NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Ne nalazim reči, Spase

… Đakon izlazi, staje na obično mesto i govori:
Primivši božanske, svete, prečiste, nebeske, i životvorne, strašne Hristove Tajne, stojeći smerno, dostojno zablagodarimo Gospodu.
Narod: Gospode, pomiluj.
Đakon: Zaštiti, spasi, pomiluj, i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospode, pomiluj.
Đakon: Izmolivši sav dan savršen, svet, miran i bezgrešan, sami sebe ijedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.
Narod: Tebi, Gospode.
Onda sveštenik govori blagodarnu molitvu posle Pričešća svih:
Blagodarimo Ti, čovekoljubivi Vladiko, dobrotvore duša naših što si nas i u današnji dan udostojio tvojih nebeskih i besmrtnih Tajni. Ispravi put naš, utvrdi cve nas u strahu tvome, sačuvaj život naš, učvrsti korake naše, molitvama i moljenjima slavne Bogorodice i Prisnodjeve Marije i svih Svetih tvojih.
Vozglas: Jer si Ti osvećenje naše, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.

Ova blagodarna molitva priziva u naše sećanje blagodarenje Hristovih Učenika na svršetku Tajne Večere: I otpojavši hvalu, iziđoše na goru Maslinsku (Mt. 26, 30). Svešteni Zlatoust primećuje: „Ova poslednja molitva na božanstvenoj Liturgiji je simvol one [prve] molitve. Gospod je zablagodario, pre no što je sveto Telo i Krv Svoju pružio Učenicima, zato da bismo i mi zablagodarili. A po prinošenju je opet zablagodario i otpojao hvalu, kako bismo i mi to činili.“[1]
Sveti Jovan je sastavio jednu liturgijsku molitvu kao blagodarenje po božanstvenom Pričešću. Svetitelj oseća da nije u stanju rečima da izrazi dužnu zahvalnost Darodavcu Hristu. I moli Gospoda da sveštenoslužitelje i verne sačuva u časnom i neporočnom življenju, i da ih udostoji nebeske Trpeze do poslednjeg časa njihovog života:
Kakvom hvalom, kakvom pesmom, kakvim blagodarenjem, da uzvratimo Tebi, čovekoljubivom Bogu našemu, što si i nama na smrt osuđenima i nama u gresima pogruženima slobodu podario i učinio nas pričasnima besmrtnog i nebeskog uživanja u svetom Telu i Krvi Hrista Tvojega? Stoga Te molimo, učini neosudnim nas i sluge Tvoje služitelje: sačuvaj u časnom i neporočnom životu sa nama i narod koji se sa nama moli, i udostoj nas da budemo pričasni ovoj Tvojoj tajnoj Večeri do poslednjeg daha, na osvećenje duše i tela, kako bismo se udostojili i Tvoga Carstva nebeskog sa svima onima koji su Ti ugodili; molitvama i zastupništvom Presvete i prečiste Bogorodice i Prisnodjeve Marije i svih Svetih tvojih. Jer si svet i čovekoljubiv Bog i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, cada i uvek i u vekove vekova. Amin.[2]
Drugi svetitelj, sveti Simeon Novi Bogoslov, blagodari Gospodu po božanstvenom Pričešću. I pored nebeskog blagodatnog dara bogoslovstvovanja, koji je primio, kaže da nije u stanju da nađe reči da iskaže svu veličinu dobročinstava Božijih i da Mu na tome zablagodari:

„O Vladiko i Sazdatelju svega,
Ti Koji si nedostupan Serafimima,
ne samo što govoriš sa mnom, gledaš me i hraniš
nego si me udostojio da telo Tvoje,
učinivši ga sasuštastvenim meni,
dotičem i jedem i Kpv Tvoju presvetu da pijem…
Um mi se smućuje, a jezik oduzima
i ne nalazim reči, Spase,
da iznesem cva dela Tvoje dobrote
koja si učinio meni, sluzi Tvome…
Sjedinio si se sa mnom, Čovekoljupče, po bezmernoj milosti…
i kuću si moju nečistu očistio
i ušavši u nju, tu se nastanio, o Sveta Trojice, o Bože moj,
a potom si me učinio prestolom Božanstva Tvoga
i hramom Tvoje nedostupne slave i Carstva“[3]


NAPOMENE:

  1. Na Mateja 82, 2, PG 58, 740. U doba sveštenog Zlatousta ova blagodarna molitva je bila poslednja na božanstvenoj Liturgiji.
  2. U starije vreme ovo je bila zaamvona molitva na Liturgiji. (P. Trembelas, Tri Liturgije, Atina 1935, stp. 155.)
  3. Himna 20, 55-203, SC 174, 114-126,

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *