NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

JEKTENIJA I VELIKI VHOD

Oglašeni

[U grčkom tekstu izostavljena je jektenija za upokojene]
Đakon: Oglašeni, pomolite se Gospodu.
Narod, na svaku prozbu odgovara: Gospode, pomiluj.
Đakon: Verni, pomolimo se za oglašene.
Da ih nauči reči istine.
Da im otkrije Evanđelje pravde.
Spasi, pomiluj, zaštiti i sačuvaj ih, Bože, blagodaću tvojom.
Oglašeni, glave svoje Gospodu priklonite.
Narod: Tebi, Gospode.

Sveštenik tiho govori molitvu za oglašene: Gospode, Bože naš, koji na visinama živiš i na smirene gledaš, koji si nisposlao spasenje rodu ljudskome, Jedinorodnog Sina tvog i Boga, Gospoda našeg Isusa Hrista, pogledaj na sluge tvoje oglašene, koji su priklonili glave svoje Tebi, i u pogodno vreme udostoj ih banje ponovnog rođenja, otpuštenja grehova i odeće propadljivosti, prisajedini ih svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi, i ubroj ih u tvoje izabrano stado.
Vozglas: Da i oni s nama slave prečasno i veličanstveno ime tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.

Oglašenima se nazivaju oni koji su čuli za Hrista i izrazili želju da budu kršteni. Tokom vremenskog perioda koji prethodi svetom Krštenju Crkva, uz odgovarajuću pouku, priprema oglašene da postanu njeni članovi. Ta pouka se naziva katiheza, a onaj koji ih poučava katihezi naziva se katiheta [veroučitelj].
U apostolska vremena katiheza je bila veoma kratka. Obično se sastojala od jedne besede (kao što je propoved apostola Petra na Pedesetnicu). Sistematska katiheza novoprosvetljenih sprovodila se nakon svetog Krštenja.
Kasnije je katiheza zauzimala izvestan vremenski period. Apostolske ustanove govore o trogodišnjoj katihezi: „Onaj ko želi da primi katihezu, neka se poučava veri tri godine. Ako, međutim, ima revnosti i veliku želju, neka postane (i ranije) primljen [u Crkvu]. Jer nije toliko značajno vreme, koliko odnos“[1] oglašenog prema pristupanju. Trogodišnju katihezu pominje i Apostolsko Predanje svetog Ipolita[2].

* * *

Oglašeni još nemaju slobodu obraćanja pred Bogom. Potrebna im ja pomoć i posredništvo vernih. Zbog toga liturg traži da se molimo za oglašene. Crkva, kao brižna mati, „podstiče celo sabranje vernih da se pomoli za oglašene, iako su oni još ‘strani’, jer još ne pripadaju istinski telu Hristovom, još se nisu pričestili Svetim Tajnama. Oni još nisu deo duhovnog stada… Stoje ispred carske palate, daleko od sveštenog prednjeg dvorišta. Zbog toga ih i udaljuju kada se čuju one strašne molitve (svetog Uznošenja). Moli te, dakle, da se moliš za njih, kako bi postali tvoji udovi i da ne budu više strani i odsečeni“ (Sveti Zlatoust[3]).
Od Hrista ištemo da podari milosti slugama Njegovim oglašenim. Da ih On Sam kroz usta veroučitelja pouči reči istine. Da im otkrije Evanđelje pravde, to jest, samoga Sebe, kao i ubroj ih u izabrano stado Svoje svete Crkve. Do toga će doći kada dođe vreme pogodno za duhovno preporađanje.
Oglašeni, međutim, ne treba iz nemarnosti da odlaže sveto Krštenje. Crkva ra poziva iz svoje prevelike ljubavi: „Nalaziš se izvan raja, ti, oglašeni, u progonstvu zajedno sa praroditeljem Adamom.
Sada se, međutim, i tebi polako otvaraju dveri, uđi u raj iz koga si izašao. Ne odlaži, da te slučajno ne pretekne smrt i onemogući ti ulazak… Svuci sa sebe staroga čoveka, kao iznošenu odeću, svu ukaljanu sramotom od mnoštva grehova… Obuci se u odeždu nepropadljivosti koju ti pripremljenu pruža Hristos. Ne odbijaj taj dar kako ne bi uvredio Darodavca“ (Sveti Grigorije Nisijski[4])
Oglašeni treba da se prosvetle i da se preporode svetim Krštenjem. Naša sveta Crkva se moli za njih i poziva ih u istinski život.


NAPOMENE:

  1. Knjiga 8. 32,PG1, 1132B
  2. Apostolsko Predanje 17, SC 11?, 75.
  3. Na 2. Poslanicu Korinćanima, 2, 5, PG 61, 399.
  4. Onima koji odlažu sveto Krštenje, PG 46,417CD-420C.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *