NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava treća
 
Propoved Jovana Krstitelja i krštenje Hristovo
 
1. U one pak dane. Ne onda kada je Gospod bio dete i živeo u Nazaretu, već prosto tako kaže „u ono vreme“ koje je prethodilo današnjem vremenu.
 
Dođe Jovan Krstitelj.
 
Bog je poslao Jovana da prekori Jevreje i da ih privede poznanju svojih grehova kako bi tako prihvatili Hrista. Ako čovek nije svestan svojih grehova, ne može se pokajati. Zato je Jovan poslan.
 
1-2. I propovijedaše u pustinji Judejskoj. I govoraše: Pokajte se.
 
Jevreji su bili gordi, pa ih zato poziva na pokajanje.[1]
 
Jer se približilo Carstvo nebesko.
 
Carstvom nebeskim naziva prvi i drugi dolazak Hristov, kao i vrlinski život. Jer ako mi, stranstvujući po zemlji, živimo kao na nebu, daleko od strasti, onda imamo Carstvo nebesko (u sebi).
 
Jer to je onaj za koga je rekao prorok Isaija govoreći: Glas vapijućeg u pustinji, pripremite put Gospodnji, poravnite staze njegove. [2]
 
„Putem“ se naziva Evanđelje, a „stazama“ zakonske odredbe, koje su oveštale i stare. Stoga kaže: „Pripremite se za evanđelski život, i zakonske odredbe ‘poravnite’, to jest, ispunite ih duhovno“, jer je Duh „prav“. Kada, dakle, vidiš Jevrejina koji telesno razume zapovesti Zakona, možeš da kažeš: „Ovaj nije poravnao svoje staze“, to jest, duhovno ne razume Zakon. [3]
 
4. A sam Jovan imaše haljinu svoju od kamilje dlake.
 
Na pokajanje je pozivao samim svojim izgledom, jer je nosio odeću žalosti. Za kamilu kažu da je negde između čiste i nečiste životinje. Pošto preživa, ona je čista životinja, ali nema razdvojene papke, i po tome je nečista.[4] Tako je Jovan nosio haljinu od kamilje dlake, jer je Bogu privodio jevrejski narod, koji je smatran čistim, i nečisti narod neznabožaca, te je bio posrednik između Starog i Novog Zaveta. Zato je i nosio odeću od kamilje dlake.
 
I pojas kožni oko bedara svojih.
 
Svi svetitelji koji se spominju u Pismu bili su opasani pojasom oko bedara, jer su stalno radili, dok su lenjivci i dokoličari raspojasani, kao što je to danas slučaj sa Saracenima. Svetitelji su bili opasani kožom zato što su umrtvili strasti telesne požude, pošto se koža dobija od tela mrtvih životinja.
 
A hrana mu bijahu akride i divlji med. [5]
 
Neki kažu da su akride vrsta biljke koja se još naziva melagra, drugi opet, da je to vrsta oraha ili divljih plodova. Divlji med proizvode divlje pčele i može se naći u drveću i stenama.
 
5-6. Tada izlažaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska. I on ih krštavaše u Jordanu, i ispovijedahu grijehe svoje.
 
Iako su krštavani, Jovanovo krštenje[6] nije davalo oproštenje grehova. Jovan je samo propovedao pokajanje i privodio oproštenju grehova, to jest, Hristovom krštenju, kojim se dobija oproštenje grehova.
 
7. A kad vidje mnoge fariseje.
 
„Fariseji“[7] u prevodu znače „izdvojeni“, jer su se oni ponašali kao izdvojeni od drugih svojim životom i znanjem, misleći da su viši od ostalih.
 
I Sadukeje [8]
 
Oni nisu verovali ni u Vaskrsenje, ni u anđele, ni i (postojanje) duha. „Sadukeji“ u prevodu znače „pravedni“, jer je „sedek“ pravednost. Ne zna se da li su sami sebe zvali „pravednima“ ili su tako nazvani po osnivaču njihove sekte Sadoku[9].
 
Gdje dolaze da ih krsti, reče im.
 
Oni nisu dolazili sa iskrenom namerom kao ostali, te ih zato prekoreva:
 
Porodi aspidini, ko vam kaza da bježite od gnjeva koji ide?
 
Oštro im se obraća, poznavajući njihovu izopačenost, ali ih i pohvaljuje kada govori: „Ko vam kaza da bežite“, jer se čudio kako se desilo da se njihov nečastivi rod kaje. Naziva ih „porodi aspidini“, jer se priča da kao što aspide izlaze iz svoje majke proždirući njenu utrobu, tako su oni pobili svoje očeve, to jest, svoje učitelje i proroke. „Gnev koji ide“ ozna-čava pakao.
 
8. Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja.
 
Vidiš šta govori? Ne treba se samo uklanjati od zla, već i prinositi plodove vrline, jer je pisano: „Kloni se od zla i čini dobro.“ [10]
 
9. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama.
 
Oni su se uzdali u svoje plemenito poreklo i to im je bilo na pogibao.
 
Jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignuti djecu Avraamu.
 
Pod „kamenjem“ se podrazumevaju neznabošci, od kojih su mnogi poverovali. Osim toga, Jovan doslovno kaže da Bog može i od kamenja podignuti decu Avraamu[11]. Kao kamen je bila i Sarina materica, zbog njene neplodnosti, pa je ona ipak rodila.[12] A kada je Gospod od kamenja podigao decu Avraamu? U ono vreme kada su Ga raspeli i kada su mnogi, videvši kako se raspada kamenje, poverovali. [13]
 
10. A već i sjekira kod korijena drveću stoji.
 
„Sekirom“ naziva Hristov sud, a „drvećem“ svakoga od nas. Tako se onaj koji nije poverovao još odavde u korenu seče i u oganj baca.
 
Svako, dakle, drvo, makar vodilo poreklo od Avraama, koje ne rađa dobra roda.
 
Nije rekao „koje nije rodilo“, već „koje ne rađa“, jer uvek treba rađati plodove vrlina. Ako si juče dao milostinju, a danas otimaš, nisi blagougodio Bogu.
 
Siječe se i u oganj baca, to jest, u oganj pakleni.
 
11. Ja vas krštavam vodom za pokajanje; a onaj što dolazi za mnom , jači je od mene.
 
Prvo im je rekao: „Rađajte rod“, a sada im pokazuje kakav rod – da veruju u Onoga koji dolazi za njim, jer je za njim došao Hristos. Kao što se Hristos rodio samo šest meseci posle Jovana, tako se isto (nakon šest meseci) posle Jovana i pojavio pred ljudima. Prvo se, dakle, pojavio Preteča, a tek onda je došao Hristos, za koga je Jovan svedočio.
 
Ja nisam dostojan njemu obuće ponijeti.
 
„Ja nisam“, kaže „čak ni najmanji od Njegovih sluga, da bi Mu poneo obuću.“ Pod „obućom“ se podrazumevaju dva silaska Gospodnja. Prvo sa neba na zemlju, i drugo sa zemlje u ad. „Obuća“ označava kožu tela i umrtvljenje. Preteča, dakle, ne može da „ponese“ tajnu ova dva silaska, to jest, nije u stanju da razume kako su se ona desila.
 
On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
 
To jest, obilno će izliti na vas blagodatne darove Duha. „Moje krštenje“, govori Jovan, „ne daje ni blagodat Duha Svetoga, ni opraštaj grehova, ali On će vam oprostiti (grehove) i dati Duha u izobilju.“ [14]
 
12. Njemu je lopata u ruci.
 
Nemojte misliti da će vam On oprostiti ako budete grešili pošto primite krštenje od Njega, već znajte da je u Njegovim rukama „lopata“, to jest sud i istraga.
 
Pa će otrijebiti gumno svoje – Crkvu, u kojoj je mnogo krštenih kao pšenice na gumnu. Međutim, neki od onih koji su kršteni lakomisleni su poput pleve, koju kao vetar raznose zli duhovi, dok su drugi kao pšenica i donose korist drugima hraneći ih učenjem i (vrlinskim) delima.
 
I skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a pljevu će sažeći ognjem neugasivim.
 
Taj oganj je neugasiv. Zato Origen praznoslovi kada govori da će paklenom mučenju doći kraj. [15]
 
13-14. Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. A Jovan mu branjaše
 
„Iako si čist, Gospode moj, krstiš se da bi nas oprao (od greha), i pokazao nam da se pre krštenja moramo očistiti, kako ne bismo oskrnavili svoje krštenje time što ćemo se posle njega lako uprljati po rđavoj navici“. Jovan Mu branjaše, da oni koji su ovo gledali ne bi pomislili da se i Hristos krštava radi pokajanja, kao ostali.
 
Govoreći: ti treba mene da krstiš.
 
Preteča je imao potrebu da ga Gospod očisti, jer je i on sam, kao potomak Adamov, bio zaražen nečistotom neposlušnosti, a ovaploćeni Hristos je očistio sve.
 
A ti li dolaziš meni?
 
Nije se usudio reći: „Zar da te ja krstim?“, već govori: „A ti li dolaziš k meni?“. Tako je bio blagočestiv.
 
15. A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sada:
 
Kaže: „Ostavi sada, jer će doći vreme da primimo zasluženu slavu, iako sada izgleda da je nemamo.“
 
Jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu.
 
Pod „pravdom“ podrazumeva Zakon. „Ljudska priroda je“, kaže, „bila prokleta zato što nije mogla ispuniti Zakon. Zato sam Ja ispunio sve ostalo što Zakon zahteva. Samo mi još ostaje da se krstim. A kada i to ispunim, tada ću osloboditi prirodu od prokletstva. Eto, to mi valja činiti.“
 
15-16. Tada ga ostavi. I krstivši se Isus.
 
Krštava se u tridesetoj godini, jer u tim godinama čovek upoznaje sve grehove. U ranom uzrastu se deca ponašaju lakomisleno, u drugom, mladićkom uzrastu, raspaljuju se telesnom požudom i gnevom. Kod odraslih ljudi mnogo je srebroljublja. Čekao je, dakle, taj uzrast kako bi ispunio Zakon za sve uzraste i sve nas osvetio. [16]
 
Izađe odmah iz vode. [17]
 
Manihejci kažu da je Gospod Svoje telo ostavio u Jordanu i potom se prividno pokazao u nekom drugom telu. Ali, ove ih reči opovrgavaju, jer kaže: „Isus izađe.“ Niko drugi nije izašao, već upravo On koji je sišao u vodu.
 
I gle, otvoriše mu se nebesa.
 
Adam ih je zatvorio, ali Hristos ih opet otvara kako bi i ti naučio da svojim krštenjem otvaraš nebesa.
 
16-17. I vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa neba koji govori.
 
Duh silazi da bi posvedočio da je Onaj koji se krštava veći od onoga koji krstk Jevreji su Jovana smatrali za velikog čoveka, dok na Hrista nisu toliko obraćali pažnju. Svi su videli da Duh silazi na Isusa kako ne bi pomislili da je glas – „Ovo je Sin moj ljubljeni“ – bio radi Jovana, nego da bi svi, videći Duha, poverovali da se taj glas odnosi na Isusa. (Duh se javio) „kao golub“, jer je to nezlobiva, krotka i vrlo čista ptica koja se ne zadržava tamo gde je nečisto. Tako je i sa Svetim Duhom. Kao što je u vreme Noja golub objavio kraj Potopa, donevši maslinovu grančicu[18], tako i ovde Sveti Duh objavljuje oslobođenje od greha. Tamo je (znak) bio maslinova grančica, a ovde je to milost Božja.
 
Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.
 
To jest, koji mi je mio i blagougodan.
 


 
NAPOMENA:

  1. Reč pokajanje označava promenu načina mišljenja, promenu uma, preumljenje. Pokajanje se ne sastoji samo u žaljenju za učinjenim grehom, već podrazumeva istovremeno i aktivan trud u sticanju vrline, promenu života i načina mišljenja.
  2. Is. 40:3
  3. Po tumačenju Zigabena, putem Gospodnjim i stazama Njegovim prorok naziva duše, kojima je imala doći propoved Evanđelja. On savetuje da se duše pripreme, to jest, očiste putem pokajanja: da se počupa trnje strasti, izbaci kamenje greha i tako načine zdravima i glatkima za primanje Evanđelja (Ibid, c.3, v.3; col. 160 A).
  4. Jevreji su imali detaljne propise na osnovu kojih su životinje delili na čiste i nečiste. (up. 1.Mojs. 8:20; 3.Mojs. 7:21; 3.Mojs. 20:25; 5.Mojs. 14:3-20)
  5. Ova reč može da se prevede i kao skakavci, mada Blaženi Teofilakt, kao i većina tumača smatra da je reč o biljnoj hrani. Po drevnoj palestinskoj tradiciji Sveti Preteča se hranio nekom vrstom duguljastih i tvrdih plodova koji su ličili na skakavce, po kojima su i dobili ime. Akride takođe mogu označavati i ovrške (krajeve) grančica i lišća sa pustinjske trave i čkalja. Divlji med, po mišljenju Svetog Atanasija Velikog bio je „veoma gorak i neprijatnog ukusa“.
  6. Jovanovo krštenje vršeno je pogruženjem u reci. Pri Jovanovom krštenju, ljudi su ispovedali grehove i dobijali oproštaj i na taj način se duhovno pripremali za dolazak Hrista. Ovo je bilo jedino krštenje vodom koje su primili apostoli i nigde nije zabeleženo da su ponovo krštavani do Pedesetnice.
  7. Reč je o sekti koja je nastala nakon Vavilonskog ropstva. Pored svih knjiga Starog Zaveta, fariseji su verovali da je usmena tradicija osnovno merilo verovanja i života. Posebno su se trudili u spoljašnjem vršenju zakonskih pravila i pobožnosti, kao što su ceremonijalna pranja, postovi, molitve, davatbz milostinje, ali su svojim licemerjem bili daleko od duha istinske pobožcosti. Bili su veoma ponosni na svoja dela i zato i danas pojam farisejstva označava licemerje. Čvrsto su verovali u postojanje dobrih i zlih anđela i čekali su dolazak Mesije. Verovali su, takođe, da duše umrlih po svojim delima odlaze u stanje blaženstva ili kazne i da će ih Mesija na kraju vaskrsnuti i uzvratiti im po njihovim delima. Nasuprot vlasti Iroda uzurpatora i Rimskoj tiraniji zalagali su se za teokratiju. Imali su veliki uticaj na prost narod. Prema Josifu Flaviju, u Hristovo vreme bilo ih je oko 6.000. Bili su Njegovi veliki protivnici jer ih je redovno prekorevao zbog njihove pohlepe, slavoljublja, samopouzdanja i lažne pobožnosti kojom su hteli da zadobiju popularnost u narodu
  8. Verska sekta čiji su članovi odbijali usmeno predanje i koji su smatrali da je jedino pisani zakon obavezan. Odbacivali su Vaskrsenje mrtvih, besmrtnost duše, postojanje duhova i anđela i drugo. To je bila sekta svešteničke aristokratije i po predanju je poticala od Sadoka. Verovatno je reč o prvosvešteniku iz vremena Davida i Solomona ili o nekoj drugoj ličnosti iz kasnijeg perioda
  9. 2. Car 8:17
  10. Ps. 34:14
  11. Povodom ovih Pretečinih reči Evtimije Zigaben kaže: „Deca su Avraamova stvarno oni koji podražavaju njegove vrline. I oni će se udostojiti sa njim Carstva nbeskog, pa bili od jevreja ili neznabožaca, jer je srodstvo po vrlini veće od srodstva po krvi, onoliko koliko je duša dragocenija od tela.“ (Ibid, c.3, v.9; col. 165 Ab)
  12. 1.Mojs. 18:11-12; 21:1-2
  13. Mt. 27:51
  14. Po Zigabenu krštenje Jovanovo se sastoji u uzdržanju od grehova, a Hristovo u zadobijanju Duha Svetoga. Duh Sveti je sišao na apostole u obliku ognjenih jezika (up. D.Ap. 2:1). Tada su se oni krstili Duhom Svetim i ognjem (Ibid, c.3, v.11 col. 168 BC)
  15. Blaženi Teofilakt ovde misli na Origenovo učenje o „vaspostavljenju“ (svega) koje je osuđeno na Petom Vaseljenskom Saboru u Konstantinopolju 553. godine (vidi opširnije u fusnoti za Mt. 25:41-46)
  16. Ovaplotivši se, Gospod se pojavio u „obličju tela greha“ po svemu sličan nama osim po grehu, da bi nas cele spasao, kao što Sveti Grigorije Bogoslov kaže: „Ono što (Hristos) nije uzeo (ovaploćenjem na Sebe), to nije iscelio“ (Epistula 101 ad Cledonion PG, t.37, 177-180).
  17. Isus je odmah izišao iz vode, to jest, nije se u njoj zadržao. Postoji predanje da je Sveti Jovan Krstitelj svakoga čoveka koga je krštavao., pogružavao do guše u vodu i držao ga dok sve grehe svoje ispovedi, a onda ga puštao da izađe iz vode. Hristos, pošto nije imao greha, nije se zadržavao u vodi, zbog čega Evanđelje i kaže da odmah izađe iz vode (up. Arhim. Justin Popović, Žitija Svetih, januar 6., „Reč na Bogojavljenje Gospodnje“, str. 217, Beograd. 1977.)
  18. 1. Mojs. 8:11
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *