NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Episkop sedi na Gornjem, Božijem mestu

Za najsvetijega patrijarha (ili visokopreosveštenoga mitropolita, ili preosveštenog episkopa) našega (ime), za časno prezviterstvo, u Hristu đakonstvo, za sav klir i verni narod, Gospodu se pomolimo.

Prilikom prvog vršenja Tajne Evharistije, činodejstvovao je [bio je Liturg] Sam ustrojitelj [promislitelj] našeg spasenja, Vladika Hristos. Nakon Njegovog Vaznesenja, Njegovo mesto pri vršenju svete Evharistije primila su Dvanaestorica apostola, a potom episkopi koje su apostoli hirotonisali. Kada su se, tokom vremena, umnožile pomesne Crkve, episkopi su počeli prezviterima da daju zapovest da sveštenosluže božanstvenu Liturgiju. Kako to bez prekida još uvek traje, to je sledstveno tome liturg [sveštenoslužitelj] Hristov naslednik.
Episkop sedi „na prestolu Hristovom kako bi se starao za pobožnost svoje Crkve i upravljao njome“ (Sveti Kliment Rimski[1]). U njegovoj ličnosti gledamo Hrista: „Episkopa treba da gledamo kao da je Sam Gospod“ (Sveti Ignatije Antiohijski[2]). Prisustvo episkopa na božanstvenoj Liturgiji, ili njegova saglasnost da se ona služi, predstavlja svedočanstvo o izvornosti ove Tajne: „Tajna Evharistije koju vrši episkop, ili onaj kome on dopusti, ima se smatrati valjanom.“[3]
Kada je u prvim godinama vizantijskog carstva božanstvena Liturgija počinjala Malim vhodom, prva liturgijska sveštenoradnja bio je ulazak episkopa u hram. Potom se episkop odevao u arhijerejske odežde u sredini hrama, kao što je i danas često praksa. Episkopovo odevanje simvoliše vaploćenje Logosa Božijeg. Kao što se „Logos Božiji, budući bestelesan, odenuo svetim telom Svete Djeve“ (sveti Ipolit Rimski[4]), tako se i arhijerej odeva u sveštenu odeždu, koja „ukazuje na vaploćenje Hristovo i na (obeležja) vaploćenja“ (Sv. Simeon Solunski[5]).
Arhijerej je poslan od Gospoda „koga šalje domaćin Hristos da upravlja Njegovim poslovima“ (Sv. Ignatije Antiohijski[6]). Dolazi u hram Gospodnji da vrši delo Hristovo: da vrati izgubljenu ovcu u stado Crkve. Omofor, episkopski deo odežde, simvoliše „spasenje i povratak zalutale ovce“[7]. Zato dok je odeva govori: Na ramena, Hriste, uzevši zabludelu prirodu, vazneo si se i priveo je Bogu i Ocu.[8]
Episkopov ulazak u hram, njegov doček od strane vernog naroda koji se već sabrao, njegovo odevanje u sredini hrama, sve to ističe izuzetni značaj episkopovog prisustva na božanstvenoj Liturgiji. Liturgijska praksa nam otkriva da je episkop živa ikona Vladike Hrista, Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje (Mt. 21,9). Verni narod koji se sabrao u hramu je po blagodati Izrailj koji dočekuje Mesiju.

* * *

Tokom trajanja božanstvene Liturgije episkop „sedi na gornjem, Božijem mestu“, a prezviteri [sveštenici] „na mestu sabora apostola“ (Sv. Ignatije Antiohijski[9]) Božanstvena Liturgija je ona ista Tajna Večera kojoj, zajedno sa apostolima (koje vidimo u ličnostima episkopa i sveštenika), prisustvuje i sabrani verni narod.
Vernici osećaju veličanstvenost sveštenog služenja i opasnosti kroz koje prolaze liturzi. Budući da dobro znaju kolika je moć zajedničke molitve, mole Hrista za episkopa. Svešteni Zlatoust kaže: „Ako bi neko iz vašeg sabranog mnoštva zatražio da se pojedinačno molite za spasenje episkopa, svako će gledati da to izbegne verujući da taj teret prevazilazi njegove moći. Ali kada svi zajedno čujete đakona i njegov vozglas Zapreosveštenog episkopa našega… Gospodu se pomolimo, ne izbegavate da izvršite zapovest, već revnosno uznosite molitvu, jer znate kolika je moć vašeg sabranja.“[10]
U veliku moć zajedničkih molitava uzdaju se sabrani vernici i odvažuju se da zamole Gospoda za one koji stoje „pored blažene i neporočne prirode“ (Sveti Zlatoust[11]): Gospode, pomiluj našeg oca episkopa, sveštenike i đakone Tvoje.


NAPOMENE:

  1. Omilija 3,60, PG 2, 149B.
  2. Efescima 6, PG 5, 649AB.
  3. Isti svetitelj, Mirnjnima 8, PG 5,713V.
  4. O Hristu i antihristu 4, PG 10, 732V.
  5. O svetoj Liturgiji 79, PG 155,256B.
  6. Efescima 6, PG 5, 649A.
  7. Up. Mt. 18, 12.
  8. Prvi Kanon Vasnesenja, pesma 7.
  9. Magnezijcima 6, PG 5, 668A. (Grafija reči „mesto“ – τοπος, u nekim izdanjima promenjena je u ?????)
  10. Om. O nejasnom značenju starozavetnih proroštava 2, 5, PG 56,182.
  11. ? sveštenstvu 3, 5, PG 48, 643.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *