NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava četvrta
 
Kušanje Hrista u pustinji, početak propovedi u Galileji,
poziv prvih Apostola, prva čudesa
 
1. Tada Isusa odvede Duh u pustinju.
 
Da bi nas naučio da posle krštenja još više treba da očekujemo iskušenja, Duh Sveti odvodi Isusa u pustinju, jer (Gospod) ništa nije činio bez Duha. A u pustinju[1] Ga odvodi želeći da nam pokaže kako nas đavo iskušava onda kada vidi da smo sami i nemamo nikoga da nam pomogne. Zato ne smemo da živimo bez saveta, uzdajući se u sebe.
 
Da ga đavo kuša.
 
Đavo se naziva „klevetnikom“ zato što je Boga oklevetao pred Adamom kada mu je rekao: „Bog vam zavidi.“ Čak i sada, đavo pred nama kleveće vrlinu.
 
2. I postivši. Postio je kako bi nam pokazao da je post[2] jako oružje protiv iskušenja, kao što je stomakouga đanje početak svakog greha.
 
Dana četrdeset i noći četrdeset.
 
Postio je onoliko koliko su postili Mojsej i Ilija,[3] jer da je postio duže od njih, onda bi Njegovo ovaploćenje izgledalo prividno.
 
Naposljetku ogladnje.
 
Ogladneo je onda kada je to sam dopustio Svojoj (ljudskoj) prirodi, kako bi dao priliku đavolu da Ga iskuša glađu, i Svojim ga trpljenjem savladao i porazio, te nama darovao pobedu.
 
3. I pristupi k njemu kušač i reče: Ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo postanu hljebovi.
 
Nečastivi je čuo glas s neba („Ovo je Sin Moj…“), a potom je video da je Gospod ogladneo, pa se zbunio, čudeći se kako Sin Božji može da ogladni. Zato Ga i kuša da bi to saznao. Laska Mu govoreći: „Ako si Sin Božji…“, želeći da Ga prevari. Ali pitaš se: „Kakav je to greh pretvoriti kamenje u hlebove?“ Onda znaj: (po)slušati đavola ma u čemu – greh je. Uostalom, vidiš da on nije rekao: „Reci da ovaj kamen postane hleb“, već kaže „ovo kamenje“, želeći tako da navede Hrista u neumerenost, jer je gladnome i jedan hleb sasvim dovoljan. Zato ga Hristos nije (po)slušao.
 
4. A on odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih.
 
Ovo svedočanstvo je uzeto iz Starog Zaveta, jer su to reči Mojsejeve. Jevreji su se takođe hranili manom, koja nije bila pravi hleb, već je, po reči Božjoj, zadovoljavala sve potrebe Jevreja i postajala ona hrana koju su ljudi želeli da jedu. Kada bi Jevrejin, naime, poželeo ribu, jaje, ili sir, mana je u ustima dobijala ukus te hrane.
 
5-6. Tada ga đavo odvede u Sveti grad i postavi ga na krilo hrama. Pa mu reče: Ako si Sin Božji, skoči dolje, jer je pisano: Anđelima svojim zapovijediće za tebe i uzeće te na ruke, da kako ne zapneš za kamen nogom svojom.
 
Govoreći mu: „Ako si Sin Božji…“, đavo kao da hoće da kaže: „Ne verujem glasu s neba, ali ako si Ti zaista Sin Božji, pokaži mi to.“ „Ali, jadniče, ako On i jeste Sin Božji, zar da se baci sa Hrama po tvojoj reči? Tvojoj surovosti je svojstveno da baca u provaliju one koji su opsednuti, a Božje je da ih spasava.“ Reči: „uzeće te na ruke…“ ne odnose se na Hrista, već na svete kojima je potrebna pomoć anđela.[4]
Hristu, kao Bogu, nije potrebna takva pomoć.
 
7. A Isus mu reče: I ovo je napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svojega. [5]
 
Hristos mirno odgoni đavola i tako nas uči da demone treba pobeđivati krotošću.
 
8-9. Opet ga uze đavo i odvede na goru vrlo visoku i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu. I reče mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.
 
Neki misle da je „gora vrlo visoka“ – strast srebroljublja kojom je neprijatelj želeo da pobedi Isusa. Ali, oni nisu u pravu. Gospod nije primao pomisli, daleko bilo, već Mu se đavo otvoreno javio, i na gori Mu u vidljivom obliku, pred očima, predstavio sva carstva ovoga sveta rekavši: „Sve ovo daću tebi…“ U svojoj gordosti đavo smatra svet svojim posedom. Ovo i danas đavo govori pohlepnim ljudima, pa će oni koji mu se poklone zaista imati u svojoj vlasti svet.
 
10. Tada mu Isus reče: Idi od mene, Satano,[6] jer je napisano: Gospodu Bogu svome klanjaj se i njemu jedinome služi!
 
Gospod se razgnevio na njega, videvši da on prisvaja ono što je Božje i govori: „Sve ovo daću tebi…“, kao da je to njegovo. Vidiš kakva je korist od Svetog Pisma, jer je njime Gospod zatvorio usta neprijatelju.
 
11. Tada ga đavo ostavi, i gle, anđeli pristupiše i služahu mu.
 
Gospod je pobedio tri iskušenja: stomakougađanje, slavoljublje i srebroljublje,[7] to jest ljubav prema bogatstvu, jer su to glavne strasti. Pobedivši njih, daleko je lakše savladati i ostale. Zato Luka i kaže: „Kad svrši đavo sve kušanje…“,[8] mada je Gospod pobedio samo glavna iskušenja. Anđeli Mu služe kako bi se pokazalo da će oni i nama slu-žiti kada pobedimo (strasti), jer Hristos sve čini i pokazuje radi nas, pošto Njemu, kao Bogu, anđeli uvek služe.
 
12-13. A kad ču Isus da je Jovan predan, otide u Galileju. I ostavivši Nazaret dođe i nastani se u Kapernaumu pri-morskome, u krajevima Zavulonovim i Neftalimovim.
 
Isus odlazi kako bi nas naučio da se (nepotrebno) ne izlažemo opasnostima. A odlazi u Galileju,[9] zemlju „palih“, jer su neznabošci, koji su tamo živeli, pali u greh. Nastanjuje se u Kapernaumu, koji u prevodu znači „dom utehe“ jer je Hristos sišao s neba da bi od neznabožačkih naroda načinio dom Duha Utešitelja – (Crkvu). Zavulon znači „noćni“, a Neftalim „širina“. Tako je i život neznabožaca bio mračan i širok, jer nisu išli uskim putem, nego putem koji vodi u propast.
 
14-16. Da se ispuni što je rekao prorok Isaija govoreći: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznabožačka; Narod koji sjedi u tami vidje svjetlost veliku, i onima koji sjede u oblasti i sjeni smrti, svjetlost zasija.
 
„Svetlost velika“ je Evanđelje. I (starozavetni) Zakon je takođe bio svetlost, ali mala. „Sena smrti“ je greh, jer je greh slika i prilika smrti. Kao što smrt obuzima telo, tako i greh obuzima dušu. Svetlost nam je zasijala, ne zato što smo je tražili, već nam se ona sama javila kao da nas je progonila.
 
17. Od tada poče Isus propovijedati i govoriti.
 
Isus je počeo da propoveda onda kada je Jovan zatvoren u tamnicu, jer je čekao da Jovan prvi posvedoči o Njemu i da Mu pripremi put kojim je imao ići, onako kako to sluge čine za svoje gospodare. Budući jednak Ocu, Gospod je takođe imao svoga proroka, Jovana, kao što je Njegov Otac i Bog imao proroke pre Jovana, iako su svi oni, u stvari, bili zajednički proroci i Oca i Sina.
 
Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko.
 
Carstvo nebesko je sam Hristos, ali isto tako i vrlinski život. Kada neko živi kao anđeo na zemlji, zar tada nije nebeski čovek? Zato je Carstvo nebesko u svakome od nas kada živimo kao anđeli.
 
18-19. A idući pokraj mora Galilejskog vidje dva brata, Simona, zvanoga Petar, i Andreja, brata njegova, gdje bacaju mrežu u more, jer bijahu ribari. I reče im.
 
Ova dvojica su bili Jovanovi učenici, i dok je Jovan još bio u životu, dolazili su Hristu.[10] Ali, kada su videli da je Jovan zatvoren, opet su se vratili ribolovu. Tada dođe Gospod da ih ulovi, govoreći im:
 
19-20. Hajdete za mnom i učiniću vas lovcima ljudi. A oni odmah ostaviše mreže i pođoše za njim.
 
Pogledaj poslušne ljude – odmah su pošli za Njim. Iz ovoga se jasno vidi da je to bio drugi poziv. Gospod ih je poučio prvom prilikom i posle toga su Ga ostavili. Kada su Ga opet videli odmah su krenuli za Njim.
 
21. I otišavši odatle, vidje druga dva brata, Jakova Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u lađi sa Zevedejem, ocem njihovim.
 
Velika je vrlina kada se deca brinu o svojim roditeljima u njihovoj starosti i kada se hrane od svog poštenog truda.
 
Gdje krpe mreže svoje, i pozva ih.
 
Bili su siromašni i pošto nisu mogli da kupe nove mreže, krpili su stare.
 
22. A oni odmah ostaviše lađu i oca svojega i pođoše za njim.
 
Izgleda da Zevedej nije poverovao i zato su ga ostavili. Vidiš li, dakle, kada deca treba da ostave svoje roditelje? Onda kada ih oni ometaju u vrlini i bogopoštovanju. Videvši prvu dvojicu kako odlaze za Hristom, i Jakov i Jovan su se ugledali na njih i krenuli za Gospodom.
 
23. I prohođaše Isus po svoj Galileji učeći po sinagogama njihovim, i propovijedajući jevanđelje o Carstvu.
 
Isus je ulazio u jevrejske sinagoge[11] da bi pokazao da se ne protivi Zakonu.
 
I iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.
 
On počinje sa znakovima i čudesima kako bi (lakše) poverovali onome čemu ih uči. Pod „bolešću“ podrazumeva hronično oboljenje, a pod „nemoći“ privremenu slabost tela.
 
24. I otide glas o njemu po svoj Siriji; i privedoše mu sve bolesnike, raznim bolestima i mukama obuzete, i bjesomučne, i mjesečare, i bogalje, i iscijeli ih.
 
Hristos nije tražio veru ni od jednog bolesnika koji Mu je doveden, jer je i sama činjenica da su donošeni iz daleka bila dovoljan znak njihove vere. „Mesečarima“ Matej naziva one koji su bili opsednuti od demona. Đavo je, naime, želeo da poseje u čoveku sumnju da nebeska tela prouzrokuju zlo, tako da su demoni čekali na pun mesec i onda napadali ljude. To su činili da bi ljudi za uzrok svoje bolesti smatrali mesec i tako oklevetali Božju tvorevinu. U ovu zabludu su verovali i manihejci.
 
25. I za njim iđaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Dekapolja,[12] i iz Jerusalima, i Judeje, i ispreko Jordana.
 


 
NAPOMENA:

  1. Po predanju Gospod je kušan na tzv. Gori kušanja, na mestu pustom i bezvodnom s kojeg se kao na dlanu vidi cela plodna jerihonska oaza i dolina Jordana u pozadini.
  2. Reč „Post“ označava nejedenje, dobrovoljno uzdržavanje od hrane.
  3. 2.Mojs. 34:28 i 3.Car. 19:8
  4. Ps. 91:11-12
  5. 5.Mojs. 6:16
  6. Satana je jeverjski naziv za đavola, a inače, znači protivnik, neprijatelj.
  7. Gospod Hristos je, po učenju Svetih Otaca, kao Novi Adam pobedio glavna tri iskušenja kojima su podlegli praroditelji (1 Moj. 3, 6: „A žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi.“) Slastoljublje (tj. stomakougađanje) pobedio je tako što nije pretvorio kamenje u hlebove, iako je bio gladan; slavoljublje, tako što nije skočio sa krila Hrama da bi Ga narod proslavio i srebroljublje, time što nije prihvatio ponudu đavola koji Mu je ponudio sva carstva ovoga sveta. Pored toga, Gospod je Svojim podvigom na Gori kušanja pokazao kako se mogu izlečiti sve tri duševne sile: umna, bdenjem i molitvom; strasna, protivljenjem đavolu i voljna, postom i uzdržanjem (up. Kalist Angelikudis, Dobrotoljublje t. 5, so1. 36.).
  8. Lk. 4:13
  9. Galileja je oblast u severnoj Palestini. Na severu graniči se sa Sirijom, na zapadu sa Sidonom, Tirom, Ptolemaidom i karmilskim rtom, na jugu sa Samarijom, a sa istočne strane je omeđuje Jordan. Deli se na Gornju i Donju Galileju. Galileja je poznata pod imenom „Galileja neznabožačka“ (Is. 9:1), jer su neznabošci, dakle stanovništvo nejevrejskog porekla, činili većinu njenog stanovništva.
  10. Jovan 1:35-42
  11. Reč „sinagoga“ (zbornica) potiče od reči okupljati, sabirati. Ona u užem smislu označava molitvenu zajednicu jevrejskog naroda. Sinagogom se zvalo i mesto gde su se Jevreji u jednom gradu ili selu okupljali radi čitanja i tumačenja Svetog Pisma, kao i radi molitve. Za razliku od sinagoga, gde je narod neposredno učestvovao u molitvi i čitanju svetih spisa, hramovno bogosluženje bilo je isključiva privilegija sveštenstva koje je jedino imalo pristup unutar jerusalimskog Hrama (narod se okupljao po tremovima i dvorištima radi prinošenja žrtava, molitve i poučenja). Zato su sinagoge, koje su u Isusovo vreme bile brojne, postale centri ne samo duhovnog već i društvenog života Jevreja. One su takođe imale funkciju sudova i škola.
  12. Deset gradova, grčki: Dekapolis, nalazili su se sa one strane Jordana, severoistočno od Palestine. Većim delom su ih naseljavali Grci i Sirci. Ovi su gradovi sačinjavali savez, bili su pod neposrednom upravom Rimljana i uživali su naročite privilegije.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *