NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

OTPUST

Blagoslov Gospodnji i milost

[U grčkom tekstu ponovo: Đakon: Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.]
Sveštenik: Blagoslov Gospodnji neka dođe na vas, Njegovom blagodaću i čovekoljubljem svagda, sada i u vekove vekova.
Narod: Amin.
Sveštenik: Slava Tebi, Hriste Bože, nado naša, slava Tebi.
[U grčkom tekstu: Čtec: u Služebniku: Narod]: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode, pomiluj, Gospode, pomiluj, Gospode, pomiluj, Oče Blagoslovi.
Sveštenik daje otpust ovako: ako je nedelja, govori: Vaskrsli iz mrtvih A ako nije: Hristos istiniti Bog naš, molitvama prečiste svoje Matere, [u grčkom tekstu: silom časnog i životvornog Krsta; uz pomoć časnih nebeskih bestelesnih Sila; moljenjima časnog, slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana,] svetih slavnih i svehvalnih Apostola, [svetih, slavnih i ovenčanih Mučenika] svetoga oca našega Jovana, arhiepiskopa carigradskoga [Zlatousta; prepodobnih i bogonosnih Otaca naših], svetoga (čiji je hram), i svetoga (čiji je dan), svetih i pravednih bogootaca Joakima i Ane i svih svetih da nas pomiluje i spase kao blag i čovekoljubiv.
[Molitvama svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj i spasi nas]
Narod: Amin.
[Sveštenik deli antidor govoreći: Blagoslov Gospodnji i milost neka dođe na vac. Poslednjem koji uzima antidor: Njegovom blagodaću i čovekoljubljem, cvagda, sada i u vekove vekova. Amin. Ovde se završava grčki tekst}..

Božanstvena Liturgija stigla je do svršetka. Sveštenik, „pošto krsnim znakom blagoslovi narod i pomoli se da dođe blagoslov Gospodnji, savršava otpust. Priziva našeg istinitoga Boga, Hrista, da nas sve pomiluje i spase, zastupništvom presvete Matere Njegove i svih Svetih. Istovremeno objavljuje i svedoči da smo se, domostrojem Spasitelja našega Hrista i božanskim činodejstvom, spasli i da ćemo se spasti. Svedoči, pored toga, da u našem spasenju sadejstvuju i molitve Presvete Bogorodice, koja je služitelj najveće Tajne (božanskog vaploćenja) i molitve svih onih koji su ovom Tajnom osvećeni“ (Sveti Simeon Solunski[1])
Sveštenik se moli „Da se spasemo, pošto se udostojimo milosti Božije, jer sa svoje strane nemamo da prinesemo ništa što je dostojno spasenja, nego svoje nadanje polažemo u čovekoljublje Onoga Koji jedini može da nas spase. Zbog toga sveštenik ovde pominje mnoge zastupnike koji u tome mogu da nam pomognu, a pre svih Presvetu Majku Božiju, čijim posredovanjem od samog početka bivamo pomilovani“ (Sveti Nikola Kavasila[2]).

* * *

Naposletku, liturg deli antidor [naforu]. Kao što i sama reč kaže, deli ga anti – umesto jedinstvenog Dara onima koji se tim Darom nisu pričestili: „Umesto Dara… pruža antidor onima koji nisu primili pričešće“[3]. Antidor „se razdaje i predaje kao neizrecivi blagoslov onima koji ga primaju sa verom.“[4]
Hleb koji se deli kao antidor je posvećen, jer je bio prinet Bogu. „Sa velikim blagočešćem vernici primaju komad Hleba i celivaju sveštenikovu desnicu, jer je ona maločas doticala presveto Telo Spasiteljevo, te je od Njega primila osvećenje, i verujemo da ga predaje onima koji se nje dotiču“ (Sveti Nikola Kavasila[5]).
Antidor je „izobraženje devstvenog tela“ Presvete Bogorodice. To je hleb od kojeg je izdvojen Agnec koji je postao Telo Hristovo, kao što se od Presvete Bogorodice neizrecivo rodio Hristos, Hleb života. Na božanstvenoj Liturgiji „kroz pričešće prečistim Telom Hrista i Boga našega, koji se od Nje rodio… verni primaju osvećenje i usinovljenje. A duhovni blagoslov i izlivanje drugih dobara hrišćanskom rodu nesumnjivo proishodi kroz razdavanje tela Bogorodičinog“, to jest antidora (Sveti German[6]).
Oni koji se nisu udostojili Dara, primaju duhovni blagoslov preko antidora. Blagoslov i milost Gospodnja se tako protežu na svu punotu vernih.


NAPOMENE:

  1. O svetoj Liturgiji 100, PG 155, 304AV.
  2. Tumačenje svete Liturgije, Pedeset četvrta beseda, Beseda, Novi Sad 2002, str.193-4. (PG 150, 489D)
  3. Sveti Simeon Solunski Tumačenje N. 101, PG 155,745D.
  4. Sveti German Sozercanje str. 452D.
  5. Tumačenje svete Liturgije, na istom mestu, str. 193. (PG 150, 489S)
  6. Sozercanje str. 452D – 453A.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *