ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ
МИРНА ЈЕКТЕНИЈА И АНТИФОНИ
Верни народ домеће: Амин
На свештеников возглас славословља Свете Тројице верни народ домеће појући: Амин[1]. Овим јасним и гласним одговором сабрани верни народ потврђује истину која се исказује у литурговом возгласу и моле се да окусе добра Царства Свете Тројице.
Сабрани верни народ „домеће амин и на тај начин прима к срцу све што говори свештеник“ (Блажени Никола Кавасила[2]). Овакав одговор на сваки свештеников возглас треба да покаже да оно што „недостаје савршенству свештеника употпуњује са своје стране сабрани верни народ и Богу је угодно да прими мале са великима (Пс. пз,21) сједињене у духовном јединству. Јер пунота Цркве верује да су Богу угодне њене молитве када их привеже уз молитве свештеника“ (Свети Кирило Александријски[3]).
Благодарећи сагласју сабраних верника, свештени благослов се узноси до наднебесног Жртвеника. Верници узимају делатно учешће у божанственој Литургији, која тако свакога часа потврђује свој назив: служба народа.[4]
НАПОМЕНЕ:
- Реч амин је јеврејска и има значење заиста. Свети Јероним појање речи амин пореди са грмљавином (Галатима, Латинска Патрологија Migne, 26, 355В,).
- Тумачење св. Литургије, 15, PG 150,401АВ
- На Прву посланицу Коринћанима, Р. Е. Pusey, 3. том 296 (Оксфорд 1872), Упор. PG74, 893B.
- Реч Литургија – Λειτονργια – је сложеница од придева Λειτος; = јавни, који припада народу и именице εργον = рад, дело, служба. Према томе, Λειτονργια значи јавна, народна служба.
