NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Zajedničke i saglasne molitve

Đakon: Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.
Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom
Narod: Gospode, pomiluj.
Pomenuvši Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu, slavnu Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i cav život svoj Hristu Bogu predajmo.

Narod: [u grčkom tekstu: Presveta Bogorodice, spasi nas] Tebi, Gospode.
[Služebnik: Molitva trećeg antifona, tiho]
Sveštenik [izgovara] molitvu: Ti si nam darovao ove zajedničke i saglasne molitve; Ti si i dvojici ili trojici, koji se slože u ime tvoje, obećao dati ono za šta Te uzmole; Ti sam i sada ispuni na korist molbe sluhu tvojih, dajući nam u sadanjem veku poznanje istine tvoje, a u budućem darujući nam život večni.
Vozglas: Jer si blag i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.
I poje se treći Antifon [Služebnik: ili Blaženstva] uz pripev: Spasi nas, Sine Božiji, [u grčkom tekstu: čudesan u Svetima] nas koji Ti pevamo Aliluja.

Crkva je zajednica ljubavi i na to nam ukazuju zajedničke i saglasne liturgijske molitve kojima nas Gospod dariva. Hram takođe, kao mesto sabranja vernih, predstavlja izraz zajednice ljubavi. „Crkva [εκκλησια[1]] ne postoji zato da bismo bili razjedinjeni svi mi koji se u njoj sabiramo [na molitvu], nego zato da bismo se ujedinili svi mi koji smo razjedinjeni. I upravo to je smisao našeg [molitvenog] sabranja“ (sv. Jovan Zlatoust[2]) u hramu.
Jedinstvo vernih u ljubavi nalazi svedočanstvo u opisu evharistijskog sabranja prvih hrišćana: U dan Gospodnji [nedelju] „okupljaju se svi verni na jednome mestu i čitaju se apostolski spisi[3]… Potom svi ustajemo i proiznosimo molitve… Zatim se prinosi hleb i vino i voda, starešina po ugledu i autoritetu ponovo proiznosi molitve i blagodarenja Gospodu, a narod to glasno potvrđuje govoreći: Amin“ (Sveti Justin[4]).

* * *

Liturgijsko okupljanje naziva se αυν-οβος[5] (sinodos), a to znači da svi zajedno hodimo i koračamo istim putem: Hristom[6]. Verni koji zajedno sa liturgom prinose beskrvnu Žrtvu, pa makar ih bilo samo trojica, sačinjavaju „celokupno telo Crkve, koje jednodušno i jednoglasno proiznosi svoje prozbe Bogu“ (svešteni Zlatoust[7]).
Hristos je obećao: gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja među njima (Mt. 18,20), i da će biti ispunjeno za šta god se uzmole.[8] No ipak se često dešava da se okupimo u ime Hristovo, da zatražimo nešto od Njegove ljubavi, ali da ne dobijemo odgovor na svoju molbu. Svešteni Zlatoust nam objašnjava zašto tako biva. Govoreći o sabiranju u Njegovo ime, Hristos pod tim ne podrazumeva prosto i samo na sabranje vernih, nego prvenstveno traži da među njima postoji ljubav u Hristu, kao i vrlina u širem smislu. Svetitelj kaže: „Ako tražiš nešto za sebe korisno, moraš pre toga učiniti sve što je do tebe, da živiš apostolskim životom, da si u slozi i ljubavi sa bližnjima, tek onda će tvoje molitve biti uslišene: jer je Gospod čovekoljubiv.“ Naše usrdno nastojanje da živimo u ljubavi donosi plodove, ako se to čini za Gospoda. Sve što činimo treba da bude za Njegovu ljubav. „Jer ljubav, koja u samoj osnovi ima Hrista je pouzdana, jaka i neiscrpna.“[9]
Ovakvom ljubavlju, ljubavlju koja se zasniva na Hristu, hrane se zajedničke saglasne molitve vernih. To naglašava svešteni Zlatoust: „Možeš se, naravno, moliti i u svojoj kući, ali se kod kuće ne možeš moliti onako kao u hramu, gde je toliki mnoštvo Otaca, gde se jednodušno proiznosi molitva Bogu. Kada se sam moliš Gospodu, tvoja molitva ne biva uslišena isto onako kao kada se moliš sa svojom braćom. Jer ovde, u crkvi, ima još nešto što je iznad svega: sloga i saglasje vernih, čvrsta sveza ljubavi i molitve sveštenika.“[10]

* * *

Gospod, Koji nam je darovao zajedničke i saglasne molitve, Sam je ujedno pesma vernih. Sveti Ignatije piše: „Vašom jedinstvom i saglasnom ljubavlju poje se Isus Hristos. Svi postanite jedan hor kako biste postigli saglasje i složnost, pošto postanete podražavaoci Božiji (po blagodati bogoliki), pojte sjedinjeni u jedan glas kroz Isusa Hrista u Bogu Ocu. Kako bi vas uslišio i po vašim dobrim delima priznao za udove Sina Svojega… i kako biste uvek bili pričasnici Božiji.“[11]
Sabranje vernih jednim glasom proiznosi „jednu molitvu, jednu prozbu, jedan um, jednu nadu u ljubavi, u neporočnoj radosti.“[12]


NAPOMENE:

  1. Starogrčki „skupština“, a zatim „molitveni skup“ (prim. prev.).
  2. Ha 1 Kop. 27, 3, PG 61, 228.
  3. Απομνημονευματα – sećanja, zapisi, obično se odnosi na Jevanđelja. (G. W. N. Lampe, A Patristic Greek Lexicon, Oxford, 1961.) – prim. prev.
  4. Apologija I 67, PG 6,429B
  5. Doslovno „Saputništvo“.
  6. Upor. Jn. 14, 6.
  7. O nejasnoći Staroga Zaveta, 2,4, PG 56,182.
  8. Upor. Mt. 18,19.
  9. Na Jevanđelje po Mateju, 60, 23, PG 58, 587-8.
  10. O nedokučivosti božanske prirode 3, 6 PG 5, 5, 668V.
  11. Poslanica Efescima 4, PG 5, 648V.
  12. Sveti Ignatije Bogonosac, Pospanica Magnezijcima 7, PG 5, 668V.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *