NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

VHOD SA JEVANĐELJEM – MALI VHOD – I „ČTENIJA“

Zajedničko slavlje nebesnika i onih na zemlji

Pevaju se tropari i kondaci.
Đakon: Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sveštenik: Jer si svet, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek, (Đakon:) i u vekove vekova.
Narod: Amin. I peva se Trisveta pesma: Sveti Bože, Sveti Silni, Sveti Besmrtni, pomiluj nas (tri puta).[1]
Sveštenik: Bože Sveti, koji u Svetima počivaš, Tebi trisvetim Gpasom pevaju Serafimi i slavoslove Heruvimi, i Tebi se klanjaju sve Nebesne Sile; Ti si sve iz nebića u biće priveo; Ti si sazdao čoveka po slici i prilici svojoj i svakim ga svojim darom ukrasio; Ti daješ mudrost i razum onome koji Te moli, i ne prezireš Grešnika, nego si za spasenje odredio pokajanje; Ti si udostojio nas, smerne i nedostojne sluge tvoje, da i ovome času stojimo pred slavom svetoga Žrtvenika tvog i da Ti prinosimo dužno poklonjenje i slavoslovlje: Ti sam, Vladiko, primi Trisvetu pesmu i iz usta nas Grešnih, i poseti nas blagošću svojom; oprosti nam svako cagpešenje hotimično i nehotično; osveti duše naše i tela, i daj nam da Ti u svetosti služimo u cve dane života cvoga – molitvama Cvete Bogorodice i svih Svetih, koji Ti od pamtiveka ugodiše. Jer si svet, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek, i u vekove vekova. Amin.
Zatim sveštenik i đakon izgovaraju naizmenično Trisvetu pesmu, praveći istovremeno tri metanije pred svetim Prestolom.
Potom đakon svešteniku: Zapovedi, vladiko. Potom sveštenik odlazi na Gornje mesto govoreći: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje (Ps. 117,26). A pošto se [sveštenik] vrati, đakon: Blagoslovi, vladiko, Gornji presto.
Sveštenik: Blagosloven si na prestolu slave Carstva Tvoga, Ti koji sediš na Heruvimima (Ps. 98, l) svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Za vreme svetog Vhoda, zajedno sa Hristom ulaze i sveti Anđeli. Nakon Vhoda, Anđeli i ljudi pevaju Trisvetu pesmu: „Sveti Bože, to se odnosi na Boga Oca. Sveti Silni, to je Sin i Logos (Reč). Zato što je vezao đavola koji je imao moć protiv nas, učinio ga je nemoćnim svojom krsnom Žrtvom – njega koji je imao silu smrti – i podario nam život i moć i vlast da ga satiremo. Sveti Besmrtni, odnosi se na Duha Svetoga, Životvornoga, kroz Kojega se oživotvoruje i održava vascela Tvorevina, i uzvikuje Pomiluj nas… Trisveta pesma govori se tri puta, jer se sva tri puta reč Sveti odnosi na svaku od tri Ličnosti jednoga Božanstva: Svaka od tri Ličnosti je i Sveta i Silna i Besmrtna“ (Sveti German[2]).
Trisveta pesma „uzeta je od anđela i iz knjige sveštenih psalama proroka Davida. No, sabrala ju je Crkva Hristova i posvetila Svetoj Trojici. Reč Sveti, uzviknuta tri puta, pripada anđelima (Isa 6,3 i Otk. 4,8), dok reči Bože, krepki i besmrtni, pripadaju blaženom Davidu, koji kaže: Žednajeduša moja Boga živoga (Ps. 41,3). Prihvatanje te prve reči i spajanje sa ovim drugima, kao i dodavanje prozbe pomiluj nas, delo je Crkve onih koji jednoga Boga poznaju i propovedaju kao Trojicu; a to otkriva, s jedne strane, da postoji saglasje Staroga Zaveta sa Novim, a sa druge, da su sa javljanjem Hristovim, nebeskim i zemaljskim, anđeli i ljudi postali jedna Crkva i jedan zbor“ (Sveti Nikola Kavasila[3]).
Tokom božanstvene Liturgije postajemo pričasnici zbora anđela, pojemo sa Serafimima[4]. Zato nam sveti Jovan Zlatoust savetuje: „Pomisli ko sve sa tobom poje i to ti je već dovoljno da bi bio budan. Dovoljno je da se setiš da si udostojen da pesmama, zajedno sa bestelesnim Silama, slaviš zajedničkog Gospoda svih, iako si odeven u telo i čvrsto vezan za plot“ (Sv. Jovan Zlatoust[5]).
Zajedno sa anđelskim Silama i mi grešni i nesavršeni ljudi proiznosimo Trisvetu pesmu. Kako su zadivljujuće čudesni darovi Hristovi „Gore, na nebesima, slavoslove Ga vojske anđela. Dole, u svetim hramovima, poju ljudi i podražavaju anđelsko slavoslovlje. Gore Serafimi sa silom poju Trisvetu pesmu. Dole, mnoštvo vernih proiznosi istu himnu. Tako nastaje zajedničko slavlje nebesnika i onih na zemlji, jedinstveno blagodarenje, zajedničko veselje, zajedničko radosno psalmopojanje. Jer to zajedništvo je proizašlo iz neizrecivog uniženja Gospodnjeg, ujedinjeno Svetim Duhom, a saglasje glasova muzike usklađuje volja Boga Oca. Sa neba se, dakle, usklađuje melodija Trisvete pesme i budući da je pokreće Sveta Trojica – kao nekakvom dirkom – anđelskim pojanjem je protkana i tako nastaje ta bogougodna, anđelska blažena melodija, prekrasno saglasje“ (Sv. Jovan Zlatoust[6]).
I nebo i zemlja zajedno pristupaju Žrtveniku. I vidljiva i nevidljiva Tvorevina su u tomčinu jedinstvene i zajedno proslavljaju i slavoslove Gospoda.


NAPOMENE:

  1. Upor. Isa 6,3 i Ps. 41,3.
  2. Sozercanje, stp. 408C-409A.
  3. Tumačenje svete Liturgije, Beseda, Novi Sad 2002,21, str. 89. (PG 150,412D.)
  4. Upor. Sv. Zlatoust, Na Mateja 19, 3, PG 57,277.
  5. O nedokučivosti božanske prirode, 4, 5, PG 48,743.
  6. Omil. Ha Icaijy 1,1, PG 56, 978

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *