NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Udeo u nasledstvu svetih (Kol. l, 12)

Sveštenik izgovara molitvu [Služebnik: Molitva Drugog Antifona, tiho]: Gospode Bože naš, spasi narod svoj i blagoslovi nasleđe svoje; sačuvaj punotu Crkve svoje, osveti one koji ljube krasotu doma tvoga; Ti ih proslavi božanskom silom svojom, i ne ostavi nas koji se u Tebe nadamo.
Glasno: Jer je tvoja moć, i tvoje je carstvo i sila i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, cada i uvek i u vekove vekova.

Narod: Amin. I poje se drugi antifon, [Služebnik: odnosno drugi izobraziteljni psalam] praćen pripevom: Molitvama svetih Tvojih, Spase spasi nas.[1]
Svetim Krštenjem postali smo čeda Božija. Ne samo da smo se oslobodili greha, nego smo zadobili neizmerna dobra. Ranije smo bili đavolovi robovi, a sada smo „slobodni ljudi i članovi zajednice, Crkve: negda u sramoti greha, a sada u slobodi obraćanja i pravdi. I ne samo da smo slobodni, nego smo i sveti, pa ni sveti nismo samo, nego i pravednici, čak ni pravednici samo, nego i sinovi, a nismo samo ni sinovi nego i naslednici, pa čak ni naslednici nismo samo, već smo i braća Hristova“ (Svešteni Zlatoust[2]).
Kada se sveštenodejstvuje božanstvena Evharistija, sabiramo se u hramu „gde se nalaze tolika braća, gde je Duh Sveti, gde je među nama Isus i Otac Njegov“[3]. Na božanstvenoj Liturgiji stojimo pred svetim Žrtvenikom s radošću, zahvaljujući Bogu Ocu koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti (Kol. 1, 11-12).
Ali, blagodareći božanstvenoj Liturgiji ne postajemo samo mi nasleđe Hristovo. Sam Hristos postaje nasleđe svih vernih: „Njega, Koji u tom času sa Ocem sedi na nebesima, svi u rukama svojim drže.“[4] „To čovekoljubivi Bog ispunjava onoj duši koja za Njim žudi i ide Mu u susret… On Sam postaje nasleđe duše, a duša postaje nasleđe Gospodnje“ (Sveti Makarije Egipatski[5]).


NAPOMENE:

  1. Pošto smo u prvom antifonu zatražili posredovanje Bogomajke, sada usrdno molimo „sve one koji ugodiše Sinu Njezinu“ (sveti German, Sozercanje, str. 404D). Ovaj pripev sadrže drevni kodeksi, a to se i danas poje na Svetoj Gori.
  2. Katiheze pred sveto Krštenje 3, 5, SC 50,153.
  3. Isti svetitelj, Onima koji napustiše Sabranje 2,4, PG 51,70.
  4. Isti svetitelj, O sveštenstvu, 3, 4, PG 48, 642.
  5. Duhovne omilije 46, 34, PG 34, 793C-796A.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *