NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

VHOD SA JEVANĐELJEM – MALI VHOD – I „ČTENIJA“

Gledamo i slušamo Hrista

Đakon svešteniku: Blagoslovi, vladiko, blagovestitelja svetog Apostola i Evanđelista (ime Evanđelista čije se Evanđelje čita) i sveštenik, osenjujući ga krsnim znakom, govori: Bog, molitvama svetoga slavnoga Apostola i Evanđelista (ime) da tebi, blagovestitelju, da reč s velikom silom[1] na ispunjenje Evanđelja ljubljenoga Sina Njegova, Gospoda našeg Isusa Hrista.
Đakon: Amin. [samo u grčkom tekstu: Amin, amin. Neka mi bude po reči tvojoj! (Lk. 1,38)]
Za Malog vhoda liturg je svoje lice pokrio svetim Jevanđeljem, kako bi se vernima otkrilo lice Hristovo. Sada, čitajući Jevanđelje, pozajmljuje svoja usta Reči [Logosu] Božijoj kako bi verni čuli Njegov glas. U ličnosti liturga vidimo Hrista, a iz njegovih usta Ga slušamo.
Budući da „Jevanđelje predstavlja [ikonizuje] dolazak Sina Božijeg“ (Sveti German[2]), blagodareći čitanju određene perikope [začala] iz Jevanđelja, vidimo i slušamo Hrista koji nas poziva da se pokajemo kako bismo ušli u Carstvo Njegovo. Gledamo Ga i slušamo duhovnim čulima. Otvorene su nam oči vere i zato Ga vidimo jasnije nego oni koji su Ga, nemajući vere, videli dok je bio u telu. Jer „oči vere vide ono što se ne vidi“ (sveti Jovan Zlatoust[3]).
Sveti Zlatoust, koji je – kao i svi duhonosni Oci – video ono što se ne vidi i čuo ono što je neizrecivo, uverava nas da su čula vere jedina istinska čula. Dajući tumačenje Hristovih reči Blago vašim očima što vide i ušima vašim što čuju (Mt. 13,16), piše: „Hristos ne naziva blaženim spoljašnji (tj. telesni) vid, jer on sam po sebi ne vidi čuda, nego unutrašnji. Judejci su videli jednog slepog (isceljenog) i govorili: ‘Da li je ovo onaj… ili nije onaj.'[4] Čuješ li kako sumnjaju?… A mi, iako nismo bili prisutni, ne govorimo ‘To je onaj… to nije onaj’, nego To je taj’. Shvataš li da nije bitno da li si bio prisutan, ili nisi, kada imaš oči vere, a da ti, s druge strane, ništa ne koristi ako si prisutan, ukoliko nemaš oči vere? Jer šta su Judejci imali od toga što su videli Hrista? Ništa. Mi, dakle, vidimo jasnije nego oni.“[5]
Kada je poučavao, Gospod je govorio u pričama [parabolama], kao da je time hteo da kaže: „Iako gledaju moja čuda, ne žele da ih vide i iako slušaju moje pouke, ne žele da ih čuju.“[6] Verujući vide i čuju Hrista i idu za Njim, jer poznaju Njegov glas[7], uprkos tome što su protekli toliki vekovi od Njegovog dolaska u telu. Čulima vere verni doživljavaju tajnu novoga veka: Ako i poznasmo Hrista po telu, no sada ga više ne poznajemo. Stoga, ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro prođe, gle, sve novo postade (2.Kor. 5,16-17).


NAPOMENE:

  1. Vidi Ps. 67,12. Tražeći sveštenikov blagoslov, đakon samoga sebe naziva blagovestiteljem, jer on treba narodu da čita, to jest proiznosi Jevanđelje, onako kako su ga napisala sva četvorica Jevanđelista.
  2. Sozercanje, stp. 412D.
  3. Omilija na Poslednje dane 2, PG 56, 272.
  4. Vidi: Jn. 9, 89.
  5. Isto. PG 56, 273
  6. Upor. Mt. 13,13
  7. Upor. Jn. 10, 4.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *