NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

VHOD SA JEVANĐELJEM – MALI VHOD – I „ČTENIJA“

Naveštavanje Hristovog dolaska

[Služebnik: Po završetku Trisvete pesme, đakon, došavši pred svete Dveri govori: Pazimo!
Sveštenik: Mir svima.
Čtec: I duhu tvome.
Đakon: Premudrost!]
Čtec: Prokimen psalm Davidov… I čtec najavljuje stih Prokimena.
Đakon: Premudrost!
Čtec govori naslov Apostola
Đakon: Pazimo!
Čtec čita perikopu [začalo] apostolskog čtenija, a đakon kadi sveti Oltar, ikone i narod.
Kad se završi Apostol, sveštenik govori: Mir ti.
[Služebnik: Čtec: I duhu tvome.
Đakon: Premudrost!
Čtec: Aliluja]
I peva se Aliluja sa stihovima.

Pre čitanja apostolske perikope [začala], čtec najavljuje Prokimen, jer nas on [tj. Prokimen] uvodi u tajnu Reči [Logosa][1].
Prokimen simvolizuje „otkrivanje božanskih tajni od strane proroka, kao i naveštavanje dolaska Cara Hrista“ (Sveti German[2]) Kao Prokimen koriste se stihovi Psalama, jer oni prevashodno kazuju čudesnost božanske Ikonomije.
U stara vremena kao Prokimen čitao se celokupan Psalm, a pojali su ga verni podeljeni u dva hora. Krasota pesama Prokimena, kao i svih himni otkriva „sladost božanskih dobara. To je ona sladost koja pokreće duše na savršenu i blaženu bogožudnju“ (Sveti Maksim Ispovednik[3]). Duše obodrene božanskom sladošću, „zaboravljaju napore koje su podnele zarad vrline i tako ukrepljene i preporođene, velikom revnošću hrle kasticanju božanskih nepropadivih dobara koja još nisu stekle.“[4]
Psalmopojanje očišćuje srce i prosvetljuje um kako bi primio poruku spasenja. Sveštenom sadržinom „himne dovode u sklad naša duševna nastrojenja sa onim što će se uskoro potom činodejstvovati, te nas skladnim milozvučjem božanskih melodija uče jednodušju prema svemu božanskom, prema samim sebi i prema drugima… A onda se, sve ono što se u sveštenim Psalmima govori u naznakama i prikriveno, u čtenijima od svetih Apostola sastavljenim, izlaže sa više izobraženja i mnogo jasnije“ (Sveti Dionisije Areopagit[5]).
Stihovi Prokimena nas poetskom gorljivošću i toplim rečima pripremaju za slušanje Reči Božije. A reč Novoga Zaveta osvetljava proročku reč Staroga Zaveta.

I videsmo slavu Njegovu (Jn. l, 14)

Celokupan prvi deo božanstvene Liturgije svodi se na reč jevanđeliste Jovana: I Logoc postade telo u nastani se među nama, i videsmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine (Jn. 1,14).
Sveštena čtenija naveštavaju „javljanje Gospoda, onako kako se ono postepeno zbivalo posle Njegovog dolaska. Jer najpre se (u Malom Vhodu), Jevanđelje pokazuje zatvoreno, izobražavajući pojavu Gospoda (na reci Jordanu), kad je Otac pokazao Njega Koji je ćutao… Ovo čitanje sada predstavlja Njegovo potpunije javljanje, kada je svima javno govorio i kad je otkrio Sebe; i to ne samo iz onoga što je On Sam govorio, već i iz onoga što je apostole učio da govore, šaljući ih izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! (Mt. 10,6). Zbog toga se čitaju i apostolske poslanice a čita se i samo Jevanđelje“ (Sveti Nikola Kavasila[6])
Blagodareći čitanju doživljavamo tajnu vaploćenja Logosa. A svetim Uznošenjem se činodejstvuje prinošenje i zajednica sa Logosom. Sveštena Čtenja su reč Božija, dakle, bogoslovlje [teologija]. Sveto Uznošenje je delo ljubavi Božije, dakle bogodelanje [teurgija]. A „teurgija [bogodelanje] je vozglavljenje teologije [bogoslovlja]“ (Sveti Dionisije Areopagit[7]). Kroz božansku reč i božansko delo, tokom celokupne božanstvene Liturgije slušamo, gledamo i opštimo sa Hristom.

Hvalite Boga (Ps. 150, 1)

Radost vernika zbog pojave Logosa Božijeg kroz jevanđelska čtenja, iskazuje se himnom Aliluja, što znači: Hvalite Boga (Ps. 150, l). Sama ta reč i njena melodija ukazuju na to da je reč o uzviku slavoslovlja i radosti. To je radosni pozdrav Gospodu Koji dolazi na sabranje svoje dece.
Istinsku radost u svet doneo je Hristos. „Ne bi bilo radosti za čoveka da Gospod nije došao, jer samo nam je Hristos doneo radost, a svaki koji se radovao pre no što je On došao na zemlju, radovao se zbog Njegovih tajni u koje je bio posvećen, kao što Hristos veli: Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj: i vide i obradova se (Jn. 8,56)“ (Sveti Nikola Kavasila[8]). Hristos je radost koja se u našoj duši rađa na liturgijskim sabranjima.[9]
Pred svetim Žrtvenikom verni doživljavaju Hristov dolazak i raduju se isto onako kao i anđelski redovi. Jer oni se, „budući da neprestano služe oko carskog Prestola Božijeg, neprestano raduju, nalaze se u večnom veselju, neprestanoj radosti. Raduju se, poigravaju i slavoslove bez prestanka. Jer stajati pred onom božanskom slavom i biti obasjan onom blistavom svetlošću koja zari i blista, za njih je radost, veselje i slava“ (Sveti Jovan Zlatoust[10]).
Kao što se sveti anđeli raduju, tako se radujemo i mi dolasku Hrista, Koji je radost svih[11], i neusiljeno od srca pojemo Aliluja, aliluja, aliluja[12].


NAPOMENE:

  1. Prokimenom (προκειμενον) naziva se stih koji po poretku prethodi čtenju (προκειιται: nalazi se pred). „Prokimeni prethode proročkim i apostolskim stihovima iz Svetog Pisma, kao i Jevanđelju. To su po pravilu stihovi iz Psalama, koji su po smislu bliski čtenjima“ (Sv. Marko Efeski, Tumačenje crkvenih službi, PG 160, 1189D.)
  2. Sozercanje, str. 412A
  3. Mistagogija 11, PG 91, 689C.
  4. Isto, 24, PG 91, 708AB
  5. O crkvenoj jepapxuju, 3, 3, 5, PG 3, 432AB.
  6. Tumačenje svete Liturgije Dvadeset treća beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 94. (22,PG150,416CD).
  7. Citirano delo PG 3, 432B.
  8. Tumačenje svete Liturgije Dvadeseta beseda, Beseda, Novi Sad 2002, str. 85. (19, PG150,409D).
  9. Upor. Vasilije Veliki, Poslanica 243, 2, PG 32, 905V.
  10. Omilija na Icaujy 1, 2, PG 56,100.
  11. Jutrenje na Lazarevu subotu, Kondak.
  12. Ovo trostruko Aliluja naziva se Alilujarion [ili Alilujar] i obično se poje kao pripev posle stihova iz psalama. Nekada se Alilujarion sastojao od celog psalma koji se pojao uz pripev posle svakoga stiha (kao što se sada, npr., poje 135. psalm: Ispovedajte Gospoda). Danas za vreme pojanja Alilujara đakon kadi. Tamjan se prinosi „zarad blagodati koju je Sveti Duh preko Jevanđelja podario celokupnoj vaseljeni“ (Sv.Simeon Solunski, O hramu Božijem i Božanstvenoj Liturgiji 68, PG 155, 724S).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *