NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

JEKTENIJA I VELIKI VHOD

Hristos je bezdan milosti

Potom đakon govori jekteniju: Recimo svi iz duše, i od svega uma svoga recimo.
Narod, na svaku prozbu: Gospode, pomiluj. (tri puta)
Gospode Svedržitelju, Bože otaca naših, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Pomiluj nas, Bože po velikoj milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Još Te molimo [samo u Služebniku: za blagoverni hristoljubivirod naš i] za sve [samo u grčkom tekstu: blagoverne i] pravoslavne hrišćane.
Još se molimo za [samo u Služebniku: najsvetijeg patrijarha (ili) visokopreosveštenoga mitropolita, ili preosveštenog episkopa] arhiepiskopa našeg (ime) [samo u Služebniku: i za svu u Hristu braću našu.]
Još se molimo za braću našu, sveštenike, đakone, [samo u grčkom tekstu: monahe] i za sve u Hristu bratstvo naše.
[samo u Služebniku: (Ako je manastir: Još se molimo za nastojatelja ove svete obitelji (ime), i za sve u Hristu bratstvo njegovo.)]
Još se molimo za milost, život, mir, zdravlje, spasenje, pohođenje, oproštaj i otpuštenje grehova slugu Božijih, [samo u Služebniku: braće ovoga svetoga hrama (u manastiru: ove svete obitelji), i za sve do sada preminule pravoslavne oce i braću našu koji ovde počivaju, i za pravoslavne svuda.] Samo u grčkom tekstu: za sve blagoverne i pravoslavne hrišćane koji borave i preminule u ovome gradu i parohiji, za epitrope koji pomažu i doprinose ovoj svetoj Crkvi.
Još se molimo za blažene i nezaboravne [samo u Služebniku: svete patrijarhe pravoslavne, za blagočestive careve i blagoverne carice] osnivače ovoga svetoga hrama (ili manastira) i za sve do sada preminule oce i braću našu koji ovde počivaju, i za pravoslavne svuda.
Još se molimo za one koji plodove donose i dobro tvore u svetom i svečasnom hramu ovome, za one koji se trude, koji poju, i za prisutni narod, koji očekuje od Tebe veliku i bogatu milost.
Sveštenik čita molitvu: Gospode Bože naš, primi ovo usrdno moljenje od slugu tvojih i pomiluj nas po obilju milosti tvoje, i nispošlji milosrđe tvoje na nas i na sav narod tvoj koji očekuje od Tebe bogatu milost.
Vozglas: Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.

Ovaj niz molitvi naziva se jektenija (usrdna, ili protegnuta molitva), to jest velika molitva[1].
Hitamo Hristu i ištemo Njegovu milost bez prestanka, kao ona Hananejka: „Pomiluj me (Mt. 15,22). Moj način života ne dopušta mi da Ti se obratim. Ali tražim spas u milosti Tvojoj, u luci koja prihvata sve grešnike. Tražim spas u milosti Tvojoj, tamo gde nema sudnice i gde se spasenje bezuslovno dariva“[2]. Sveti Zlatoust još kaže: „Obrati pažnju na razboritost te žene. Ona ne moli Jakova, ne obraća se Jovanu, ne prilazi Petru… Ovako razmišlja: ‘Ne treba mi posrednik. Uzeću svoje pokajanje za zastupnika i otići ću pravo na izvor. Zbog toga je Hristos došao na zemlju, zato je primio telo, kako bih i ja mogla sa Njim da razgovaram’… Pomiluj me. Jednostavna, prosta rečenica, ali baš zato što je takva, nailazi na beskrajno more spasenja. Pomiluj me. ‘Zato si došao k nama, zato si došao u telu kao što je naše, zato si postao poput mene’. Gore, na nebesima trepet (drhte sveti Anđeli); dole, na zemlji sloboda obraćanja (slobodno Mu se obraća jedna obična žena)!“[3]
Kao ona Hananejka, tako i mi, premda ne čujemo Hristov odgovor na svoje molitve, premda nismo dostojni Njegove milosti, ipak preklonjenih kolena usrdno Ga molimo: Gospode, pomiluj!
Hristos je došao na zemlju da nam podari milost. Tajna Njegovog dolaska naziva se milošću i istinom: „Milošću… zato što, iako smo se nalazili u krajnjoj bedi i bili neprijatelji i protivnici Božiji, ipak nas On, zbog Svoje prevelike dobrote i čovekoljublja, nije prezreo – ne samo da je sastradavao u našoj nesreći, … nego nas je učinio dostojnima svoga Carstva… Iz tih razloga… [se] božanski domostroj naziva milošću. Istinom … [se], opet, naziva zato što je sve ono što pripada Starome Zavetu, poput kakvih senki i praobraza ka njoj okrenuto“ (Sveti Nikola Kavasila[4]).
Hristos je bezdan milosti. Njemu dakle pribegavamo jer smo sigurni da ćemo naći milost, jer je u Gospoda milost (Ps. 129,7). Hristos je „izvor i riznica čovekoljublja, koje se neiscrpno izliva“, kaže sveti Zlatoust. On je „beskrajno more čovekoljublja.“[5]
To more milosti, Hristos, podario je tajnu božanstvene Evharistije kao ulaz u Carstvo nebesko. Kada se sveštenodejstvuje božanstvena Evharistija otvoren je ulaz u Carstvo. I „Gospod je prema nama milosrdan iz prevelikog Svog čovekoljublja, očekujući potpuno obraćanje svih nas k Njemu“ (Prepodobni Makarije Egipatski[6]). Silan u milosti i blagu kreposti[7], nas čeka na Svome Sabranju, kako bismo se sa Njim susreli i zatražili Njegovu milost. I On nam dariva Svoju milost i prinosi se svakome od nas, budući da Njegovim vaploćenjem – „celokupan se sa mnom celim sjedinio, da bi time meni celom podario spasenje“ (sveti Jovan Damaskin[8]).


NAPOMENE:

  1. Jektenija (produžena, usrdna molitva) u stara vremena je bila još duža od današnje. Vernici su se u pomesnim Crkvama molili za sve vernike po redu: za žive, za upokojene, za bolesne, za one koji se kaju itd. Takva je jektenija u božanstvenoj Liturgiji svetog Jakova brata Gospodnjeg.
  2. Sveti Jovan Zlatoust, Na Hananejku, 4, PG 52,452.
  3. Isto.
  4. Tumačenje svete Liturgije, Osamnaesta beseda, Beseda, Novi Sad 2002, str. 79-80. (PG150,405CD).
  5. Tumačenje na Psalm 129. 3, PG 55, 376.
  6. Duhovne omilije 4,16, PG 34,484D.
  7. Prva molitva Večernje, Služebnik, str. 6.
  8. Istočnik znanja, Sveti Jovan Damaskin, Tačno izloženje pravoslavne vepe 3,50, Nikšić 1997, stp. 248.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *