NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

OTPUST

U miru iziđimo

Sveštenik: U miru iziđimo.[1]
Narod: U ime Gospodnje.
Đakon: Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sveštenik izlazi, staje iza amvona i govori glasno zaamvonu molitvu:
Gospode, Ti blagosiljaš one koji Tebe blagosiljaju, i osvećuješ one koji se u Tebe uzdaju, spasi narod tvoj i blagoslovi nasleđe tvoje, čuvaj punoću Crkve tvoje, osveti one koji ljube krasotu doma tvoga; Ti ih proslavi božanskom silom tvojom, i ne ostavi nas koji se u Tebe nadamo; daruj mir svetu tvome, Crkvama tvojim, ceeštenicima i svemu narodu tvome. Jer svaki dobri dar, i svaki savršeni poklon odozgo je, silazi od Tebe, Oca Svetlosti (Jk. 1,17), u Tebi slavu i blagodarenje i poklonjenje uznosimo, Ocu i Sinu i Cvetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.

Božanstvena Liturgija je putovanje do susreta i sjedinjenja čoveka sa Bogom. Taj cilj se već ostvario. Dospeli smo do kraja toga putovanja. Videli smo Svetlost istinsku. Videli smo preobraženje Gospodnje na liturgijskoj gori Tavorskoj. Pričestili smo se Njegovim svetim Telom i Njegovom prečistom Krvlju. I dok se jedva usuđujemo da prošapućemo preuzvišenom Posetiocu, Gospode, dobro nam je ovde biti (Mt. 17,4), Majka Crkva nas podseća da kraj liturgijskog putovanja treba da bude polazna tačka našeg duhovnog putovanja: U miru iziđimo. Treba da siđemo sa gore Preobraženja, kako bismo se vratili u svet i hodili putem svedočenja sopstvenim životom. To putovanje je svedočenje vernoga o Putu i Životu – to jest Hristu – koji boravi u tebi.
Tokom božanstvene Liturgije primili smo Hrista u sebe. Sada smo pozvani da Ga prenesemo u svet, da svedočimo Hristov život. „Treba da odemo sa sveštenog sabranja… kao da smo sišli sa samih nebesa“[2] tako da kada nas vide rođaci, prijatelji, ili neprijatelji, svi odmah shvate kakav smo dar primili u crkvi.
Nakon božanstvenog Pričešća izlazimo u svet kao hristonosni, duhonosni. Potom se borimo da Svetlost sačuvamo nedremanom i darove koje smo primili neoskvrnutim. Jer tada je i samo naše prisustvo dovoljno da se blagodat koju smo primili prenese u duše naše braće koja nisu bila na sabranju. Jer hristonosni vernik je zemlja koja sama od sebe donese (Mk. 4,28) plod.
Božanstvena Liturgija je počela u miru. I tokom njenog trajanja mnogo puta nam je od Boga podaren mir. Sada, kada nas liturg „otpušta sa sabranja, ponovo nam govori idite s mirom (Dap. 16,36). I uopšte, ne možemo ništa da kažemo, ili da učinimo bez mira.“[3]
Mir i ljubav su koren, a ujedno i plod, naše molitve na božanstvenoj Liturgiji: „Mir i ljubav, ne samo da čine našu molitvu blagougodnom, nego se rađaju i izlivaju iz iste molitve, te, kao božanske zrake – bliznakinje, uporedo rastu i usavršavaju se.“[4] I mi verni smo pozvani da sada svetu prinosimo ljubav i mir kao plod liturgijskog sabranja.


NAPOMENE:

  1. U prvim vekovima božanstvena Liturgija se završavala ovim vozglasom. Time je bio označen kraj evharistijskog sabranja i otpust vernih. Molitva koju potom izgovara sveštenik dodata je kasnije i zove se zaamvona molitva, jer se u početku izgovarala u sredini hrama, iza amvona. Na Svetoj Gori sveštenik počinje molitvu u svetom Oltaru i dok govori rečenicu i blagoslovi nasleđe tvoje, izlazi, blagosilja narod i produžuje molitvu pred Hristovom ikonom.
  2. Svešteni Zlatoust, Na reči „Ako je gladan neprijatelj tvoj“ 4, PG 51,179.
  3. Svešteni Zlatoust, Protiv Judejaca 3, 6, PG 48, 870. Rečenica idite s mirom danas je zamenjena rečenicom u miru iziđimo.
  4. Kalist i Ignatije Ksantopuli, O onima koji su poneli život u bezmolviju 8, F 4,202.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *