NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

 

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE
Komentari i napomene profesora V. N. Iljina
 

 
SVETA I VELIKA SREDA
 
U ovaj dan dva događaja dominiraju u bogoslužbenim tekstovima. To su pokajanje bludne žene koja izliva miro na noge Gospoda i pomisao zločestivog Jude na izdaju svoga Učitelja (kao i pojava istovetne, bogoubistvene misli kod neprajatelja Hristovih).
Ovde, kao da na neki način imamo praobraz onoga šta će se desiti. Naime, u centru je Hristos, nevina žrtva; pred Njegovim nogama je bludnica koja se kaje i koja traži oproštaj za učinjene grehove, isto ono šta će, razapet na krstu, učiniti i blagorazumni razbojnik koji je poverovao u Gospoda. Sa druge strane je Juda, koji osuđuje pokajno molitveni akt bludne žene, tj. njen postupak da na noge Spasitelja izliva skupoceno miro. I upravo, dok ova žena pokajno plače kraj nogu Spasitelja sveta, u Judi se pojavljuje pomisao i želja da izda svoga Izbavitelja.
Grešnica celiva noge koje će ubrzo sa dva klina biti prikovane za krst, a oproštaj njenih grehova podaruje joj Onaj koji je spreman da strada i da svakog čoveka zaštati Svojim bezgrešaim telom, preuzimajući teret stradanja. To je suština reči proroka Isaije, koji kaže: „Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu na šega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo“ (Is. 53,5).
Krajnji greh je odbacivanje, neprihvatanje božanske i žavotvorne istine, isto kao i odbacivanje ljubavi koja se daje u zameiu za stradanja, a upravo u projavljenom koristoljublju i Judinoj pohlepi, možemo videti nemerljivu neljubav i gordost koju greh postojano nosi sa sobom.
Pokajni plač bludnice sa svom silinom prepoznajemo u samoglasnima monahinje Kasijane (jutrenja, 8. glas). Ovde, kroz usta grešnice, sveta Crkva izlaže jedan od osnovnih dogmata: Jlogoc stradava radi izbavljenja čoveka koji je zbog grehopada izgubio zajednicu sa Tvorcem.
 
Gospode, žena koja je pala u mnoge grehe,
osetivši Tvoje Božanstvo,
uzela je čin mironosice,
i ridajući Tebi miro pre pogreba prinosi.
Avaj meni! Govoreći jer noć mi je
raspaljivanje bluda neizdrživog,
a mračna i bez zraka je želja Greha!
 
Primi moje izvore suza,
Ti koji oblacima nizvodiš vodu mora.
Prigni se mojim srdačnim uzdasima,
Ti koji si priklonio nebesa
neizrecivim snishođenjem tvojim.
 
Da celivam prečiste noge tvoje,
i obrišem ih opet kosom glave moje,
od kojih se Eva u raju,
predveče šum ušima čuvši,
strahom sakrila.
 
Mnoštva Grehova mojih,
i bezdane sudova tvojih ko će ispitati.
Dušespašče Spasv moj,
ne prezri mene, sluškinju tvoju,
Ti koji imaš neizmernu milost.
 
Ova stihira se prouznosi u Veliku sredu (na sjedinjenju sa liturgijom pređeosvećenih Darova), na Gospode Tebi zovem… Kroz lik bludne žene, ovde se na pokajne suze pozivaju svi grešnici, svi oni koji su pali u blud jer on (blud), on je onaj oštri žalac, klinovi koji zabadaju u ruke i noge raspetog Hrista jer, greh je zapravo izopačenje, sve ono šta je suprotno Hristu i Njegovom učenju.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *