TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Bog se unizio

Slava Ocu… I sada… Jedinorodni Sine, Reči Božija, besmrtan si, i izvoleo si da se radi našeg spasenja ovaplotiš od svete Bogorodice i Prisnodjeve Marije, i nepromenljivo postao si čovek; bio si raspet, Hriste, Bože, i smrću smrt satro; Ti si jedan od Svete Trojice, proslavljan sa Ocem i Svetim Duhom, spasi nas.[1]

Jedinorodni Sin i Logos (Reč) Božiji je pristupačni, „negordeljivi“[2] Bog. „On, Koji je razumu nedostupan i prevazilazi svako poimanje… izvoleo je da postane čovek, da primi telo – ono isto koje je sazdao o praha zemnoga – da uđe u devičansku utrobu, da bude nošen u njoj devet meseci, da bude dojen i da pretrpi sve kroz što prolazi čovek“ (Sv. Zlatoust[3]).
Svešteni Zlatoust je na poseban način osetio svu veličinu Božijeg uniženja: „Onaj Koji se nalazio u naručju Boga Oca blagovoleo je da primi obličje sluge i da pretrpi sva telesna stanja… Da polako odraste, da bude obrezan, da prinosi žrtvu, da gladuje, da trpi žeđ, da se zlopati i da na kraju pretrpi smrt… Sve to je Stvoritelj svega izvoleo nas radi i zarad našeg spasenja… On, Koji je sve stvorio ni iz čega, On Koji pogleda na zemlju i čini da se trese (Ps. 103,32), Čije slave svetlost ni Heruvimi ne mogu da gledaju… On se radi nas i našeg spasenja unizio i postao čovek!“[4]
Isus Hristos se radi našeg spasenja unizio i vaplotio se od Presvete Bogorodice da bi porazio čovekoubicu đavola. Kao čovek ušao je u bitku u koju je trebalo mi da uđemo, ali nismo bili kadri; a kao Bog je odneo veliku pobedu: „Kao Bog pokreće borbu za ljude, jer je bio i čovek. A opet, kao čovek pobeđuje greh budući bezgrešan, jer je bio i Bog. Na taj način se naša priroda izbavlja od sramote i ovenčava se pobedničkim vencem, jer je pobeđen greh“ (Blaženi Nikola Kavasila[5]).
Hristos je pobednik nad đavolom, nad grehom, nad smrću. Zbog toga se na sabranju vernih sa blagodarnošću poje svečana pobednička himna.

NAPOMENE:

1. Tropar Jedinorodni Sine „car Justinijan je sastavio“ (episkop Teodor Andidski, O tome šta se zbiva u božanstvenoj Liturgiji 12, PG 140,433S)
2. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Evharistija 2, SC 113, 340.
3. Om. Ha „Oče, ako je moguće“ 3, PG 51, 37.
4. Isti svetitelj, Omilija Na Postanje 23, 6 PG 53, 205.
5. O životu u Hristu PG 150, 513V.