NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

JEKTENIJA I VELIKI VHOD

Prosveti haljinu duše moje

Đakon: Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
[Samo u Služebniku: Narod: Gospode, pomiluj.
Za višnji mir i spasenje duša naših, Gospodu se pomolimo.
Za mir svega sveta, za nepokolebivost svetih Božijih Crkava, i sjedinjenje svih, Gospodu se pomolimo.
Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću i strahom Božijim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo.
Da nas izbavi od svake nevolje, gneva, opasnosti i teskobe, Gospodu se pomolimo.]
Đakon: Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
[Samo u Služebniku: Narod: Gospode, pomiluj.
Đakon: Premudrost!]
Sveštenik izgovara drugu molitvu vernih, tiho: Opet i mnogo puta Tebi pripadamo, i Tebi se molimo, Blagi i Čovekoljubivi, da, pogledavši na molitvu našu, očistiš duše naše i tela od svake nečistote telesne i duhovne i daš nam da nevino i neosuđeno stojimo pred svetim Žrtvenikom tvojim. A daruj, Bože, i ovima koji se mole s nama, napredak u životu, i veri i razumu duhovnome; daj njima koji Ti svagda služe sa strahom i ljubavlju da se nevino i neosuđeno pričeste svetim Tajnama tvojim, i da se udostoje Nebeskog carstva tvoga.
Vozglas: Da svagda čuvani vlašću tvojom, Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Svaki put, kada skrušeno pripadamo nogama Gospodnjim, osećamo da stojimo čvrsto, jer se ne oslanjamo na svoje bolesne noge (samopouzdanje i sujetu), nego na Njegovu blagodat, do koje nas vodi smirenje.
Kada opet i mnogo puta pripadamo Gospodu, neosuđeno stojimo pred strašnim Žrtvenikom. Padamo, dakle, pred Hristove noge kako bi očistio naše duše da bismo mogli nevino i neosuđeno da stojimo pred svetim Prestolom. Pripadamo smerno Hristu tražeći napredak u životu i veri i razumu duhovnome, kako bismo bili kadri da shvatimo da onaj ko živi u istinskom smirenju, živi u blagodati Njegovog neprestanog prisustva.

* * *

Kako se bliži čas Osvećenja [Darova] i božanstvenog Pričešća, to sve više osećamo da treba da budemo potpuno čisti, kako bismo primili Hrista. Jer nije moguće da istim telom služimo i Hristu i đavolu. Svešteni Zlatoust pita: „Zar se ne plašiš, čoveče, da istim očima gledaš postelju na pozorišnoj sceni, gde se prikazuju skaredne predstave o preljubi i ovaj sveti Presto gde se savršavaju Strašne Tajne? Možeš li istim ušima da slušaš bludnicu i njene bestidne reči i Proroka i Apostola koji te uvodi u Svete Tajne? Zar da u isto srce primaš duhovne otrove i strašno i sveto Žrtvoprinošenje?“[1]
Moramo da se borimo da očuvamo čistima i telo i dušu: „Pošto razmisliš o svoj veličini Žrtvoprinošenja, ulepšaj udove svoga tela. Misli na to šta dodiruješ rukom i da je nikada nisi podigao da udariš nekoga… Pomisli samo da ne dodiruješ Hrista samo rukom, nego Mu se približavaš i svojim ustima, pa održavaj svoj jezik čistim, ne izgovaraj bestidne i ružne reči, klevete i kletve… A kad se opet setiš da tvoje srce prima onu strašnu Tajnu, ne smeš nikada u njemu kovati lukavstva protiv bližnjega, već svoje srce čuvaj čistim od svake zlonamernosti. Tako ćeš biti kadar da očuvaš bezbednim i svoje oči i uši… Pozvan si u svatove, dragi moj! Tamo ne smeš otići u prljavoj odeći, već se moraš snabdeti prikladnom haljinom“ (Sveti Jovan Zlatoust[2]).
Svatovska odeća, to jest čistota duše je dar Ženika Koji nas poziva na Svoju Gozbu. Prosveti haljinu duše moje[3]. I pošto smo je jednom već stekli, molimo Ga da nam pomogne da je održimo uvek čistom od svake nečistote telesne i duhovne.


NAPOMENE:

  1. Na Davida i Saula 3,2, PG 54, 6967.
  2. Onima koji žele da se prosvetle 2,2, PG 49,2334. Verni su se nekad pričešćivali kao danas sveštenici: primali su sveto Telo Hristovo u ruku.
  3. Posni Triod, Sveta Velika Sedmica – strasna, Jutrenje u sveti Veliki Ponedeljak, Eksapostilar Prizren 1996, str. 10.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *