NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Liturgija preobražava zemlju u nebo

Podižući visoko sveto Jevanđelje i čineći njime znak krsta, sveštenik izgovara vozglas:
Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, cada i uvek i u vekove vekova
Narod: Amin.

Hristovim vaploćenjem ljudima je otkrivena tajna Trojedinog Boga. „A budući da sve što se savršava na božanstvenoj Liturgiji predstavlja svetotajinsko priopštenje vaploćenju Gospodnjem, neophodno je da božanstvena Liturgija od samog početka zari svetlošću Svete Trojice i da projavljuje i propoveda Svetu Trojicu“ (Sveti German[1]) Zato sveštenik započinje svetu službu slavosloveći Svetu Trojicu: Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, cada i uvek i u vekove vekova. Božanstvena Liturgija je otkrivanje Carstva Trojičnog Boga.
Božanstvena Liturgija je, kao projava Carstva, u isti mah i tajna Hristovog dolaska, jer Njegov dolazak i jeste Carstvo. Kroz usta svetog Zlatousta, Hristos postavlja pitanje: „Šta je Carstvo Božije?“ A potom i odgovara: „Moj dolazak.“ U Božanstvenoj Liturgiji se sveštenodejstvuje upravo Njegov dolazak, jer se Hristos „javlja kroz same Svete Tajne“ (Sveti Zlatoust[2]).
Liturgijski Hristov dolazak, što i jeste evharistijska Tajna, „preobražava zemlju u nebo… Jer ti pokazuje dole, na zemlji, ono što je najdragocenije na nebu… Samoga Gospoda Anđela i Arhanđela“. Hram, u koji se sabiraju vernici da bi iskazali svoje blagodarenje Gospodu, postaje „obitavalište Anđela, obitavalište Arhanđela, postaje palata Božija, samo nebo“ (Sveti Jovan Zlatoust[3]).
„Pre vaploćenja Logosa Božijeg, Carstvo nebesko bilo je od nas daleko onoliko koliko je udaljeno nebo od zemlje. Ali kada je k nama došao Sam Car nebeski i blagoizvoleo da se sjedini s nama, onda se svima nama približilo Carstvo nebesko“ (Sveti Grigorije Palama[4]). Hristovim vaploćenjem otvoriše nam se dveri Carstva nebeskoga, a blagodareći božanstvenoj Liturgiji, mi u njega stupamo. U svetoj Liturgiji predokušavamo dobra Carstva, jer božanstvena Liturgija je Carska Trpeza i svi oni koji u njoj uzmu učešća, kroz smrt prelaze „sa Trpeze na Trpezu, sa one koja je još uvek skrivena, na onu koja je već otkrivena“ (Blaženi Nikola Kavasila[5]).
Svi koji uzimaju učešća u božanstvenoj Liturgiji stupaju ka Carstvu koje počinje da se otkriva.


NAPOMENE:

  1. Sozercanje (Οεωρια), 401B
  2. Omil. Ha Jevanđelje po Mateju, 41, 2 PG 57, 447 i O nedokučivosti božanske prirode, 4, 4 PG 48, 733.
  3. Omil. Na Prvu pospanicu Korinćanima, 24, 5, PG 61,205; 313.
  4. Omilija 31, 6, PG 151, 392C – Uporedi Mt. 4,17.
  5. O životu u Hristu, Četvrta beseda, Beseda Novi Sad 2002. str. 165. (PG 150,625A.)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *