NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava prva
 
Rodoslov Isusa Hrista i Njegovo Rođenje
 
1. Rodoslov.[1]
 
Zašto nije rekao „viđenje“ ili „reč“, kao proroci, koji su tako počinjali svoje knjige? „Viđenje koje vide Isaija“.[2]ili „Reč koja dođe Isaiji“.[3] Želiš li da saznaš zašto?
Zato što su se proroci obraćali neposlušnim ljudima tvrdokornog srca pa su govorili: „Ovo je božansko viđenje“ ili „Ovo je reč od Boga“ kako bi se ljudi uplašili i ne bi prezreli njihove reči. Matej je, međutim, govorio verujućim, dobronamernim i poslušnim ljudima, te zato nije počeo isto kao proroci. Imam još nešto da kažem.
Ono što su proroci videli, videli su umom, sozercavajući tajne Svetim Duhom, pa su to zato nazvali viđenjima. Ali, Matej nije umom video Hrista i sozercavao Ga, već je čuvstveno živeo s Njim, slušao Ga svojim ušima i gledao u telu. Zato nije rekao „viđenje koje sam video“, ili „ukazanje“, već „rodoslov“.
 
Isusa.
 
„Isus“ nije grčko, već jevrejsko ime i u prevodu znači „Spasitelj“, pošto reč „iao“ kod Jevreja znači „spasenje“.[4]
 
Hrista.
 
Hristosima (pomazanicima) nazivani su carevi i sveštenici, jer su pomazivani svetim jelejem iz roga koji je polagan na njihovu glavu.[5] Gospod se naziva Hristom i kao car, jer se zacario protiv greha;[6] i kao sveštenik, jer je Sebe prineo na žrtvu radi nas. On je u punom smislu pomazan istinitim jelejem, Svetim Duhom jer ko je drugi imao Duha kao Gospod? Ali dok u svetima deluje blagodat Svetoga Duha, u Hristu deluje ne blagodat Svetoga Duha nego sam Hristos zajedno sa jednosušnim Njemu Duhom čini čudesa.
 
Sina Davidova.
 
Pošto je spomenuo „Isusa“, kako ti ne bi pomislio da on govori o nekom drugom Isusu, dodao je i „Sina Davidova“. Postojao je i drugi Isus, poznat kao vojskovođa jevrejskog naroda posle Mojseja, ali njega su zvali „sin Navin“, a ne „sin Davidov“ jer je živeo više pokolenja pre Davida i nije bio iz plemena Judina iz kojeg je proizašao David već iz drugog.
 
Sina Avraamova.
 
Zašto je Matej stavio Davida pre Avraama? Zato što je David kod Jevreja bio poznatiji; živeo je posle Avraama i bio slavniji kao car. On je prvi od careva koji je blagougodio Bogu i dobio obećanje od Boga da će On iz njegovog semena podići Hrista. [7]
Zato su Hrista svi zvali „sinom Davidovim“. David je zaista bio veran praobraz Hristov, jer kao što se on zacario posle Saula, odbačenog od Boga i prezrenog,[8] tako je i Hristos došao u telu i zacario se nad nama, pošto je Adam bio lišen carstva i vlasti koju je imao nad svim živim stvorovima i demonima. [9]
 
2. Avraam rodi Isaka.
 
Rodoslov počinje od Avraama, jer je on bio otac Jevreja i prvi je primio obećanje da će se „u njegovom semenu blagosloviti svi narodi“.[10] Zato s pravom (Matej) od njega započinje rodoslov Hristov, jer je Hristos „seme Avraamovo“ u kome smo blagosloveni svi mi koji smo ranije bili neznabošci i nalazili se pod kletvom. „Avraam“ u prevodu znači „otac naroda“[11], a Isak, „radost“, „smeh“. Evanđelista ne spominje Avraamovu decu od inoča (Ismaila[12] i ostale), jer Jevreji nisu potekli od njih već od Isaka.
 
A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu.[13]
 
Vidiš da zato spominje Judu i njegovu braću, jer je od njih proizašlo dvanaest plemena.
 
3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom.[14]
 
Tamara je bila Judina snaja, udata za Ira, jednog od njegovih sinova. Kada je Ir umro ne ostavivši poroda, Juda je Tamaru dao svome drugom sinu Avnanu. Kada je i on lišen života zbog svoje zloće,[15] Juda Tamaru više nije udavao. Ali, kako je ona želela da ima dete od semena Avraamova, svuče sa sebe haljine udovičke, obuče se kao bludnica i leže sa svojim svekrom, te začne od njega blizance. I kada je trebalo da ih rodi, prvo dete izbaci svoju ruku iz materice, kao da će se prvi roditi, pa babica odmah obeleži ispruženu ruku detinju crvenom vrpcom kako bi se poznao prvorođeni. Ali, dete vrati ruku nazad u utrobu majčinu, te se drugi rodi kao prvi, dok onaj koji je bio ispružio ruku izađe za njim. Zato je onaj koji se prvi rodio nazvan Fares, što znači „zastoj“, jer je zaustavio prirodni poredak, dok je drugo dete koje je povuklo ruku nazvano Zara.[16]
Ova priča ukazuje na neku tajnu. Kao što je Zara prvi izbacio ruku, a potom je opet povukao, tako se i život u Hristu projavio u onim svetiteljima koji su živeli pre Zakona i obrezanja, jer se oni nisu opravdali držanjem Zakona i zapovesti već evanđelskim životom. Pogledaj na Avraama koji je ostavio svoga oca i dom radi Boga i čak se odrekao prirode. [17] Pogledaj na Jova i Melhisedeka![18]
Kada je došao Zakon, nestalo je i ovakvog načina života. Ali, kako se tamo posle rođenja Faresa opet pojavio Zara, tako je po predaji Zakona opet zasijao evanđelski život zapečaćen „crvenom vrpcom“, to jest, krvlju Hristovom. Zato evanđelista i spominje ovo dvoje dece, jer je njihovo rođenje označavalo nešto tajanstveno. Osim toga, iako Tamara, kako se vidi, ne zaslužuje pohvalu zbog svog telesnog odnosa sa svekrom, evanđelista pominje i nju da bi pokazao, da je Hristos, primivši radi nas sve, primio i takve pretke. Ili tačnije: da bi ih time što se sam rodio od njih, osvetio, jer On nije došao ,da zove pravednike, već grešnike“. [19]
 
3-5 A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona. A Salmon rodi Vooza s Rahavom.
 
Neki misle da je Rahava ona Rava bludnica koja je primila uhode Isusa Navina[20] i spasivši njih spasla i samu sebe. Matej je spominje kako bi nam pokazao da, kao što je ona bila bludnica, tako su i neznabožački narodi bludničili svojim delima. Ali su se ipak spasli svi oni neznabošci koji su primili „Isusove uhode“, to jest apostole, i poverovali njihovim rečima.
 
A Vooz rodi Ovida s Rutom.[21]
 
Ova Ruta je bila strankinja, ali se ipak udala za Vooza. Tako je i crkva među neznabošcima, budući strankinja i van zaveta, zaboravila svoj narod, poštovanje idola i oca svoga đavola, te se obručila Sinu Božjem.
 
5-6 A Ovid rodi Jeseja. A Jesej Rodi Davida cara. A David car rodi Solomona sa Urijinicom.
 
Opet spominje Urijevu ženu[22], kako bi pokazao da se ne treba stideti svojih predaka, nego se još više valja potruditi da i njih proslavimo svojim vrlinskim životom. To čini i zato da bismo videli da Bog sve prima, čak i one koji su rođeni u preljubi, samo ako dobrodeteljno žive.
 
7-11 A Solomon rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu. A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Jezekiju. A Jezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju. A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj.
 
„Seoba vavilonska“ označava ropstvo u koje su na kraju pali (Jevreji) i svi zajedno bili odvedeni u Vavilon.[23] Vavilonci su i ranije ratovali protiv njih, ali im nisu naneli toliko zla. Ovaj put su ih, međutim, potpuno iselili iz njihove otadžbine.
 
12-16 A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatila. A Salatil rodi Zorovavelja. A Zorovavelj rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim rodi Azora. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova. A Jakov rodi Josifa, muža Marije, od koje se rodi Isus zvani Hristos.
 
Zašto se daje rodoslov Josifa, a ne Bogorodice? Kakvo je učešće Josifa u tom besemenom začeću? Josif nije bio stvarni otac Hristov da bi se od Josifa izvodio Njegov rodoslov. Dakle, stvar je u ovome. Josif zaista nije imao nikakvog učešća u Hristovom rođenju, i zato je bilo potrebno da se da rodoslov Bogorodice. Ali, pošto je postojao zakon da se rodoslov ne izvodi po ženskoj liniji, Matej i ne daje rodoslov Djevin.
Osim toga, dajući Josifov rodoslov, on je dao i njen rodoslov, jer je postojao zakon da se žena ne uzima ni iz drugog plemena, ni iz drugog roda ili porodice već iz istog plemena i roda.[24] Pošto je postojao takav zakon, onda je jasno da, čim se daje rodoslov Josifa, samim tim daje se i rodoslov Bogorodice, jer je Bogorodica bila iz istoga kolena i roda (kao Josif). Da nije tako, kako bi se onda ona mogla obručiti Josifu? Na taj način, evanđelista je sačuvao zakon koji je zabranjivao izvođenje rodoslova po ženskoj liniji, ali time je ne manje dao rodoslov Bogorodice kada je dao rodoslov Josifov. A nazvao ga je „mužem Marijinim“[25] po opštem običaju, jer i mi imamo običaj da i obručnika nazivamo „mužem“ žene koja mu je obručena, iako brak još nije sklopljen.
 
17. Svega, dakle, koljena od Avaraama do Davida, koljena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske, koljena četrnaest, i od seobe vavilonske do Hrista, koljena četrnaest.
 
Matej je podelio kolena u tri dela kako bi Jevrejima pokazao da vladavinu sudija do Davida, careva do seobe i sveštenika do Hrista oni nisu iskoristili da se nauče vrlinskom životu i da im je bio potreban istinski Sudija, Car i Sveštenik -Hristos. Po proroštvu Jakovljevom,[26] Hristos je došao onda kada više nije bilo (jevrejskih) vladara.
Ali, kako od seobe vavilonske do Hrista ima četrnaest kolena kada je spomenuto samo trinaest osoba? Kada bi se poreklo moglo izvoditi preko ženske linije, mogli bismo uvrstiti i Bogorodicu, te tako upotpuniti broj. Ali, pošto žene ne ulaze u rodoslov, kako ovo objasniti? Neki kažu da je Matej računao i samu seobu kao jedno koleno.
 
18. A rođenje Isusa Hrista ovako bi: Kad je mati njegova Marija bila obručena Josifu. [27] Zašto je Bog dopustio da Bogorodica bude obručena i tako ljudima dao povod da podozrevaju kako se Josif sastao s njom? Zato da bi imala svoga zaštitnika u nevoljama, jer se on brinuo o njoj i sačuvao je prilikom bekstva u Egipat.[28] Pored toga, Djeva je bila obručena da bi se prevario đavo, jer je on čuo da će devica začeti[29] te je zato budno motrio na nju. Da bi se prevario obmanitelj, Prisnodjeva[30] je obručena Josifu, tako da je njihova zajednica imala samo privid braka, iako u stvari to nije bila.
 
A prije nego što se bjehu sastali, nađe se da je zatrudnila od Duha Svetoga.
 
„Sastati“ ovde označava telesni odnos supružnika. Dakle, zatrudnela je pre nego što je bilo ikakvog telesnog odnosa.[31] Zato se evanđelista divi tom čudesnom događaju[32] i kliče: „Nađe se“.
 
19. A Josif muž njezin, budući pravedan, i ne hoteći je javno izobličiti, namisli je tajno otpustiti.
 
Kako je Josif mogao da bude pravedan[33] kada je Zakon nalagao da se preljubnica izobliči, to jest, prijavi i javno kazni,[34] dok je on nameravao da prikrije njen greh i tako prestupi Zakon? To se može objasniti time što je on bio pravedan upravo zato što se nije poneo surovo prema njoj, već se pokazao čovekoljubiv zbog svoje velike dobrote, pokazujući da je iznad Zakona i da već živi iznad zakonskih pravila.
Pored toga, Josif je znao da je Djeva začela od Duha (Svetoga) te nije hteo da izobličava i zlostavlja onu koja je začela od Duha Svetoga, a ne od bluda. Pogledaj šta kaže (evanđelista)! „Nađe se da je zatrudnela.“
Ko je našao? Josif. On je, dakle, razumeo da je Marija začela od Duha Svetoga, te je zato „namisli tajno otpustiti“,[35] jer se više nije usuđivao da drži kao ženu onu koja je udostojena takve blagodati.
 
20. No, kad on tako pomisli, gle, javi mu se u snu anđeo Gospodnji govoreći.
 
Dok se pravednik kolebao, javio mu se anđeo, kazujući mu šta treba da radi. Javlja mu se u snu, jer je Josif imao jaku veru. Sa pastirima, kao grubima, anđeo je govorio na javi,[36] a sa Josifom kao pravednim i verujućim, u snu. Kako je onda mogao da ne poveruje kada mu je anđeo govorio o onome o čemu je on sam u sebi razmišljao i o čemu nikome nije ništa kazao? Dok je on, dakle, razmišljao o tome, nikome ništa ne govoreći, javio mu se anđeo. Razume se, Josif je poverovao da je (anđeo) od Boga, jer samo Bog zna ono što nije izrečeno.
 
Josife, sine Davidov.
 
Nazvao ga je „sinom Davidovim“, podsećajući ga na proroštvo po kome je Hristos trebalo da proizađe iz semena Davidova.[37] Anđeo je tako govorio kako bi ubedio Josifa da poveruje i seti se Davida koji je primio obećanje o dolasku Hrista.
 
Ne boj se uzeti.
 
Ovim pokazuje da se Josif plašio da zadrži Mariju kako ne bi razgnevio Boga time što pruža utočište preljubnici. Ili, u drugom smislu. „Ne boj se“, to jest: „Iako se bojiš da priđeš onoj koja je začela od Duha Svetoga, ipak se ne plaši da je primiš k sebi, to jest, da je zadržiš u svome domu“, jer je u umu i mislima svojim Josif već bio otpustio Mariju.
 
Mariju, ženu svoju.
 
Anđeo kaže: „Ti, možda, misliš da je ona preljubnica, ali ja ti kažem da je ona tvoja žena, to jest, niko je nije osramotio, već je ona tvoja nevesta.“ [38]
 
Jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga.
 
„Ona ne samo da je nevina od svakog bezakonog telesnog odnosa već je i začela na neki božanski način. Zato, pre treba da se raduješ zbog toga.“
 
21. Pa će roditi sina.
 
Da niko ne bi rekao: „Kako da ti poverujem da je začela od Duha Svetoga“, (anđeo) govori o budućnosti, da će (Djeva) roditi sina. „Ako se u tom slučaju pokaže da govorim istinu, jasno je da će biti istinito i ono što sam već rekao o njenom začeću od Duha Svetoga.“ Anđeo nije rekao: „Rodiće ti sina“, već jednostavno: „Rodiće (sina)“; jer Ga Marija nije rodila Josifu nego celoj vaseljeni, niti je ova blagodat bila data samo njemu, već se izlila na sve.
 
I nadjeni mu ime Isus.
 
„Ti mu nadjeni ime, kao otac[39] i zaštitnik Djeve. Nemoj da pomišljaš, Josife, o tome da ostaviš Djevu bez pomoći, jer je njeno začeće od Duha Svetoga, nego joj posluži u svemu.“
 
Jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.
 
Ovde (anđeo) objašnjava da ime „Isus“ znači „Spasitelj“. „Jer će On“, kaže, „spasti narod svoj“, i to ne samo jevrejski narod nego i neznabožačke narode koji se potrude da poveruju i postanu Njegov narod. Od čega će ih spasti? Možda od ratova? Ne, već od „grehova njihovih“. Iz toga je jasno da Onaj koji se ima roditi jeste Bog, jer je samo Bogu jedinome svojstveno otpuštati grehove.
 
22. A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori.
 
„Nemoj misliti da je Bog tek od nedavno odlučio da ostvari ovu veliku tajnu, jer je ona na nebesima bila predviđena još od početka.[40] Budući da si vaspitan u Zakonu, Josife, i poznaješ proroke, seti se šta je kazao Gospod. Nije rekao: ‘Ono što je kazao Isaija’, jer nije govorio čovek, nego Bog „kroz usta proroka“, te je otuda i njegovo proroštvo verodostojno.“
 
23. Eto, djevojka će začeti. [41]
 
Jevreji kažu da u proroštvu ne stoji „devica“,[42] već „mlada žena“, na šta njima treba reći da u Svetom Pismu „mlada žena“ i „devica“ imaju isto značenje, jer se izrazom „mlada žena“ označava nevina devojka (dakle, devica). Zatim, kada ne bi rodila devica, kakav bi to čudesan znak bio?
Poslušaj dobro Isaiju koji govori: „Zato će vam sam Gospod dati znak“, te odmah dodaje: „Eto devica će začeti…“ i drugo. Da nije trebalo da rodi devica, to ne bi bio (nikakav) znak. Jevreji po svojoj zlobi menjaju Pismo i stavljaju „mlada žena“ umesto „device“. Međutim, bilo da stoji „mlada žena“ ili „devica“, treba razumeti da se ova reč odnosi na nevinu devojku koja će roditi da bi to zaista bio čudotvoran znak.
 
I rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog.
 
Jevreji govore: „Zašto se On ne zove Emanuil nego Isus Hristos?“ Treba im zato kazati, da nije rečeno: „Nadenućeš“, nego: „Nadenuće mu ime“. To znači da će sama Njegova dela pokazati da je On Bog koji živi s nama.[43] U Božanskom Pismu, imena se daju po delima, na primer: „Nadjeni mu ime brz na plen“ [44]. Gde su ikada nekoga zvali tim imenom? Pošto je istovremeno sa rođenjem Gospodnjim đavolja obmana oplenjena i pobeđena, zato se i kaže da je On tako nazvan jer je dobio ime po delu koje je učinio.
 
Ustavši Josif od sna učini kako mu zapovijedi anđeo Gospodnji.
 
Pogledaj revnosnu dušu kako je odmah poverovala.
 
I uze ženu svoju.
 
Matej stalno naziva Mariju „ženom Josifovom“, odbacujući rđavo podozrenje i učeći nas da je ona bila žena ne nekog drugog već upravo njegova.
 
I ne znadijaše za nju dok ne rodi.
 
To jest, nikada je nije poznao, jer reč ,dok“ ovde ne znači da je pre porođaja nije poznao, a da je posle poznao već da je on uopšte nikada nije poznao. Takva je osobina jezika Svetog Pisma, jer se kaže da se gavran nije vratio „dok ne presahnu voda na zemlji“ [45], iako se nije vratio ni posle toga. Ili, opet, (kada Gospod kaže): „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.“ [46] Zar posle svršetka neće biti sa nama? Kako je to moguće? Upravo tada će biti još više (sa nama).
Tako i ovde reči: „dok ne rodi“, shvati u tom smislu da Josif nije znao za nju ni pre ni posle porođaja. Jer kako bi se Josif kosnuo nje, svete, kada je dobro znao za njen neiskazan porođaj.
 
Sina svojega Prvenca.
 
Naziva Ga prvencom ne zato što je ona tobož rodila nekog drugog sina, već prosto zato što se On rodio kao prvi i kao jedini: Hristos je i „prvorodni“, kao onaj koji se rodio prvi, i „jedinorodni“, kao onaj koji nema drugog brata.
 
I nadjenu mu ime Isus.
 
Josif i ovde pokazuje svoje poslušanje, jer je sve učinio što mu je anđeo rekao.
 


 
NAPOMENE:

  1. Rodoslov (slov. kniga rodstva). Reč ne označava prosto rođenje, već proishođenje, poreklo i postajanje, (up. Lk. 3:23-38).
  2. Is. 1:1
  3. Is. 2:1
  4. Jevrejski oblik imena glasi (Yehoshua’, kasnije Yeshua’) što znači Jahve (Bog) je spasenje.
  5. Up. 2.Mojs. 29, 7; 1Car. 15:1 ; 3 Car.19:16; Is. 61:1
  6. Sveti Oci su tumačili da je suština greha u tome da čovek u duhovnoj obmani i slepilu usmerava svoje prirodne i bogomdane energije u pogrešnom smeru i na taj način se udaljuje i otuđuje od Boga. Živeći u grehu, čovek živi neprirodno.
  7. Is. 9:7; Jer. 25:3; Jez. 34:23, 37:25; Am. 9:11
  8. 1.Car 13:11-14; 1. Car. 15:1; Dn. 10:13
  9. 1.Mojs. 1:28
  10. 1. Mojs. 22:18
  11. 1. Mojs. 17:45
  12. 1. Mojs. 16: 15-16
  13. I njima su data obećanja o dolasku Spasitelja sveta (up. 1.Mojs. 18:18; 22:18; 24:4; 28:14; itd).
  14. 1.Mojs. 38:24-30
  15. 1.Mojs. 38: 8-10
  16. Zara znači „izlazak“.
  17. Spremnošću da žrtvuje rođenog sina Isaka (up. 1.Mojs. 22:1-19).
  18. 1.Mojs. 14:18-20
  19. Mt. 9:13; Mk. 2:17; Lk. 5:32
  20. Is.Nav. 2:1-21; 6:21-25.
  21. Rut. 4:13-17
  22. David je u preljubi sa ženom Urija Hetejina dobio sina Solomona (up. 2.Car. 11:2-27; 12:24)
  23. Godine 587. pre Hrista, vavilonski car Navuhodonosor osvojio je Jerusalima i porušio Solomonov Hram. Tada je veliki broj Jevreja odveden u progonstvo u Vavilon. (up. 4.Car. 24 i 25).
  24. 4 Mojs. 36:8-9
  25. Kod Jevreja su zaruke bile ozbiljna stvar kao i sam brak. Čovek za koga je obručena devojka nazivao se njenim mužem i ona njegovom ženom (up. 1.Mojs. 29:21; .5 Mojs. 22:33).
  26. 1 Mojs. 49:10: „Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude, niti od mogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe onaj kome pripada, i njemu će se pokoravati narodi.“ Kada je Irod Veliki, koji nije bio Jevrejin, već Idumejac, uzurpirao vlast i uzeo titulu „cara judejskog“ po prvi put je prekinuta linija nasleđa Judinog plemena. To je bio znak dolaska Hrista (Mesije) i ispunjenja Jakovljevog proroštva.
  27. Up. Lk. 2:1-73
  28. Iz jednog od najstarijih apokrifnih Evanđelja, „Prvoevanđelja Jakovljevog“ (v. G.Rauschen, Monumenta minora saeculi secundi, Florilegium Patristicum 3, Bonn 1914) možemo da saznamo mnoge detalje o rođenju Gospoda Hrista. U njemu su sabrane razne povesti o Spasiteljevom zemaljskom životu, posebno Njegovom detinjstvu, kao i mnogo detalja o životu Presvete Bogorodice. Ovo apokrifno Evanđelje prvi spominje Origen, a koristili su ga i Kliment Aleksandrijski i Justin Filosof. Posebno lep i iscrpan pregled povesti o rođenju Spasitelja može se naći u Žitijama Svetih, arhimandrita Justina Popovića, za dan 25. decembar, tom 12. str. 722, Beograd, 1977.
  29. Is. 7:14
  30. Uvek Djeva. Ovo je jedan od uobičajenih naziva Presvete Bogorodice u bogoslovskoj literaturi i bogoslužbenoj poeziji. U našem jeziku ova se reč najčešće prevodi slovenskom rečju „Prisnodjeva“ i označava da je Presveta Bogorodica bila i ostala devica pre rođenja, u vreme rođenja, kao i posle rođenja Bogomladenca.
  31. Svakako ovo ne znači da je ikada posle imala telesni odnos sa Josifom. Presveta Bogorodica je po Predanju crkve, celi svoj zemaljski život provela u devičanstvu. Telesni greh se niakda nie dotaknuo ne samo Njenog tela, već ni Njene duše. Pored toga, Josif je, po Predanju, bio starac od osamdeset godina, koji se o Njoj očinski brinuo kao o svojoj kćeri i držao je u svojoj kući u Nazaretu.
  32. „Ne pitaj“, kaže Zlatoust, „na koji način je Duh Sveti učinio da Djeva zatrudni? Ta nemoguće je objasniti način začeća kada ono biva pod prirodnim uslovima, a kamoli kada ono biva čudotvornim dejstvom Duha.“ (Comment. In Matth. Migne P.G. t.57, Homil. 3,1).
    „Znaj samo to“, dodaje Zigaben, „da se Sin ovaploćava blagovoljenjem Oca i saradnjom Svetoga Duha“ (Comment. In Matth. C.1, v.18; Migne P.G. t. 129).
  33. U Svetom Pismu se pravednikom naziva čovek „koji ima sve vrline“, a „pravednošću – skup svih vrlina“ (Sveti Jovan Zlatoust, Ibid, Homil. 4,3).
  34. Up. 5. Mojs. 22:23-24. Iako obručnik i obručnica nisu živeli kao muž i žena, svaki oblik neverstva smatrao se kao preljuba i kažnjavan je kamenovanjem.
  35. U sirijskom prevodu se kaže „namisli je tajno ostaviti“. Time se još više naglašava Josifovo čovekoljublje, jer ne želeći da Mariju izobliči ni time što bi je otpustio od kuće, nameravao je sam otići daleko.
  36. Lk. 2:8-18.
  37. 2.Car. 7:12-16; Ps. 88:35-37.
  38. Slično rasuđuje i Sv.Vasilije Veliki koji kaže: „Anđeo naziva Mariju i Djevom i obručnicom mužu, da bi se i devstvu odalo poštovanje i brak ne bi bio ukoren. Devstvo, dakle, bi izabrano za sveto rođenje, a obručenje, koje je početak braka, bi izvršeno po zakonu zato da ne bi ko pomislio da je od bezakonja ono što se ima roditi; a još i zato, da bi Josif bio stalni svedok Marijine čistote, te da je ne bi stali klevetati kako je Ona, tobože, oskrnavila svoje devstvo. Ovako u licu svoga obručnika Josifa Ona imađaše svedoka i čuvara svoga života.“ (Reč na Rođenje Hristovo).
  39. „Josif će nadenuti ime“, kaže Zigaben, „kao otac po zakonu, iako ne po prirodi i brinuće se o njemu kao otac, iako ono nije njegovo dete.
  40. Po učenju Svetog Maksima Ispovednika, Bog je u Svom predvečnom promislu predvideo sjedinjenje božanske i ljudske prirode. Ovo sjedinjenje je trebalo da se ostvari u Adamu i da se preko njega čitava tvar učini pričasnikom božanske prirode. Nakon prvorodnog greha, Adam je izgubio zajednicu sa Bogom te se sam Sin Božiji ovaplotio, kao novi Adam, da bi izvršio ono što Adam nije uspeo. Međutim, da bi se izvršilo oboženje čoveka, bilo je potrebno da sam Bog postrada u telu i vaskrsne i oslobodi ljudsku prirodu okovanu grehom i smrću. Pošto je Bog unapred znao da će Adam sagrešiti, može se reći da je On „od početka“ predvideo ovaploćenje Svoga Sina (up. Sveti Maksim Ispovednik Quaestiones ad Thalassium (60) Migne P.G. t. 90; De ambigus, P.G. t.91, 1308).
  41. Is. 7:14
  42. Reč ‘almah na jevrejskom jeziku može da označava devicu ili mladu ženu. Međutim, u Starom zavetu ova reč pojavljuje se samo 8 puta, i to u značenju mlade neudate žene, device (up. 1.mojs. 24:43; 2 Mojs. 2:8; Ps. 68: 25; Pr. 30:16; Prop. 1:3; 6:8; Is. 7:14). Tekst knjige proroka Isaije koji je pronađen među svicima sa mrtvog mora u Kumranu 1947. godine ide u prilog prevodu Sedamdesetorice koji su reč (‘almah) preveli kao devica.
  43. „Ime Emanuil otkriva nam veliku tajnu ovaploćenog Boga, Gospoda Hrista. Šta ono znači? Znači ovo: s nama je Bog, s nama ljudima, s našom ljudskom prirodom. On je primio na Sebe svu prirodu ljudsku. Da je išta izostavio, On ne bi mogao izvršiti spasenje celoga čoveka. Jer izostavljeno ne bi bilo spašeno“. (arhim. Justin Popović, „Tumačenje Svetog Evanđelja po Mateju“, str. 24, Beograd 1979.)
  44. Is. 8:3
  45. 1.Mojs. 8:7
  46. Mt. 28:20
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *