NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Mi i Hristos smo jedno

Ako je božanstvena Liturgija, u celini gledajući, more blagodati i ljubavi Božije, ako tokom celokupnog čina božanstvene Liturgije primamo blagodatne darove, onda u trenutku pričešća primamo i samoga Darodavca, Hrista: „Zaista, ne zajedničarimo u ničemu što je Njegovo, već u Njemu Samome“ (Sveti Nikola Kavasila[1]).
Kroz sveto Pričešće svi postajemo sa Hristom jedno jedino Telo. „Primaš Gospoda u naručje, sjedinjuješ se Njegovim svetim Telom, priopštavaš se Njegovom Telu koje se nalazi na nebu“, kaže svešteni Zlatoust[2]. Prečista Krv Vladičanska meša se sa našom krvlju i preobražava našu dušu. „Čini je krepkom i čistom i vodi je do nemerljive lepote“[3] božanskog Praobraza. Mi ljudi sazdani smo po obličju Božijem i „Njegova Krv ponovo oživljava u nama to carsko obličje. Krv Njegova rađa neopisivu krasotu i ne dopušta da presahne plemenito poreklo naše duše, jer je neprestano napaja i hrani… Njegova Krv je spasenje naše duše, jer se duša omiva i ukrašava, pa se tako ponovo razgara. Blagodareći prečasnoj Krvi Njegovoj naš um postaje blistaviji od ognja, a duša sjajnija od zlata.“[4]
Ušavši u nas, Hristos ne osvećuje samo našu dušu, nego celokupno naše biće. Jer se kroz sveto Pričešće sjedinjuje Telo sa telom, Krv sa krvlju. „O, kakvo je veličanstvo svetih Tajni! Kako li je samo uzvišeno to što se Hristov um sjedinjuje s našim umom, to što se Njegova volja smeša sa našom voljom, Njegovo Telo sa našim telom i Njegova Krv sa našom krvlju! Koliko li će biti uzvišen naš um kad njime božanski um preovlada, i kakva će biti naša volja kad njome ovlada božanska volja, i kakvo će biti ovo zemno telo kad ga onaj božanski oganj obuzme!“ (Sveti Nikola Kavasila[5]). Pričešće prečistim Tajnama „sve one koji se dostojno pričešćuju pokazuje podobnima – po blagodati i priopštenju – Onome Koji je po prirodi Dobar i Blag“ (Sveti Maksim Ispovednik[6]).
Podstaknut ljubavlju, Bog nam je predao tajnu božanstvenog Pričešća kako bismo se obožili. Hristos „je nas radi krsnom smrću žrtvovao samoga Sebe i neprestano predaje Svoje prečisto Telo na žrtvu i svakoga dana nam ga zgotovljava kao gozbu da bi nahranio naše duše. Kako bismo, hraneći se svetim Telom Njegovim i napajajući se časnom Krvlju Njegovom i sjedinjujući se tako s Njim, postajali bolji no što jesmo, kako bismo se preobražavali i stremili naviše… Tako da ne bismo više pripadali samima sebi, nego Onome Koji nas je prisajedinio samome Sebi putem besmrtne Večere“ (Prepodobni Nikita Stitat[7]).
Sveti Simeon Novi Bogoslov pesmom proslavlja Gospoda posle božanstvenog Pričešća.

„Koliko je neizmerno milosrđe Tvoje, Spase?
Kako udostoji mene da deo Tvoga Tela postanem,
kada sam nečist, bludan i razbludan?
Kako na mene navuče presjajnu košulju
što osijanjem blista i zari sjajnom svetlošću besmrtnosti
i sve moje udove pretvori u svetlost?
Celo se Telo Tvoje, prečisto i božansko,
to osijanje ognja Tvoga Božanstva,
smeša i neizrecivo sjedini…
Priopštih se, znam, i Božanstvu Tvome
i postadoh Tvoje sveprečisto Telo,
postadoh čestica Njegova sveblistava,
čestica istinski sveta,
čestica svetlozarna, prozirna i svezarna.“[8]

Neizrecivu Tajnu Božijeg sjedinjenja sa čovekom svešteni Zlatoust opisuje jednim jedinim izrazom „Mi i Hristos smo jedno“.[9]


NAPOMENE:

  1. O životu u Hristu, Četvrta beseda, Beseda Novi Sad 2002. str. 120. (PG 150,584D.)
  2. Na poslanicu Kološanima, 6,4, PG 62, 342.
  3. Sveti Jovan Zlatoust, Na poslanicu Jevrejima 16,2, PG 63,125.
  4. Isti svetitelj, Na Jovana, 46, 3, PG 59,261.
  5. O životu u Hristu, Četvrta beseda, Beseda Novi Sad 2002. str. 121. (PG 150, 584D-585A.)
  6. Mistagogija 21, PG 91,697A.
  7. Druga stotina poglavlja o prirodi 94, F 3, 323.
  8. Himna 2,117, SC 156,1768.
  9. Na poslanicu Jevrejima, 6, 3, PG 63, 58.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *