NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

VHOD SA JEVANĐELJEM – MALI VHOD – I „ČTENIJA“

Svetlost bogopoznanja

[Samo u grčkom tekstu: Đakon: Gospodu se pomolimo. Gospode, pomiluj.]
Sveštenik govori molitvu pred Jevanđelje: Zapali u srcima našim, čovekonjubivi Vladiko, neprolaznu svetlost Tvoga bogopoznanja, i otvori oči uma našeg da bismo razumeli tvoje evanđelske propovedi. Usadi u nas i strah tvojih blaženih zapovesti, da bismo, pobedivši cve telesne pohote, živeli duhovnim životom, misleći i tvoreći cee što je Tebi ugodno. Jer Ti si prosvetljenje duša i tela naših, Hriste Bože, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim tvojim Ocem i presvetim i blagim i životvornim tvojim Duhom, cada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Vaploćenjem Gospodnjim razišla se duhovna tama koja je vladala zemljom i zasjala je istinska Svetlost. „Sveto Pismo tamom obično naziva vreme pre Hristovog dolaska, kada… je zemljom vladala tama neznanja. S druge strane, danom naziva vreme po dolasku Spasa našega, kada smo se prosvetlili, budući da smo umno primili svetlost istinskoga bogopoznanja, pa već očima svoje duše gledamo Sunce pravde“ (Sveti Kirilo Aleksandrijski[1]).
Pre čitanja svetog Jevanđelja ištemo od Gospoda svetlost bogopoznanja, jer On – kao Sunce pravde – to daje na dar našim dušama. „Znanje se naziva svetlošću, jer proishodi iz one svetlosti (božanske blagodati), kao što kaže veliki Pavle: Jer Bog koji reče da iz tame zasja svetlost, On zasija u srcima našim radi prosvetljenja znanja cnaee Božije… (l.Kop. 4,6). Vidiš li da je svetlost znanja posledica dolaska svetlosti blagodati Božije?“ (Sv. Grigorije Palama[2]).
Bogopoznanje se očituje na dva načina: Prvo: time što smo poznati od Boga i što nas On smatra pričasnicima svoje blagodati, shodno Apostolovim rečima: Poznavši Boia, ili bolje, budući poznati od Boga (Gal. 4,9), a drugo: otkrivenjem Božijim. Blagodareći otkrivenju Hristos prosvetljava naša srca i dariva nam istinski život, jer bogopoznanje rađa život: „Zaista, istinsko znanje o Bogu predstavlja početak blaženog života: jer poznati Njega, veli Solomon, to je koren besmrtnosti (Prem. Sol.15,3), kao što je nepoznavanje Boga (od strane prvozdanih) u samom početku donelo smrt“ (Sveti Nikola Kavasila[3]). Avva Isak pita: „Šta je znanje? (tj. duhovno poznanje)?“ I odmah odgovara: „Osećanje besmrtnog života“[4].
Bogopoznanje predstavlja moć sticanja nepropadivog života, a život večni je (po)znanje Boga, prema reči Gospodnjoj: A ovo je večni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jn. 17,3). To dvoje – bogopoznanje i život – tražimo na svetoj Liturgiji, jer nam se i jedno i drugo upravo tu nude kao hrana i piće. Najstariji liturgijski tekst kaže: Blagodarimo Ti, Oče naš, za život i poznanje koje si nam objavio kroz Isusa Sina Tvoga: Tebi slava u vekove[5]. Iskazujemo, dakle, svoje blagodarenje za život i znanje koje nam dariva Hristos.
Sa životvornog Krsta, drveta života, Hristos je otvorio dveri raja i uveo nas u njega: uveo nas u svetu Liturgiju. Onde su zasađena, cvetaju i donose plodove drvo poznanja i drvo života.

* * *

Kako bismo se radovali u Gospodu, i zaista doživeli božanstvenu Liturgiju, moramo da pobedimo telesne pohote. To je ono što traži liturg: Usadi u nas i strah tvojih blaženih zapovesti, da bismo, pobedivši cve telesne pohote, živeli duhovnim životom. Čovek kome su bliske naslade odbija Hristov poziv na Večeru Njegove ljubavi. Jer „kada je čovekov um naklonjen svetskom slastoljublju, on je slab i nema snage za božansko delanje i neće imati udela u božanskom i nebeskom slavlju“ (Sveti Kiril Aleksandrijski[6]). U suprotnom, „Bog Otac ne daje (blagoslov) neočišćenima da poznaju Hrista, niti dariva duši najneophodniju blagodat Svetoga Duha onima koji su se upustili u nepodobna bezakonja, jer dragoceno miro ne treba prosipati u blato.“[7]
Pošto blagodaću Hristovom pobedimo telesne pohote, Gospod preobražava celokupno naše biće. Telo i duša postaju izvor duhovnih sila. „Kada se telo jednom zapali podvižničkim ognjem i prođe kroz krštenje suzama… prima spokojstvo i ćutanje ispunjeno mirom i preispunjava se drugačijom silom… (silom) Svetoga Duha. Kada duša stekne takvo telo za sadelatnika… svoje prirodne pokrete usmerava ka umnom delanju i borenju… Otiskuje se iz tela i proniče u primrak bogoslovlja“ (Prepodobni Nikita Stitat[8]).
Kada se iskorene sve telesne pohote, možemo da živimo duhovnim životom i poznamo čovekoljubivog Gospoda. Sveti Grigorije Bogoslov nas poziva u visine bogoslovlja: „Želiš li da postaneš bogoslov i budeš dostojan Božanstva? Onda čuvaj zapovesti Božije: koračaj kroz život tvoreći zapovesti: jer tvorenje je osnova sozercanja“[9] duhovnih tajni.


NAPOMENE:

  1. O klanjanju u Duhu i istini 3, PG 68, 268D.
  2. O onima koji žive u svetom bezmolviju 1, 3, 3 Sabrana dela, tom 1, str. 411.
  3. O životu u Hristu, Druga beseda, Beseda Novi Sad 2002. str. 60. (PG 150, 529A.)
  4. Podvižnička slova, 38. slovo, Bgd. 2006 str. 141.
  5. Dela apostolskih učenika, Vr. Banja-Trebinje, 2002, Didahi – Učenje dvanaest apostola 9, 3.
  6. O klanjanju u Duhu i istini 4, PG 68, 313S.
  7. Isti svetitelj, Tumačenje na Jovana 4, 3, PG 73, 605D.
  8. Treća stotina Gnostičkih poglavlja 39, F 3, 335.
  9. Beseda 20,12 PG 35, 1080B.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *