NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Čovek je hristonosni hram

Stvoritelj je čoveku, kao osobiti blagoslov, podario mogućnost da postane Njegov hram: „Istinski hram Božiji i Presto [Žrtvenik] u čulnom svetu može da bude jedino čovečija priroda“ (Blaženi Nikola Kavasila[1]) Ovu mogućnost je čoveku po presazdanju ponovo podario Hristos: „Svaki verujući je sada (nakon Hristovog vaploćenja) boravište i hram Božiji, jer ima Hrista Koji u njemu boravi“ (sveti Kiril Aleksandrijski[2]). Celokupni naš život, dakle, treba da bude takav kao da bi u nama mogao da boravi Sam Gospod, „kako bismo bili Njegovi hramovi i kako bi Sam Bog bio u nama“ (Sveti Ignatije Bogonosac[3]).
U svetom Hramu Božijem vernici primaju Utešiteljev dar koji ih osveštava i preobražava u blagoslovenu građu od koje se podiže Crkva. „Jer Crkva nije ništa drugo do hram sazdan od naših duša“ (Svešteni Zlatoust[4]). Svi mi vernici smo „kamenje Očevog hrama pripremljeni za zdanje koje sazdava Bog Otac“ (Sveti Ignatije Bogonosac[5]).
Jedan apostolski Otac kazuje viđenje koje je imao: šestorici mladića pomažu mnogi drugi da sazidaju ogromnu kulu na vodi. Zdanje same kule je tako savršeno da se uopšte ne može uočiti vezivo među kamenovima. Zatim se javlja Crkva u liku jedne ugledne Gospođe i tumači viđenje: „Kula, dakle, koju vidiš da se gradi, to sam ja, Crkva… Gradi se na vodi jer je život naš vodom spasen i biće (Potop i sveto Krštenje). Utemeljena je kula rečju Svedržiteljskog i slavnog Imena (Božijeg)… Šest mladića su Anđeli Božiji… A kamenje… su apostoli, episkopi, učitelji i đakoni koji su hodili i živeli po čistoti Božijoj…“[6] Jedni su još u ovom životu, a druti su se već upokojili. Uvek su se međusobno slagali i živeli u miru. Zato se kamenje tako dobro uklapa pri izgradnji kule i ne vide se spojevi, pa sve izgleda kao jedan jedini kamen.

* * *

Božanstvenim Pričešćem čovek u celosti postaje „hram hristonosni“[7] i svaki deo njegovog tela je deo hrama Hristovog. Evharistijska Trpeza „nas nastanjuje u Hristu i Hrista u nama. Zato kaže: u meni prebiva i ja u njemu… (Jn.6,56). Hristos je u isti mah i naš prebivalac i naše prebivalište. On prebiva u nama da bismo bili blaženi za svoje Obitavalište, a blaženi smo opet, jer smo postali boravište takvom Obitavaocu“ (Blaženi Nikola Kavasila[8]).
Sveti Maksim Ispovednik kaže da je čovek „mistična Crkva“. Telo čovekovo je naos, duša je sveti Oltar, a um je sveti Žrtvenik. „Umom, kao žrtvenikom, u ćutanju koje govori i mnogo kaže, čovek priziva mnogoslavljeno bezmolvije Božanstva… Po mističnom bogoslovlju sjedinjuje se sa Božanstvom, koliko je to čoveku moguće, i postaje, kao što i treba da bude, onaj ko se udostojio da primi posetu Božiju i koji je primio pečat Njegovog blistavog osijanja.“[9]
Hram je okrenut prema istoku, „kako bismo svoj pogled uprli u raj“ (Atanasije Veliki[10]), po ugledu na Edemski raj koji beše nasađen na istoku (l.Moj. 2,8). Ploveći morem života uputili smo se ka večno sjajnoj Svetlosti. Hristos je Svetlost koja obasjava pravednike na njihovom zemaljskom putovanju. „Tako stižu u život večni blistajući Svetlošću u kojoj su proživeli sve svoje vreme“ (prepodobni Nikola Kavasila[11]).
Hitamo ka gornjem Jerusalimu. Onamo gde noći više neće biti, i neće trebati svetiljke, ni svetlosti sunčane, jer će svetitelje obasjavati Gospod Bog (Otk. 22,5). Onamo gde je Bog u pravom smislu reči i bespovratno hram svetitelja: a hrama ne videh u njemu jer hram je njegov Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje (Otk. 21,22).


NAPOMENE:

  1. O životu u Hristu 5, PG 150, 629C.
  2. O klanjanju u Duhu 10, PG 68, 656C.
  3. Efescima 15, PG 5, 657A.
  4. Om. na Poslanicu Efescima 10, 2, PG 62, 78.
  5. Efescima 9, PG 5,652B.
  6. Jermin Pastir 1, viđenje 3,25, V 3,435. Dela apostolskih učenika Vrnjačka Banja 1999.
  7. Sveti Jovan Zlatoust, Poslanica palom Teodoru 1,1, PG 47, 277.
  8. O životu u Hristu 4, PG 150, 584BC.
  9. Mistagogija 4, PG 91, 672BC.
  10. Velmoži Antiohu 37, PG 28, 620B
  11. O životu u Hristu 4, PG 150, 624B.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *