NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

VHOD SA JEVANĐELJEM – MALI VHOD – I „ČTENIJA“

Anđeli i ljudi se ujedinjuju

U toku pevanja trećeg antifona, odvija se vhod sa Jevanđeljem. Sveštenik i đakon, stavši naspram Carskih dveri, priklanjaju glave i đakon tiho kaže: Gospodu se pomolimo. Gospode, pomiluj [samo u grčkom tekstu].
Sveštenik počinje molitvu Vhoda: Vladiko Gospode, Bože naš, koji si na nebesima ustanovio činove i vojske Anđela i Arhanđela, da služe slavi tvojoj, učini da sa našim Vhodom bude Vhod svetih Anđela koji nam saslužuju i s nama slavoslove tvoju blagost. Jer Tebi priliči svaka slava, čast i poklonjenje, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Đakon govori svešteniku: Blagoslovi, vladiko, sveti Vhod.
Sveštenik blagosiljajući govori: Blagosloven Vhod Svetih tvojih svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Đakon glasno: Premudrost, smerno stojmo!
Tada se peva: Hodite, poklonimo se i pripadnimo Hristu: Sine Božiji, divni u Svetima [Služebnik: ako je nedelja: vaskrsli iz mrtvih), spasi nas, koji Ti pevamo: Aliluja.
Sve do sedmog veka božanstvena Liturgija je počinjala Vhodom sa Jevanđeljem. Sveštenoslužitelj [liturg] se odevao u sveštene odežde u prostoriji za čuvanje sasuda, odande uzimao svešteno Jevanđelje i zajedno sa sabranim vernim narodom ulazio u hram.[1]
U slučaju da je svetu Liturgiju služio episkop, tada bi ulazio u hram i odevao arhijerejsku odeždu pred vernima.
Vhod sa Jevanđeljem naziva se Mali vhod i on projavljuje „prisustvo Sina Božijeg i Njegov dolazak u ovaj svet“ (Sveti German[2]) Osim toga, arhijerejev ulazak u hram „je izobraženje i praslika dolaska Sina Božijeg u telu u ovaj svet… Svojim dolaskom Hristos je čovečiju prirodu ponovo vratio u prvobitnu blagodat Carstva“ (Sveti Maksim Ispovednik[3]). Hristos nas sada božanstvenom Liturgijom poziva da sa Njim delimo trpezu u Njegovom Carstvu.
Negdašnji ulazak vernih u hram u vreme Malog vhoda, trenutak pre ulaska Arhijereja, ima da označi „njihov prelaz iz poročnosti i neznanja u vrlinu i poznanje“ (Sveti Maksim Ispovednik[4]). Čovek u potpunosti menja pravac svog životnog puta: središte njegovog života postaje božanstvena Liturgija. Stoga ulazak vernoga u hram na svešteno sabranje nije samo simvol, nego delatni čin: To je ulazak u Hristov život. To je čovekovo pričasništvo životu Bogočoveka.
Prema današnjem poretku božanstvene Liturgije, sveštenik uzima sa Časne Trpeze sveto Jevanđelje, koje izobražava pojavu Hrista, podiže ra do visine svoga lica – tako da je njegovo lice pokriveno Hristom Koji dolazi – i ulazi u hram. Pred svetim Jevanđeljem stupa svećenosac sa upaljenom svećom, simvolom Časnoga Preteče, kao svetiljkom koja goraše i svetljaše (Jn. 5,35).
Sveštenikov vozglas, Premudrost, smerno stojmo, kao da kaže: Evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu (Lk. 2, 10). Sabrani verni narod doživljava čudo javljanja anđela u Vitlejemu: Ujedanput sa anđelom se pojavi mnoštvo vojske nebeske, koji hvaljahu Boga (Lk. 2,13). Kako se zbilo u Vitlejemu, tako se dešava i u božanstvenoj Liturgiji: Anđeli i ljudi se međusobno mešaju: jer gde je Car, tamo je i Njegova pratnja[5].
Molitvom Malog vhoda sveštenik moli da opitujemo tajnu dolaska i sasluženja anđela. Da to doživimo onako kako su to doživeli naši bogonosni Oci. U žitiju svetog Spiridona se navodi: „kada je služio Liturgiju, uz njega su bili sveti Anđeli i sasluživali sa njim. A kada bi rekao Mir svima, onda bi oni [Anđeli] spolja pojući odgovarali I duhu Tvome. Na isti način su odgovarali i na druge vozglase.“[6] Sveti Zlatoust pripoveda o jednom vrlinskom starcu koji „se udostojio da u vreme božanstvene Liturgije vidi mnoštvo anđela u sjajnim odeždama kako priklonivši glave stoje oko svetog Žrtvenika, upravo onako kako stoje vojnici pred Carem“[7]


NAPOMENE:

  1. Sasvim jasan pokazatelj da su u tom času zajedno sa sveštenoslužiteljem u hram ulazili i verni, nalazi se u Molitvi Vhoda prema najstarijem Molitvoslovlju (iz 8.veka): Dobročinitelju i Stvoritelju vascele Tvorevine, dopusti da uđe Sabranje [Εκκλησια]… Ova molitva se čitala pred dverima hrama, a zatim bi sveštenoslužitelj blagoslovio dveri govoreći: Blagosloven Vhod Svetih tvojih… (P. Trembelas, Tri Liturgije, Atina 1935, str. 38.)
  2. Sozercanje, str. 405S.
  3. Mistagogija 8, PG 91, 688C.
  4. Mistagogija 9, PG 91, 689A.
  5. Upor. Stihira iz Litije na Blagovesti.
  6. Prepodobni Nikodim Svetogorac, Sinaksar, 12. decembar.
  7. O sveštenstvu 6, 4, PG 48, 681.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *