NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava dvadeset i osma
 
Vaskrsenje Hristovo, javljanje mironosicama i učenicima,
Sinedrion potkupljuje stražu,
Vaskrsli Gospod šalje Apostole da propovedaju i krštavaju po svetu
 
1-8. A pošto minu subota, na osvitku prvog dana nedjelje, dođoše Marija Magdalina i druga Marija da osmotre grob. I gle, zemlja se zatrese veoma; jer anđeo Gospodnji siđe s neba i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i sjeđaše na njemu. A lice njegovo bijaše kao munja, i odijelo njegovo bije-lo kao snijeg. A u strahu od njega uzdrhtaše stražari, i postadoše kao mrtvi. I anđeo odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovdje; jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je ležao Gospod. I idite brzo i recite učenicima njegovim da ustade iz mrtvih; i gle, on će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga vidjeti. Bto kazah vam. I izišavši brzo iz groba sa strahom i radošću velikom pohitaše da jave učenicima njegovim.
 
„A pošto minu subota“ znači isto što i kod Luke: „rano ujutro“, ili kod Marka: „vrlo rano, oko izlaska sunca“.[1] Pod suncem ovde treba razumeti „jutarnje sunčeve zrake“, jer u osmi čas noći počinje novi dan i to se već smatra jutrom. Ovo se, dakle, desilo „pošto minu subota“ i počinjaše nedelja, koju evanđelist naziva „prvim danom subote“. Pošto su „subotom“ nazivali celu sedmicu dana, tako je nedelja „prvi dan subote“, to jest prvi dan nedelje (kako mi danas kažemo). Za prvim danom slede drugi, treći, četvrti i peti dan. Kada je Gospod vaskrsao, kamen je još ležao na grobu. Posle Vaskrsenja Gospodnjeg dolazi anđeo kako bi odvalio[2] grobni kamen i pustio žene da uđu u grob. Zemlja se zatresla da bi se probudili stražari i razumeli šta se dogodilo. Gospod je vaskrsao trećeg dana. Kako se računaju ova tri dana? Šestoga časa, u petak, bio je raspet. Od tada do devetog časa nastupila je tama, što shva-tam kao „noć“.[3] Onda je opet posle devetog časa nastupila svetlost, što znači „dan“. Eto, dakle, jednoga dana i noći. Zatim, noć uoči subote zajedno sa subotnjim danom, čine drugi dan i noć. I konačno, imamo subotnju noć i jutro nedelje, za koje Matej kaže: „Na osvitku prvog dana nedelje“, pošto se od jutra računa celi dan. Eto, tri dana i noći. Međutim, ovo možemo izračunati i na drugi način. U petak je Gospod predao Svoj duh; to je prvi dan. U subotu je bio u grobu; to je drugi dan. U noći uoči nedelje je vaskrsao; nedelja se ipak smatra trećim danom, iako je tek počela. Eto, vidiš, tri dana. Tako je i sa upokojenima, jer ako neko umre u deseti čas dana (oko 4 sata popodne), a drugi prvog časa istog dana (u 7 sati ujutro) kažemo da su obojica umrli istog dana. Reći ću ti i drugo objašnjenje kako se računaju tri dana i tri noći. Poslušaj, dakle. U četvrtak veče Gospod je večerao i rekao svojim učenicima: „Uzmite, jedite Telo Moje“. Budući da je On imao vlast da položi svoju dušu, jasno je da je od toga trenutka dao Sebe na zaklanje, pošto je podelio Svoje Telo učenicima. Niko, dakle, ne može da jede meso ako ono prethodno nije zaklano. Zato, računaj tri dana: u četvrtak veče dao im je Svoje Telo. Ta noć i dan petka do šestog časa, čine prvi dan i noć. Zatim, od šestog časa do devetog časa bila je tama, a od devetog časa bila je svetlost sve do večeri; eto i drugog dana i noći. I naposletku, imamo noć posle petka i subotnji dan, dakle, treći dan i noć. Nakon što je prošla subota, Gospod je vaskrsao. To su cela tri dana i noći. Matej kaže da je anđeo sedeo na kamenu, dok Marko govori da je anđeo sedeo u grobu, s desne strane, pošto je prethodno odvalio kamen. Da li oni protivreče jedan drugom? Ni najmanje. Izgleda da se anđeo najpre javio sedeći na kamenu, a kada su žene ušle u grob, on je išao pred njima i opet se javio unutra u grobu sedeći s desne strane. Ženama je rekao: „Ne bojte se“, to jest: „Stražari imaju razloga da se boje, a vi, žene, učenice Gospodnje, ne bojte se.“ Pošto ih je ohrabrio, blagovestio im je Vaskrsenje. Bilo je, dakle, potrebno prvo odagnati strah, a tek potom doneti blage vesti. On se ne stidi da Gospoda naziva „Raspetim“, jer se krstom hva-li kao pobednim trofejem od koga su nam došla sva dobra.
 
9-10. A kad iđahu da jave učenicima njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Radujte se! A one pristupivši uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im reče Isus: Ne bojte se; idite i javite braći mojoj neka idu u Galileju, i tamo će me vidjeti.
 
Isus kaže ženama „Radujte se!“ Budući da je ženski rod bio osuđen na tugu, Gospod je Svojim Vaskrsenjem ženskom rodu doneo radost i blagoslovio ga. Zato su se one s krajnjim poštovanjem i strahom uhvatile za Njegove noge, ne usuđujući se u svome blagočešću dodirnuti drugog dela Njegovog tela osim Njegovih udova. Neki kažu da su se one namerno uhvatile za Njegove noge, kako bi saznale da li je zaista vaskrsnuo i da nije priviđenje ili duh, jer su posumnjale da je to duh. Ove dve Marije su se, dakle, uhvatile za Njegove noge, dok je, po Jovanu, Marija Magdalina pokušala da Ga dodirne u želji da zauvek ostane s Njim kao i pre, ali joj to nije bilo dopušteno.[4] Možda joj nije bilo dozvoljeno da dodirne Isusa, kako kaže Jovan, zato što je bila suviše znatiželjna. Budući da je već dodirnula Njegove noge, kako kaže Matej, kakva je bila potreba da Ga opet dodiruje? Zato je zbog svoje suvišne znatiželje i zadržana na odstojanju.
 
11-15. A dok one iđahu, gle, neki od stražara dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. A oni sastavši se sa starješinama učiniše vijeće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca, govoreći: Kažite: učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga kad smo mi spavali. I ako to čuje namjesnik, mi ćemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige. A oni uzevši novce učiniše kao što biše naučeni. I razglasi se ova riječ među Judejcima do danas.
 
Straža je o svemu izvestila (prvosveštenike): da se desio zemljotres, da se kamen iznenada odvalio i da su oni prestrašeni obamrli. Međutim, Jevreje nisu posramila ni čuda pri Stradanju Gospodnjem, a kamoli čudesni događaji na grobu o kojim su im posvedočili vojnici. Umesto toga, zarazili su vojnike svojom vlastitom strašću srebroljublja, nagovarajući ih da kažu ono što je krajnje nečastivo i bezumno – da je Gospod ukraden. Kako su, o bezumnici, mogli da Ga ukradu učenici koji su se u strahu bili zatvorili, i uopšte se nisu usuđivali da izađu napolje? Kako bi, da su Ga ukrali, kasnije postradali za Njega, propovedajući da je vaskrsao i zbog laži bili isečeni na komade.
 
16-20. A Jedanaest učenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovjedio Isus. I kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše. I pristupivši Isus, reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite, dakle, i naučite sve naraode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovjedio; i evo, Ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin!
 
Prema Jovanu, Isusa su prvo videli Njegovi učenici istoga dana Vaskrsenja, kada su vrata bila zatvorena, a potom osam dana kasnije kada je i Toma poverovao. Međutim, kada je trebalo da se s njima nađe u Galileji, oni se još svi nisu bili sakupili, pa se pokazao samo onoj sedmorici ribara na Tiverijadskom moru. Tako su se doga-đaji koje je opisao Matej desili kasnije, dok su im prethodila zbivanja iz Jovanovog Evanđelja. U toku četrdeset dana Isus se mnogo puta javljao učenicima, dolazeći i odlazeći, ali nije boravio stalno s njima. Gospodu se poklonilo jedanaest vrho-vnih učenika, zajedno sa svim ostalim koji su išli za Njim „ali neki posumnjaše“. Ovo se može razumeti možda na sledeći način: jedanaest učenika su otišli u Galileju i jedanaest Mu se poklonilo. „Ali neki“ od sedamdesetorice, verovatno su posu-mnjali u Njega. Kasnije su se, međutim, i oni uverili.
Neki opet ovo razumeju na drugi način: Matej je propustio da kaže ko su bili ti koji su posumnjali, ali Jovan je spomenuo ono što je Matej izostavio, i kazao da je to bio Toma.[5] Možda su i svi posumnjali, kao što kaže Luka.[6] Zato ovo moraš razumeti tako da su Mu se poklonili tek onda kada su došli u Galileju. Ali, oni učenici koji su Mu se poklonili u Galileji prethodno su posumnjali u Jerusalimu, kako kaže Luka. Isus im je rekao: „Dade Mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.“ To znači: „Kao Bog i Tvorac uvek sam imao vlast nad svim“, jer „Sve Tebi služi“, kako kaže David Bogu.[7] „Ali još nisam imao dobrovoljnog potčinjenja. Sada ću i to imati. Sve će Mi se potčiniti, jer sam krstom pobedio onoga koji ima vlast smrti.“ Potčinjenje je dvojako: jedno je nevoljno, kada svi služimo Bogu po nevolji, kao demoni. Drugo je voljno, kao što se vidi kod Pavla koji je dobrovoljno postao sluga Božji. Ranije je izgledalo da je Spasitelj imao vlast nad svim samo polovično, to jest, imao je samo nevoljno potčinjenje svih.
Ali, posle krsta, kada je bogopoznanje postalo svima dostupno i kada su se svi dobrovoljno potčinili, Hristos je mogao da kaže: „Sada sam primio svaku vlast. Ranije je moja vlast bila delimična, dok su mi služili nevoljno, pošto sam Tvorac. A sada, kada mi ljudi služe sa poznanjem, data Mi je svaka i potpuna vlast.“ Od koga Mu je data? Od Njega Samog i Njegovog smirenja. Da se On nije smirio i krstom pobedio neprijatelja, ne bi nas spasao. Zato reči: „Dade Mi se vlast“, razumi na sledeći način: „Svojim vlastitim podvizima i trudovima spasao Sam ljude i oni su postali Moj udeo, izabrani narod.“ Gospod na zemlji ima vlast zato što Ga je sva zemlja poznala, a na nebu zato što se nagrada onih koji veruju u Njega i njihovo obitalište nalazi na nebesima. S druge strane, ranije osuđena ljudska priroda sada je ipostasno sjedinjena sa Bogom Logosom, i sedi na nebu primajući poklonjenje anđela. Zato On s pravom kaže: ,Dade Mi se svaka vlast na nebu.“
Dakle, ljudska priroda koja je ranije bila u ropskom služenju sada u Hristu vlada svima. Ukratko rečeno, Hristove reči: „Dade mi se svaka vlast“, možeš razumeti na dva načina: prvo da sam Bog Logos govori: ,Data Mi je svaka vlast, jer oni koji su Mi ranije služili nevoljnom potčinjenjem, sada Me dobrovoljno priznaju za Boga“; i drugo, da On govori u ime Svoje ljudske prirode: „Ja, priroda, koja sam ranije bila osuđena, sada sam postala bog po neslivenom sjedinjenju sa Sinom Božjim,[8] i zato sam primila vlast nad svim, da mi se klanjaju anđeli na nebesima i proslavljaju me po svim krajevima zemlje.“
Zbog toga Gospod više ne šalje učenike samo Jevrejima, već budući da je primio vlast nad svima, i osvetio u Sebi svu ljudsku prirodu, s pravom ih šalje svim narodima, zapovedajući učenicima da ih krste u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha. Neka se posrame Arije i Savelije;[9] Arije zato što Hristos nije rekao krštavajte „u imena“, već „u ime“, jer je ime Trojice jedno, Božanstvo, i Trojica su jedan Bog, a Savelije, zato što Gospod govori o Tri Lica, a ne, kao što taj čovek praznoslovi, o jednom licu koje ima tri imena i ponekad se zove Otac, ponekad Sin, a ponekad Sveti Duh. Tri Lica, dakle, imaju jedno Ime,a to je Bog. Pošto nije dovoljno biti samo kršten, nego se moramo truditi u dobru i posle krštenja, Gospod kaže: „Učeći ih da drže sve što Sam vam zapovedio; ne samo dve ili tri već sve Moje zapovesti.“ Zadrhtimo braćo, videći da ako nam i jedna stvar nedostaje nismo savršene sluge Hristove, jer se od nas traži da držimo sve zapovesti.
Pogledaj kako Gospodnje reči obuhvataju dva osnovna načela hrišćanstva: bogoslovlje i delatnu vrlinu. Kada je rekao da je potrebno da krštavamo u ime Trojice, predao nam je bogoslovlje. Rekavši, opet, da je takođe potrebno da učimo ljude da drže zapovesti, pokazao nam je put delatne vrline.
Upućujući ih među neznabošce gde će se suočiti sa smrću i opasnošću, On ih hrabri govoreći: „Ne bojte se jer Ja ću biti s vama do svršetka veka.“ Vidiš, kako im spominje svršetak veka da bi u njima pobudio prezrenje prema opasnostima. „Ne budite malodušni“, govori im, „svemu će doći kraj, i brigama i radostima ovoga sveta. Nemojte da posustajete pred nevoljama, jer će one proći, ali ne dajte da vas zavedu ni dobra ovoga sveta, jer će i ona proći.“ On nije samo apostolima obećao da će biti s njima, već svim svojim učenicima. Svakako da apostoli neće živeti do kraja sveta. On obećava čak i nama, kao i onima posle nas, ne da će biti s nama samo do kraja i da će posle kraja odstupiti od nas – ne bilo toga! Upravo od tada će On biti s nama na jedan jasniji i očevidniji način, jer reč „do“, gde god se javlja u Svetom Pismu, ne isključuje ono što će se posle desiti.
Blagodareći, dakle, Gospodu koji je ovde s nama i daje nam svako dobro i koji će na savršeniji način sa nama prebivati po svršetku veka, privedimo kraju naše Tumačenje, jer Njemu priliči svako blagodarenje, slava i čast u vekove vekova.
Amin!
 


 
NAPOMENA:

  1. Lk. 24:1; Mk. 16:2
  2. Upotrebljena je baš ova reč jer su grobovi u Palestini obično bili u udubljenju i na njihov otvor dokotrljavan je niz kameni žleb težak kamen kako bi se grob zatvorio i zapečatio. Na taj način su tela čuvana od zveri i grabljivica. Arheološka ispitivanja su pokazala da je za jedan prosečan grob bilo potrebno nekoliko jačih ljudi da odvale kamen s groba. U evanđelskom tekstu se kaže da je kamen bio veliki. To znači da bi žene jedino uz pomoć nekolicine rimskih vojnika uspele da odgurnu kamen od groba.
  3. Gospod je dakle, razapet „u šesti čas“ – tj. u 12 sati u podne, a tama je trajala sve do „devetog časa“ tj. 3 sata popodne.
  4. Jn. 20:17
  5. Jn. 20:24-25
  6. Lk.24:41
  7. Ps. 119:91
  8. To jest, u neslivenom sjedinjenju sa božanskom prirodom Boga Logosa.
  9. Jeretik Arije je pogrešno učio da Isus Hristos nije jednosuštan Ocu i Duhu Svetome i njegovo učenje je osuđeno kao jeres na Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, 325. godine. Jeretičko učenje Savelijevo je osuđeno na crkvenim saborima u Aleksandriji 261. i u Rimu 262. godine.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *