Не окрени лице твоје од мене, нити ме одбаци од деце твоје, него ме удостој да Ти ја, грешни и недостојни слуга твој, принесем oвe Дарове. Јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним твојим Духом, caда и увек и у векове векова. Амин.

Упоредо са вернима, за Христов Принос припремају се и служитељи низом молитава и свештених радњи.
Прва у том низу је молитва Херувимске песме. Овом молитвом литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанственост Тајне коју је позван да саврши. Упркос томе приступа светом Жртвенику јер се не ослања на сопствену чистоту и светост, него на милост Божију. Упориште му је море божанског човекољубља, јер је из неизрецивог човекољубља Христос постао човек, био распет и подарио нам Тајну бескрвног жртвоприношења. Христос је дошао да би се једанпут жртвовао на Голготи, али долази исто тако и приноси Се увек, на свакој божанственој Литургији. Он и приноси и приноси Се, Он прима принос и раздаје га вернима као животворну храну. Он је. дакле и Онај Који приноси, Онај Који се приноси, Онај Који прима и Онај Који раздаје.
Исус Христос истовремено и свештенодејствује тајну нашег спасења. Та чињеница је темељ на коме се заснива тајна божанствене Литургије. Христос је “истовремено и хранитељ и храна, Он је Тај Који пружа Хлеб живота, а Он је и то што се пружа; Он је Живот за живе, Мир за оне који траже предаха, Огртач за оне који се желе оденути. Заиста, Он је Тај са Којим можемо корачати, јер Он је и Пут, а поврх тога, Он је свршетак и крај Пута” (Свети Никола Кавасила[1]). У Тајни бескрвног жртвоприношења, “Христос је Жртва, али истовремено и Свештенослужитељ, Он је Жртвеник, Он је Бог, али је и човек, Он је Цар, али и Архијереј, Он је овца, али и Јагње. Нас ради Он је све свакоме од нас, како би како год било, постао наш живот” (Св. Епифаније[2]). Преобилна поплава божанске Љубави донела је свету поплаву божанског Живота.
Христос је човеку све и сва: Он је свештеник који приноси Жртву, али и Јагње које се приноси, Бог Који прима принос и Богочовек који се раздаје онима који заједничаре у вечном животу. Ми, са друге стране, примамо тај Дар и благодаримо Господу као дароватељу: Благодаримо Ти, Господе Боже спасења наших, јер све чиниш на добробит живота нашега, да свагда гледамо у Тебе, Спаситеља и добротвора душа наших.[3]
 
 

 
 
НАПОМЕНЕ:

1. О животу у Христу, Прва беседа, Беседа Нови Сад 2002. стр. 31 (PG 150, 500D.) упор. JH. 14, 6.
2. Против јереси 2, 1 Јереси 55, PG 41, 980С. Упор. 1. Кор. 12, 6.
3. Поредак јутрење, Молитва 6. Служебник, Бгд. 1998, стр. 33