NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

JEKTENIJA I VELIKI VHOD

Učini da budemo dostojni

Sveštenik, pošto je razvio iliton[1], govori prvu molitvu vernih: Blagodarimo Ti Gospode Bože Sila, koji si nas udostojio da i sada stanemo pred tvoj sveti Žrtvenik i pripadnemo tvome milosrđu za grehe naše, i za neznanja narodna. Primi, Bože, molbu našu; udostoj nas da Ti prinosimo molbe, i srdačne molitve. i beskrvne žrtve za cav narod tvoj; i oslobodi nas, koje si silom Duha tvoga Svetoga postavio na ovu službu tvoju, ga nezazorno i nesmetano, sa čistim svedočanstvom savesti naše prizivamo Tebe u svako vreme i na svakom mestu, da uslišivši nas, milostiv nam budeš u obilju blagosti tvoje.
Glasno: Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.

Celomudrenost i čistota duše sveštenikove je preduslov da on neosuđeno činodejstvuje Svete Tajne. „U suprotnom, ne praveći razliku između tame i svetlosti i između smrada i miomira, sigurno će, kao kradljivac svetinja, naslediti ‘avaj, teško meni’ (to jest večno ridanje) i propast“ (Prepodobni Teognost[2]). Svešteni Zlatoust kaže da sveštenikova duša treba da je čistija od sunčeve zrake: „Zamisli kakve ruke treba da budu da bi služile Svete Tajne, kakav jezik treba da bude da bi proizneo reči prizivanja Svetoga Duha! A duša tek, koja je primila toliku blagodat Svetoga Duha, koliko ona treba da bude svetija i čistija od svega!“[3]
Međutim, čistota koja se zahteva od liturga Svetih Tajni, u suštini je dar Svetoga Duha i ljubavi Hristove. Ova istina je iskazana u uporednoj molitvi u Liturgiji Vasilija Velikog: Ti nas osposobi silom Svetoga Duha tvoga za ovu službu. Sveštenik, dakle, blagodari Gospodu što ga je udostojio da pribegne milosrđu milosti Njegove i usrdno Ga moli da ga učini udostojim da prinese evharistijsku Žrtvu. Gospod, Koji je bezdan milosti, sažali se na Svoga liturga onda, kada se on odlikuje smirenjem i kada postane „bezdan smirenja“. Samo takvo smirenje čini liturga dostojnim da upravlja činom prinošenja svetog Uznošenja. Zato prepodobni Teognost savetuje liturgu: „Smiravaj se kao da si ovca za zaklanje i na sve druge gledaj kao na istinski više od sebe“, a „na sebe gledaj kao na zemlju i prah.“[4]
Posedujući takvo smirenje, sveštenik postaje svestan da se nalazi pred svetim Žrtvenikom na mestu Hristovom. Kao što je na Tajnoj Večeri Gospod sveštenoslužio spasenje sveta, to isto čini i na božanstvenoj Liturgiji, „On savršava sve i predaje“ Svete Tajne vernima.[5]
Pojući Amin, na kraju prve molitve vernih, narod potvrđuje da i sam, kao i liturg, oseća uzvišenost svešteničkog služenja. „Zato i sav prisutni narod, stojeći ispred svetog Oltara, sastradava i moli se zajedno sa sveštenikom.“[6]


NAPOMENE:

  1. Iliton (ειλητον) je tkanina u koju je umotan antimins i njime se zastire sveti Presto i to se čini samo tokom vršena božanstvene Evharistije. Danas je zamenjen antiminsom.
  2. O sveštenstvu 49, F 2, 264-5.
  3. O sveštenstvu 6, 2 H 4, PG 48,679 H 681.
  4. O sveštenstvu 62 H 70 i 16, F 2,267; 269; 258.
  5. Sveti Jovan Zlatoust, Na Prvu poslanicu Korinćanima, 27, 4, PG 61, 229.
  6. Episkop Gazejski Samona, Razgovor… PG 120, 825S.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *