TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE
MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI
Da nas izbavi od gneva
Nadutost čoveka koji sagrešuje i ne kaje se povlači gnev Božiji. Ali, kada govorimo o „gnevu Božijem“ ne treba pri tome, razume se, da imamo na umu gnev kao strast Boga, nego kažnjavanje čoveka. „Čak i kada kažnjava, Bog ostaje bestrastan. Jer On to ne čini sa gnevom, nego iz staranja i velikog čovekoljublja.“[1] Bog zna da je gordom čoveku na korist da bude bez dobra i vrline: „Gnev Gospodnji je prekid davanja božanskih blagodatnih darova, on je na korist svakom sujetnom i gordom umu, koji se hvali Bogom datim dobrima kao da su njegova sopstvena postignuća“ (svešteni Zlatoust[2]). Vaspitavajući ga Svojim gnevom, Bog privodi gordoga „samoograničenju i smirenju“ (Prepodobni Maksim Ispovednik[3]). Tako čovek počinje da shvata koliko je slab, očišćuje svoje srce od nadmenosti i ponovo prima blagodat Božiju.
Ovom prozbom molimo Boga da spoznamo svoju slabost i da se smiravamo pre no što nas snađe Njegova vaspitna kazna i napuštanje.
NAPOMENE:
- Upor. Svešteni Zlatoust, Na Psalam 7, 6, PG 55,90.
- Palom Teodopy 4, PG 47,281.
- Poslanica Talasiju o raznim pitanjima 52, PG 90,492A.
