NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

VHOD SA JEVANĐELJEM – MALI VHOD – I „ČTENIJA“

Uznesimo um sa svega zemaljskog

Sveštenik staje na soleju i proiznosi: Premudrost, smerno stojmo; čujmo sveto Evanđelje. Mir svima.
Narod: I duhu tvome.

Sveštenoslužitelj nas opominje da stojeći smerno saslušamo Gospoda i „da naše opštenje sa… [Njim] ne bude nemarno, nego revnosno i sa svakim blagočešćem; bilo da je potrebno da gledamo, ili da govorimo, ili da slušamo neku od sveštenih radnji. Prvi znamen koji pokazuje tu revnost i to blagočešće jeste uspravnost tela… To je, naime, položaj onih koji mole, to je položaj slugu, u kojih je sav um usmeren na mig njihovih gospodara kako bi odmah, čim dobiju zapovest, bili spremni da pohitaju na služenje. Mi smo i molitelji pred Bogom za svoja najveća dobra“ (Sveti Nikola Kavasila[1])
Vozglas smerno stojmo; čujmo sveto Evanđelje ima još jedno, duhovnije značenje: „Uznesimo svoj um i dela sa svega što je zemaljsko, pa ćemo proniknuti u božanska dobra“ (Sveti German[2]).
Najpogodnija prilika da đavo ugrabi dobra koje nam pribavlja čitanje, jeste naša nemarnost: „Ta duhovna riznica (Sveto Pismo) je nedodirljiva i ukoliko se stavi pod budnu stražu našeg uma, postaje nedostupna svakom napadu. Izuzev ako iz nemarnosti damo nekakvu priliku onome koji želi da nam ga otme. Jer naš neprijatelj, lukavi đavo, kada vidi sabrano duhovno blago, pobesni i škrguće zubima. On je uvek budan samo da nađe mogućnost da ukrade nešto od onoga što čuvamo u sebi. Za to nema druge prilike osim naše sopstvene nemarnosti. Iz tog razloga treba neprestano da budemo budni i da sprečimo da iz toga izvuče korist“ (Sveti Zlatoust[3]).
Svešteno čitanje nas vodi u grad Nebeskog Carstva [u nebeski Jerusalim]. Jevanđelist koga slušamo je naš vodič u taj grad. Uđimo u njega sa trezvenjem i budnošću. Jer „taj grad je carski i preslavan… Otvorimo, dakle, širom dveri svoga uma, otvorimo svoj sluh i sa velikim strahopoštovanjem, kako i dolikuje, stupimo na prag, poklonimo se njegovom Caru… Nemojmo u taj grad ući bučno i nemirno, nego u tajinstvenom ćutanju… Jer predstoji čitanje spisa Gospodara anđela, a ne nekog zemaljskog cara“ (Sveti Jovan Zlatoust[4])


NAPOMENE:

  1. Tumačenje svete Liturgije, Dvadeset druga beseda, Beseda, Novi Sad 2002, str. 92.(PG150, 413D416A)
  2. Sozercanje, str. 412D.
  3. Na Postanje 5,1, PG 53, 48.
  4. Ha Mateja 1,8, PG 57, 23-24.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *