NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

VHOD SA JEVANĐELJEM – MALI VHOD – I „ČTENIJA“

Blaga vest o Carstvu

Đakon: Čitanje svetog Evanđelja od (ime Evanđelista).
Sveštenik: Pazimo.
Narod: Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.

Đakon čita iz Evanđelja perikopu [začalo] određenu za taj dan. Pošto se završi čitanje Evanđelja, sveštenik, blagosiljajući đakona, kaže: Mir tebi blagovestitelju.
[samo u grčkom tekstu: Narod: Slava Tebi, Gospode, slava Tebi.]
Reč koja ljudima otkriva tajnu božanskog domostroja naziva se Evanđelje (Jevanđelje) [Ευαηηελιον] jer je to radosna, blaga, vest (ευαγγελια) da je Bog došao na zemlju da spase čoveka: jer vam, evo, javljam radost veliku…jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod (Lk. 2,10-11). Isus Hristos je, dakle, radosna vest Jevanđelja: „On je blagovest o našem spasenju“ (Sveti Kiril Aleksandrijski[1]).
Jevanđelje je, sledstveno tome, reč o Reči Božijoj [Logosu Božijem]. Sveti Zlatoust, promišljajući tajnu vaploćenja Gospodnjeg i sve darove iz nje proizišle, objašnjava zašto se zapis te tajne naziva Jevanđeljem: „Sa čime bi ikada bilo moguće izjednačiti ove radosne vesti? Bog na zemlji, čovek na nebu! Sve je postalo jedno: anđeli su zapojali zajedno sa ljudima, ljudi su počeli da opšte sa anđelima i ostalim nebeskim Silama. Mogao si zaista da vidiš da je završen mnogovekovni rat, da smo mi ljudi primili oproštaj od Boga, da je đavo posramljen, demoni se razbežali, a smrt satrvena. Mogao si videti kako se otvara raj, briše prokletstvo, greh iskorenjuje, prelest odagnava. Mogao si još videti kako se vratila istina, a reč hrišćanske vere kako se rasejava na sve strane i kako preobilno rađa plodove, kako se nebeski život začeo na zemlji.“[2] Zbog toga Jevanđelist Jevanđeljem naziva kazivanje o životu Hristovom, jer su „sve ostalo – sve što su ljudi smatrali srećom – samo reči bez stvarne sadržine… Propovedi Hristovih učenika ribara, međutim, mogu se nazvati istinskom Blagovešću, u najdoslovnijem smislu. Ne samo zbog toga što one predstavljaju večna i neprolazna dobra, uzvišenija od nas, nego stoga što su nam podarene bez ikakvog truda s naše strane. Nismo se ni umorili, niti oznojili… Samo nas je zavoleo Bog i primili smo sve te darove.“[3]

* * *

Eshatološki tumačeći čitanje svetog Jevanđelja, prepodobni Maksim Ispovednik kaže da ono: „ukazuje na svršetak sveta. Jer nakon čitanja svetog Jevanđelja arhijerej silazi sa prestola i sveštenoslužitelji proiznose otpust i udaljavaju oglašene i sve one koji su nedostojni da gledaju božanske Tajne koje treba da se pokažu.“[4] Čitanje svetog Jevanđelja, dakle, otkriva „ono što je pisano: Jevanđelje o Carstvu Nebeskom će se propovedati po vasceloj vaseljeni… i tada će doći svršetak (I propovedaće se ovo jevanđelje o Carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I tada će doći kraj – Mt. 24,14.)“[5].
Tokom evharistijskog sabranja sa slavom dolazi Hristos „na šta ukazuje silazak arhijereja sa prestola“ (Sveti Maksim Ispovednik[6]). Udaljavanje oglašenih i svih onih koji nisu dostojni da budu pričasnici Svetih Tajni, predstavlja predizobraženje strašnoga Suda. Kroz sveštenodejstvovanje evharistijske Tajne koje potom sledi, predokušavamo Carstvo Božije i večnu radost vernih, a to ćemo još dublje doživeti kao satrpeznici njene Večere.


NAPOMENE:

  1. Beseda upućena najpobožnijima caricama, PG 76,1328V.
  2. Ha Mateja 1,2, PG 57,15-16.
  3. Isto.
  4. Mistagogija 14, PG 91, 692D693A.
  5. Isto.
  6. Isto,23,PG91, 700B.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *