NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE

 

TUMAČENJE BOGOSLUŽENJA STRASNE SEDMICE I PASHE
Komentari i napomene profesora V. N. Iljina
 

 
SVETA I VELIKA SUBOTA
JUTRENJA
 
Jutrenja Velike subote započinje kao obično: posle šestopsalmija i velike jektenije peva se tropar Blagoobrazni Josif…, a zatim:
 
Slava…
 
Kada si sišao k smrti, Živote besmrtni,
tada si Ad umrtvio blistanjem Božanstva;
a kada si umrle iz preispodnje vaskrsao,
sve Sile Nebeske klicahu:
Životodavče Hriste Bože naš, slava Tebi
I sada…
Mironosicama ženama kraj groba
prišavši anđeo govoraše:
Mirisi mrtvima priliče,
a Hristos se pokaza truleži stran.
 
Već smo napomenuli da se ove pesme pojavljuju pri kraju službe večernje na Veliki petak, i da one izražavaju osnovni smisao Velike subote: životvorno upokojenje Hrista telom u grobu, Njegov pobednički silazak (dušom) u Ad, i da to, sve zajedno, projavljuje zoru Pashe sa njenim prvim zracima.
Pobedonosnog i Krepkog Gospoda, sveta Crkva ispoveda i kroz tristatije neporočnih. Arhimandrit Mihail iznosi pretpostavku da je na Tajnoj Večeri, pored ostalih psalama, prouznošen i Ps. 118, a naglašavajući izraz „pevali“ (pogl. Mt. 26, 30; Mk. 14, 26), on kaže: „U nastavku pashalne večere, Jevreji su pevali psalme na „Aliluja“, tj. Ps. 113-118, deleći ih na dva“ dela: Ps. 113 i Ps. 114, pevali su u vreme večere, a ostale psalme po okončanju jela. Gospod je sa svojim učenicima, po svemu sudeći, sledio ovaj običaj, tako da je iz doma izašao uz pevanje Ps. 115-118″.[1]
Ukoliko je pretpostavka arhimandrita Mihaila tačna, tada je Gospod, krećući na stradanja, umirio i Sebe i sve prisutne, pevanjem ovog psalma koji se stihoslovi i nad Njegovim telom.
To je velika i nada i uteha za sve verujuće kada se rastaju sa dragim i bliskim osobama.
Posle čitanja Ps. 50, započinje pevanje kanona Talasima mopckim…, koji ćemo navesti u celosti:
 
Prva pesma
 
Irmos: Onoga koji je nekada talasima morskim pokorio gonitelja mučitelja, pod zemlju (danas) sakriše potomci onda spasenih. No mi, kao devojke, pevajmo Gospodu: Jer se slavno proslavi.
Tropari: Gospode Bože moj, ishodnu i nadgrobnu pesmu pevam Tebi, Koji si mi pogrebom tvojim otvorio ulaze života, i smrću smrt i Ad umrtvio.
Tebe gope š prestolu, i dole u grobu, Spase moj, shvatajući sva nadsvetska i podzemna bića, potresahu se zbog tvog umrtvljenja, jer si nadumno viđen mrtav, Živonačalniče.
Da ispuniš sve slavom svojom, sišao si u dubinu zemlje; jer od Tebe se ne utaji sastav moj koji je u Adamu; i pogreben, mene istrulela novotvoriš Čovekoljubče.
 
Treća pesma
 
Irmos: Tebe koji si na vodama obesio svu zemlju nezadržno, tvar videvši na Golgoti obešena, užasom mnogim bi obuzeta, vapijući: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.
Tropari: Simvole pogrebenja Tvoga pokazao si, umnoživši viđenja; a sada tajne tvoje bogočovečno si razjasnio, i onima u Adu, Vladiko, koji vapiju: Nema seetoga, osim tebe, Gospode.
Raširio si ruke, i sjedinio si ranije rastavljene. A savijanjem, Spase, u plaštanici i Grobu razrešio si okovane koji vapiju: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.
Grobom i pečatima, obuhvaćen si dobrovoljno, nesmestivi, jer si bogodelatno u delima pokazao silu tvoju, onima koji poju, Čovekoljubče: Nema svetoga, osim Tebe, Gospode.
 
Četvrta pesma
 
Irmos; Avakum providevši tvoje na Krstu smirenje, u zanosu klicaše: Ti si prorekao državu moćnoga, Dobri, zajedničareći sa onima u Adu, kao svemoćan.
Tropari: Sedmi dan osvetio si danas, kojega si ranije blagoslovio prestankom od dela; jer stvaraš sve i sva, i novotvoriš subotvujući, Spase moj, i oživljavajući.
Snagom boljega, kojim si Ti pobedio, duša tvoja od tela se razluči, raskidajući dvojne veze, smrti i Ada, silom tvojom, Logose.
Ad sretnuvši Te, Reči, ugorča se, gledajući. čoveka obožena, ranama pokrivena, i Seemogućnodelatna, pa od strašnog viđenja, pogibe.
 
Peta pesma
 
Irmos: Videvši Isaija, nezalaznu svetlost tvoga Bogojavljenja, Hriste, koje se milostivo prema nama dogodilo, jutrenjujući od noći, klicaše: Vaskrsnuće mrtvi, i ustaće oni koji su u grobovima, i svi na zemlji obradovaće se.
Tropari: Novotvoriš zemnorodne, Tvorče, postavši zemljan, i plaštanica i grob objavljuju, Reči, tajnu koja Ti je saprisutna; jer Blagorazumni savetnik, predstavlja savet Onoga koji Te je rodio, i u Tebi me veličanstveno novotvori.
Smrću smrtno, i pogrebom truležno pretvaraš, jer netljeno tvoriš bogodolično, obesmrtujući što si primio; jer telo tvoje ne vide truleži, Vladiko, niti duša tvoja čudesnim načinom u Adu ne bi ostavljena.
Iz bezbračne prošavši, i proboden u rebra, Stvoritelju moj, iz njih si učinio obnovljenje Eve, postavši Adam; usnuvši nadprirodno snom prirodnoživim, i život podigavši iz sna i truleži, kao Svemoćan.
 
Šesta pesma
 
Irmos: Bi progutan, ali ne zadržan u utrobi kitovoj Jona. Jer noseći praobraz Tebe Koji si stradao i pogrebu bio predan, kao iz odaje, iz zveri iziđe, i govoraše straži: Vi koji čuvate sujetno i lažno, milost ste sebi izgubili.
Tropari: Ubijen si bio, ali se nisi odvojio, Reči, od tela koje si primio, jer i ako se i razori hram tvoj u vreme stradanja, ali i tako jedna beše Ipostas Božanstva u tela tvog. Jer u oboma Jedan si Sin, Reči Božija, Bog i čovek.
Čovekoubistven, no ne bogoubistven bi pad Adamov;jer ako i postrada tela tvoga zemljana suština, ali Božanstvo ostade nestradalno; a truležno tvoje na netruležno si promenio, i vaskrsenjem pokazao si izvor života netruležnog.
Caruje Ad, ali ne vlada večno nad rodom čovečijim, jer Ti, položivši se u grob, Moćni, živonačalnom desnicom brave smrti si razvalio, i propovedao si tamo usnulima od veka, nelažno izbavljenje, postavši Spase, prvorođeni iz mrtvih.
 
Sedma pesma
 
Irmos; Neizrecivo čudo! Onaj koji je u peći izbavio prepodobne Mladiće iz plamena, polaže se u grob mrtav, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.
Tropari: Ranjen bi Ad, primivši u srce, Ranjenoga kopljem u rebra; i stenje ognjem božanskim uništavan, na spasenje nas koji, pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.
Sjajan Grob! jer primivši u sebe Stvoritelja kao spavajućeg, pokaza se božanska riznica života, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.
Zakonom umirućih, polaganje u Grob prima Život cvux, i Njega pokazuje izvorom vaskrsenja, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.
Jedno beše Božanstvo Hristovo u Adu, i u Grobu, i u Raju, nerazdvojno sa Ocem i Duhom, na spasenje nas koji pevamo: Izbavitelju Bože, blagosloven jesi.
 
Osma pesma
 
Irmos: Nek istupi iz sebe drhteći nebo, i nek se zatresu temelji zemlje, jer gle u mrtve se računa Onaj koji živi na visinama; i u grob mali prima se kao stranac; Njega Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.
Tropari: Razruši se prečisti hram, a vaspostavlja palu skiniju: jer Adamu prvome, Drugi, Koji na visinama živi, siđe do Adovih riznica; Njega Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.
Prestade smelost Učenika, a Arimatejac Josif prvenstvu je jer gledajući mrtva i naga Boga nad svima, izmoljava i sahranjuje, kličući: Mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.
O čudesa novih! O dobrote! O neizrazivog strpljenja! Jer voljno se pod zemljom zapečaćuje, Onaj koji živi na visinama, i kao varalica BOG biva klevetan; Njega mladići blagoslovite, sveštenici pojte, narodi preuznosite, u sve vekove.
 
Deveta pesma
 
Irmos: He ridaj mene mati, gledajući u grobu Sina, koga si u utrobi bezsemeno začela; jer ću vaskrsnuti i proslaviću se, i izneću u slavi, neprestano kao BOG, one koji Te verom I ljubavlju veličaju.
Tropari: U stranom tvom porođaju, izbegavši bolove nadprirodno, bejah blažena, Bespočetni Sine; a sada Tebe, Bože moj, gledajući bezdahna mrtva, mačem žalosti probodena sam strašno; no vaskrsni, da se uzveličam.
Zemlja te pokriva po mojoj volji, no straše se Adovi vratari, Mati, videći Me odevena u okrvavljenu haljinu osvete; jer, porazivši neprijatelje krstom kao BOG, vaskrsnuću odmah, i uzveličaću te.
Nek’ se raduje tvar, nek se vesele svi zemnorodni, jer neprijatelj Ad bi oplenjen; žene s mirom neka susreću, jer izbavljam sverodnog Adama sa Evom, i u treći dan ću vaskrsnuti.
 
Irmosi koje susrećemo u navedenom kanonu, delo su jedne žene, najverovatnije monahinje, Kasije (9. vek). Prve četiri pesme delo su Marka Monaha, a ostale su delo Kosme Majumskog (8. vek).
Nakon šesge pesme pevaju se kondak i ikos (6. glas), i čita se Sinaksar, kome prethodi stih, koji više podseća na dvostihni epigraf:
 
Uzalud čuvaš Grob, stražo!
Jer raka ne može zadržati Samoživot.
 
Kada je reč o Sinaksaru, ne obazirući se na njegovu relativnu kratkoću, njega odlikuju izuzetne bogoslovske misli, umetnički izrazi i krajnje jasna formulacija:
„U svetu i Veliku Subotu praznujemo bogotelesno pogrebenje Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, i njegov silazak u Ad. Time je rod naš, pozvan iz truleži, prešao ka večnom životu. Jer sve dane u godini prevazilazi sveta Četrdesetnica; a u njoj opet, ova sveta i Velika Sedmica najveća je; i u njoj Velikoj Sedmici opet najveća je ova Velika i sveta Subota. A naziva se Velika Sedmica, ne kao da su duži ovi dani, ili sati, nego što su velika i nadprirodna čudesa, i izuzetna dela Cpaca našega koja su se u njoj desila, a naročito danas. Jer kao u prvom stvaranju svega, svako delo učinivši Bog, i na kraju najvažnije, u šesti dan sazdavši čoveka, u sedmi dan počinu od svih dela svojih, i osveti ga, nazvavši ga Subota, jer ono znači odmor. Tako i u uređenju duhovnog sveta sve izvrsno učinivši, i u šesti dan opet vaspostavivši, istrulelog čoveka i obnovivši ga živonosnim Krstom i smrću, i sadašnji opet sedmi dan upokoji, savršenim odmorom od dela, usnuvši Životoprirodnim i spasonosnim snom, Jer silazi Reč Božija s telom u grob, a silazi i u Ad netljenom božanskom dušom svojom, koja se smrću razdvojila od tela, koju je predao u ruke Ocu, Kome je i Svoju Krv prineo, iako On nije tražio, a koja je postala naše izbavljenje, Jer nije duša Gospoda bila zadržana u Adu, kao duše drugih svetaca. Jer kako? Ništa ona nije imala na sebi od praroditeljske kletve, kao oni. No ni krv nije uzeo neprijatelj naš đavo, iako nas je držao, kojom smo bili kupljeni. Jer kako drugačije, do samo od Boga? No i Boga njegov razbojnik đavo hteo je da uzme. Ipak telesno, uselio se u grob Gospod naš Isus Hristos, i s božanstvom koje je bilo tesno sjedinjeno sa telom. A beše s Razbojnikom i u Raju, i u Adu beše, kao što je rečeno, sa oboženom dušom svojom. A nadprirodno beše s Ocem, i Duhom, sedeći s Njima, kao Bog neograničen, a beše svuda, jer nimalo Božanstvo u grobu ne stradaše, kao ni na Krstu. I tljenije, dakle, telo Gospodnje pretrpe, tj. razrešenje duše od tela; a truležnost, tj. raspadanje tela i udova, potpunog gubljenja nikako. No Josif skinuvši, dakle, sveto telo Gospodnje, u grob novi sahranjuje, jer beše blizu vrtu, i kamen vrlo veliki na ulazu groba položi. A Judejci po Petku, pristupivši govore Pilatu: Gospodine, setismo se, da ova varalica reče, dok još beše žnv: Posle tri dana ustaću. Smatramo da bi bilo dobro da tvoja vlast naredi vojnicima da utvrde grob. Odgovori Pilat: Ako je dakle varalica, što se brinete za reči njegove? Dok beše živ, kao da svedočahu da je umro. A kad je rekao: Ustaću! nisu li od pozivanja na Jonu to zaključili? O, kako bezumnici sve što sami činjahu, protiv sebe činjaju ne razumevajući! A po zapovesti Pilata, sami sa svojim vojnicima utvrdiše grob i jako zapečatiše, da ne bi vaskrsenje Hristovo bilo poricano, da je bila tuđa straža i pečati. No Ad od sada se grči i bezumstvuje, osećajući ogromnu silu, povrati dakle Hrista, tvrdi i krajeugaoni kamen, koga je na kratko bio progutao. I sve koje je od veka imao u utrobi, učinivši ih hranom. Neizrecivim snishođenjem tvojim, Hriste Bože naš, pomiluj nas. Amin.
Pasha je već tu, u Velikoj suboti, poput ploda u majčinoj utrobi; i zaista, za još nekoliko trenutaka, dogodiće se preslavno rođenje tog Ploda, dogodiće se Praznik nad praznicima i Radost nad radostima.
Kakav je to gledani prizor?
Kakav je to sadašnji odmor?
Car vekova, izvršivši stradanjem domostroj,
u grobu subotstvuje, darujući nam novo subotstvovanje.
Njemu uskliknimo: Vaskrsni Bože, sudi zemlji,
jep Tu caruješ od veka, imajući neizmernu veliku milost}
 
Ovde u prvi plan istupa jedan vaskrsni motiv liturgije na Velnku subotu. Naime, kroz reči navedene stihire, kao i kroz ostale himne koje se prouznose tog dana, sve više i više primećujemo projavljenje svetlosti nastupajućeg vaskrsenja, svetlosti koja razgoni tamu Golgote i groba.
Sveštenik se oblači u puno odejanije i tri puta okadivši plaštanicu, izlazi sa njom i sa svetim Jevanđeljem na trokratni ophod oko hrama uz pevanje Trisvetog.
Po ulasku u hram, peva se tropar Blagoobrazni Josif…, a za tim i tropar proroštva (2. glas):
 
Hriste, Koji držiš sve krajeve,
izvoleo si da budeš grobom držan,
da bi iz Adovih žvala izbavio čovečanstvo
i vaskrsnuvši oživio nas, kao Bog besmrtan.
 
Čitanje iz Knjige proroka Jezekilja (37, 1-14), značajno je zbog toga što nam daje sliku sveopšteg vaskrsenja prilikom Drugog Hristovog dolaska, nadopunjujući istovremeno sliku Suda koja nam je data kroz Matejevo jevanđelje i Jovanovo Otkrivenje.
Nakon čitanja proroštva, sledi prokimen (iz Ps. 9), na 7. glas:
Vaskrsni, Gospode Bože moj, neka se uzvisi ruka tvoja, ne zaboravi sasvim ubogih tvojih.
 
Stih:
 
Hvaliću Te, Gospode, svim srcem mojim, javljaću sva čudesa tvoja.
 
Nakon prokimena čita se Apostol (1. Kor. 5,68 i Gal. 3,13-14), gde su ova dva dela iz Poslanica spojena u jednu celinu, jer oba fragmenta kazuju o neophodnosti našeg odstupanja od starih grehova i navika, napominjući da nam je potrebno da se sa svetlim praznikom Pashe sretnemo u bračnoj odeždi posta i pokajanja.
Zatim sledi pevanje Aliluja (5. glas), i pevanje stihova:
 
Da vaskrsne Bog, I razveju se neprijatelji njegovi,
i da beže od lica njegova svi koji Ga mrze.
Kao što iščezava dim, da iščeznu;
kao što se topi vosak, na domaku ognja.
Tako da se podignu grešnici od lica Božija, a pravednici da se uzvesele.
 
Sledi zatim čitanje Jevanđelja (Mt. 27,62-66; začalo 134).
Na kraju biva celivanje plaštanice, prilikom pevanja stihire: Priđite, ublažim Josifa…
Što se tiče časova, oni se služe u svoje vreme (po ustavu).
 


 
NAPOMENE:

  1. Arhimapdrit Mihail, Tumačenje Matejevog jevšđelja, Moskva, 1871. /na ruskom/.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *