NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Neka se veseli tvorevina

Za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna, Gospodu se pomolimo.

Ovom prozbom tražimo od Gospoda da se blagoslov Njegove ljubavi proširi na vazduh, na zemlju, na celokupnu tvorevinu. Molimo da se celokupna tvorevina uputi putem koji joj je odredio Tvorac.
Vidljivi svet Bog je stvorio kao čovekovo carstvo. Čovek je „car zemaljski kojim vlada Car nebeski“ (sv. Grigorije Bogoslov[1]). Sam pogled na svet i život u njemu, kaže svešteni Zlatoust, pruža čoveku „veliko zadovoljstvo i podstiče ga na zahvalnost i na blagodarenje“[2] Bogu. Prima od Boga svet kao blagoslov i za uzvrat mu prinosi blagodarenje. Čovek je prema tome car i sveštenoslužitelj sveta Božijeg.
Ovakvo mirom ispunjeno sapostojanje čoveka sa Bogom sa jedne strane i sa svetom sa druge, poremećeno je neposlušnošću prvozdanih. Zemlja stvorena dobro veoma (l.Moj. 1,31), postala je truležna. Čovek je prestao da bude car i sveštenoslužitelj sveta, nego se potčinio truležnosti i smrti. Njegov odnos prema samome sebi, prema svetu i prema Bogu potpuno se izmenio. Čovek, koji je bio vladar sveta, sada je postao njegov sluga: „Postao je niži od svega onoga od čega je po svom sazdanju trebalo da bude uzvišeniji“ (Sveti Maksim Ispovednik[3]).
„Ni celokupna tvorevina… gledajući [Adama] izgnanoga iz raja, ne htede više da se potčini prestupniku. Sunce nije htelo da zasja, mesec nije mario da se pojavi, zvezde ne poželeše da mu se ukažu, izvori ne htedoše da mu vriju. Reke nisu htele da teku, vetar je sam sebe nastojao da sputa i da ne da vazduha onome koji je ustao protiv Boga. Sve zveri i sve životinje zemne, gledajući ga obnaženog od pređašnje slave, prezreše ga i u trenu se razgneviše na njega. Nebo se pokrenulo kao da će, sa pravom, pasti na njega, a zemlja nije podnosila da ga nosi na plećima“ (Sveti Simeon Novi Bogoslov[4]). U ovu istinsku svetsku katastrofu umešalo se čovekoljublje Božije: „Zadržava sve Svojom silom, milosrđem i blagošću, suspreže uzrujanost tvari i odmah mu je potčinjava tako, da bi, posluživši čoveku radi kojega je stvorena, ona koja je za truležnog postala truležna, kada se on preobnovi i postane duhovan, netruležan i besmrtan, oslobođena ropstva… sa njime se obnovila i onetruležila i sva postala duhovna.“[5]
To što se Bog čovekoljubivo umešao ograničilo je i ublažilo posledice čovekove pobune. Potom su čovek i svet iščekivali blagosloveni dolazak Gospodnji.

* * *

Onoliko koliko nije bilo mira Božijeg, svet beše prestao da bude svet – kosmos (κοσμος; = ukras), to jest ukras Božiji: „Jednovremeno prestaje da opstaje u miru i prestaje da bude kosmos [ukras]“ (Sveti Grigorije Bogoslov[6]). Hristovim dolaskom, međutim, božanski mir se vratio u svet. Sada je svet ponovo ukras Božiji. I celokupna tvar se i sama poziva na slavlje nove tvorevine: Neka se uzveseli tvar, neka zaigra priroda… Poskočite od radosti gope, jer Hristos se rodi. U Hristu Isusu svet i čovek sapostoje u miru.
Međutim, učinak ikonomije u Hristu nije samo povratak čoveka i sveta u predgrehovno stanje, nego i čovekovo uzdizanje onamo gde Hristos sedi s desne strane Boga (Kol. 3,1).
Božanstvena Liturgija je Tajna putem koje se mir Hristov širi na celokupnu tvorevinu. Zato sada od Boga ištemo da prestane strašna uzbunjenost i nemir prirode, da zemlja donese svoje plodove čoveku i da se vasceli svet umiri saglasno zapovesti Gospodnjoj: „Nebesa se pod Njegovim upravljanjem mirno kreću i potčinjavaju Mu se. Dan i noć prolaze putem koji im je odredio… Sunce, mesec i sazvežđa… slede putanje koje su im određene… Godišnja doba, proleće, leto, jesen i zima mirno se smenjuju jedno za drugim“ (Kliment Rimski[7]).
Ištemo od Gospoda da nam taj blagoslov i dalje dariva: Daruj nam blagorastvorenje vazduha i pogodno vreme; daruj tihe kiše zemlji radi plodnosti (sveti Vasilije Veliki[8]).


NAPOMENE:

  1. Beseda 38,11, PG 36, 324A.
  2. Om. Na Postanje 13, 4, PG 53,109.
  3. Knjiga Nedoumica, PG 91,1356A.
  4. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Sabrane besede, Bgd 2005, Etička slova 1, 2,str. 256.
  5. Isto. Up Rim. 8,20-21
  6. Beseda 6,14, PG 35, 740C.
  7. Korinćanima 1. 20, PG 1, 248C-253A.
  8. Božanstvena Liturgija, Molitva pospe osvećenja Darova, Služebnik, Bgd. 1998,stp. 172.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *