NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

OTPUST

Budi ime Gospodnje blagosloveno

I tri puta se peva: Budi ime Gospodnje Blagosloveno od sada i doveka.
Sveštenik ulazi kroz Carske dveri i izišavši do Predloženja, tiho govori ovu molitvu:
Hriste Bože naš, Ti Sam jesi punoća Zakona i Proroka; Ti si ispunio sav Očev domostroj spasenja, ispuni radošću i veseljem srca naša svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ovo završno slavoslovlje imena Božijeg nalazimo u 112. Psalmu. Taj Psalm je prvi u nizu psalama (112-117) koje su pevali Jevreji na pashalnoj večeri. Gotovo je sigurno da su Gospod i Njegovi Učenici pevali Budi ime Gospodnje blagosloveno na završetku Tajne Večere[1].
Verni – današnji učenici Hristovi – pre no što odu iz gornje odaje, i sami slavoslove presveto ime svoga nebeskog Oca. Jer, kao što kaže svešteni Zlatoust, „tim imenom razorena je smrt… rajske dveri su širom otvorene, Sveti Duh je sišao, robovi su postali slobodni, neprijatelji su postali sinovi, tuđini naslednici, a ljudi Anđeli. Ma šta kažem Anđeli? Bog je postao čovek i čovek je postao bog. Nebo je primilo prirodu koja potiče od zemlje. Zemlja je primila, zajedno sa anđelskim vojskama, Onoga Koji sedi na Heruvimima. Bedem (između Boga i ljudi) je srušen, pregrada je pala, podeljeno se sjedinilo, tama se razišla, sinula je svetlost.“[2]
Za sva ta neizmerna dobročinstva kličemo Gospodu: Kako je divno Ime Tvoje po svoj zemlji! „Blagodareći tom imenu dostignuta su bezbrojna postignuća i ono nas uvodi u sveštenu mistagogiju. Razmišljajući o svemu što se na čudesan način postiže imenom Gospodnjim, Psalmopisac kaže: Sveto je i strašno Ime Njegovo (Ps. 110,9). A ako je sveto, sveta treba da su i usta koja ga slavoslove, sveta i čista“ (Sveti Jovan Zlatoust[3]). I upravo zato je naša sveta Crkva odredila da slavoslovimo presveto ime Gospodnje, tek pošto su naša usta osvećena pričasništvom Hristovim, Koji je jedini Sveti, istočnik svetosti.

* * *

Ispuni radošću i veseljem srca naša. „Kakva se radost ovde podrazumeva ovim rečima? Da nije možda ovosvetska? Daleko bilo!… Oni koji izgovaraju ovu molitvu podrazumevaju ovde onu radost koja nema ništa zajedničko sa ovim životom. Misle na radost Anđela, na nebesku radost. I ne traže je tek tako, nego je ištu sa prekomernom žudnjom. Jer ne kažu ‘podaj1, nego ‘ispuni’. I ne kažu ‘nas’, nego ‘srca naša’. Prema tome, ta radost je pre svega radost u srcu“ (Sveti Jovan Zlatoust[4]).


NAPOMENE:

  1. upor. Mt. 26, 30.
  2. Na Psalm 8.1, PG 55,107. upor. Jev. 2,14.
  3. Na Psalm 110, 7, PG 55, 289.
  4. Ha Mateja 55, 5 PG 58, 547.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *