NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Duši pevanje osobito godi

I peva se prvi antifon[1] [po Služebniku: odnosno prvi izobraziteljni psalm[2]] koji prati pripev: Molitvama Bogorodice, Spase, spasi nas. [po Služebniku: Slava i sada: Blagosiljaj dušo moja Gospoda, i sve što je u meni sveto ima njegovo! Blagosloven jesi Gospode]

Pevanje je jedan od tri načina našeg obraćanja Gospodu: pojemo sveštene tropare i himne, čitamo molitve i melodično proiznosimo prozbe i sveštena čtenja.
Pevanje posebno pomaže kada se borimo da ostvarimo opštenje sa Hristom: „Ništa toliko ne uzvisuje dušu… i ništa joj toliko ne pomaže da duhovno živi i zanemari staranje za žitejske stvari, kao skladna melodija i ritmična božanska himna… od duhovnog pojanja proishodi veliki dobitak, velika korist, obilno osvećenje i one tako mogu postati temelj sveukupnog duhovnog života, budući da reči himni očišćuju dušu i da Sveti Duh odmah ulazi u dušu onoga ko ih poje“ (svešteni Zlatoust[3]). „Onaj ko poje čisto (to jest s punom pažnjom), osvećuje svoju dušu i postaje hram Svetoga Duha.“[4]
Da bi duša pojući privukla blagodat Svetoga Duha, nije dovoljno da je melodija u skladu sa kanonima, nego je potrebno da je usaglašena sa psalmopojanjem anđela. U crkvenom pojanju „bilo da je čovek star, mlad, da ima ružan glas, ili potpuno bez sluha i smisla za ritam, ne može mu se zbog toga suditi. Jer od njega se traži budna duša, um koji bdi, skrušeno srce, zdrava pomisao, čista savest“ (svešteni Zlatoust[5]). Pesmopojte Gospodu prepodobni Njegovi (Ps. 29,5), upućuje prorok David. „Bogu mogu da poju svi oni koji uznose psalmopojanje čista srca i svi oni koji su prepodobni i čuvaju zapovesti Božije, jer prate duhovni sklad kako priliči“ (Sv. Vasilije Veliki[6]).
Možemo bez prestanka da slavoslovimo Boga: „Duša je odličan muzičar, odličan svirač. Muzički instrument joj je telo koje joj služi kao kitara, aulos i lira… A Bog, želeći da te pouči kako da Ga uvek pojanjem proslavljaš i slavosloviš, sjedinio je u trajno jedinstvo instrument i svirača“[7], to jest telo i dušu.
U pravoslavnoj Crkvi u bogosluženju ne koristimo muzičke instrumente. Svaki vernik je Bogom stvoren muzički instrument, a ujedno i muzičar. Ako muzičar (duša) održava svoj instrument (telo) čistim i pravilno ga koristi, zajedno Tvorcu uznose bogougodno slavoslovlje. Jer sveštenu himnu „rađa blagočestivost duše, hrani je čista savest i [takvu] je prima Bog na nebesima“ (svešteni Zlatoust[8]).

* * *

Pojanje u crkvenom bogosluženju je po pravilu antifono, to jest horovi poju naizmenično. Bogonosni Ignatije je prvi uveo antifono pojanje u crkvi u Antiohiji, kada „je imao viđenje kako anđeli antifono proslavljaju Svetu Trojicu“ (aleksandrijski episkop Georgije[9]). Kao i sveti Anđeli, tako je i čovek sazdan da bi proslavljao Boga. Stvoren je da bi pojao antifono [to jest naizmenično] sa anđelima. Prema bogoslovu Grigoriju, čovek je „stvorenje koje naizmenično sa anđelima psalmopoje“.[10] Anđeli sa jedne, a ljudi sa druge strane obrazuju dva hora kako bi bez prestanka himnama proslavljali svoga Tvorca.


NAPOMENE:

  1. Antifonima su se prvobitno nazivali Psalmi koje naizmenično poju horovi iz obe pevnice. Kasnije se antifonom nazivao i stih koji se ponavljao posle proiznošenja stiha iz psalma (takozvana pohvalna pesma – εφνμνιον: Spasi nas, Gospode Zaštiti me, Gospode – Molitvama Bogorodice).
  2. Ps. 102.
  3. Na Psalm 41, PG 55, 1567.
  4. Isti svetitelj, O tome da je jedan Zakonodavac i Starog i Hovog Zaveta 3, PG56.402.
  5. Na Psalm 41, PG 55, 158.
  6. Na Psalm 29. 3, PG 29, 312C.
  7. Svešteni Zlatoust, Omilija na Veliku Sedmicu i na Psalm 145, 3, 55, 522.
  8. Beseda kada je bio rukopoložen u sveštenika 1, PG 48, 694
  9. Žitija, stp. 156.
  10. Dogmatske pesme, 32, B 61, 56.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *